Dostupni linkovi

logo-print

Crna Gora treba biti oprezna


Crna Gora i Srbija treba da zadrže bliske odnose, ne samo zbog istorijskih veza već i njihovih sadašnjih ekonomskih i drugih interesa. Zato neka vrsta neprijateljskog razlaza i podizanja nekog novog Berlinskog zida, može samo izazvati kontraefekat, rekao je za Radio Slobodna Evropa Džonatan Klark (Jonathan Clarke), analitičar Kato (Cato) instituta u Vašingtonu. On smatra da se nezavisnost Crne Gore neće odraziti na slične težnje na Kosovu, jer je reč o dva različita slučaja.

KLARK: Situacija će se na kraju smiriti, iako je reč o veoma komplikovanom razlazu, jer su odnosi između Srbije i Crne Gore veoma bliski. Zato neki model saradnje treba da se ustanovi između sada dve nezavisne države. Crna Gora će biti pred velikim izazovom ako bude želela da prekinu svaku vezu sa Srbijom. Zato bi trebalo da bude oprezna i strpljiva. Reakcije iz Beograda su u osnovi umerene. Mnogi građani Srbije očekivali su ovakav ishod i na neki način odranije privikavali da će se Crna Gora odlučiti na ovaj korak.

RSE: Crnogorski premijer Đukanović je izjavio da je reč o pobedi svih građana bez obzira kako su glasali, i da će raditi na prevazilaženju deoba u zemlji. Da li će unionistički blok, koji sada osporava regularnost glasnanja, pokušati da izazove dodatne tenzije, ili će i on na kraju uvažiti novu realnost?

KLARK: Odgovornost je u rukama crnogorskog vođstva. Premijer Đukanović reaguje veoma oprezno, jer bez obzira na pobedu, blok za nezavisnost je dobio neznatno više glasova preko praga koji je ustanovila Evropska Unija. Dakle, Crna Gora je ostala podeljena i zato će od presudnog značaja biti kakve će poteze vući Đukanović u cilju prevazilaženja deoba.

RSE: Da li se može očekivati da će zvanični Beograd, koji se zalagao za očuvanje državne zajednice, pokušati da preko unionističkog bloka podstiče nestabilnost u Crnoj Gori?

KLARK: Ne verujem u to. Naravno to će zavisiti i od poteza druge strane. Ne očekujem međutim da će premijer Koštunica pokušati da podstiče krizu u Crnoj Gori. Ne mislim da je realno govoriti o nekim zaverama i korišćenju unionističkog bloka kao "pete kolone".

RSE: Međutim, ubrzo nakon objaviljivanja rezultata referenduma obe strane različito su tumačile pitanje međunarodnog pravnog kontinuiteta. Srbija insistira na tome da ona automatski nastavlja članstvo u svim međunarodnim organizacijama, dok jedan od čelnih ljudi Centralne banke u Crnoj Gori trvdi da se to odnosi samo na Ujedinjene nacije, a da će se o svim ostalim asocijacijama pregovarati.

KLARK: To je veoma kompleksno pitanje. U osnovi Srbija je država naslednica, jer je Crna Gora napustila državnu zajednicu. Dakle, Srbija će nastaviti članstvo u međunarodnim organizacijama, a Crna Gora treba da se prijavi za učlanjenje. U svakom slučaju moraće da pregovaraju o deobi imovine u svetu, kao što su diplomatska zdanja. Oko toga mogu izbiti nesuglasice. Međutim, u pravnom smislu Srbija ima prednost kao država naslednica. Zato izjavu čelnika Narodne banke Crne Gore tumačim kao zauzimanje pregovaračke pozicije.

RSE: Srbija i Crna Gora će sada nastaviti odvojene pregovore sa EU o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Ima mišljenja da će Podgorica brže ići na tom putu, s obzirom na teret sa kojim je suočen Beograd, pre svega zbog neizručenja haškog begunca Ratka Mladića.

KLARK: Tačno je da je Srbija suočena sa raznim iskušenjima kao što je saradnja sa Haškim tribunalom i sve dok to ne reši biće u nepovoljnijoj situaciji. Međutim, ne verujem da Crna Gora može automatski da zauzme poziciju koju je imala državna zajednica u tim pregovorima i Brisel će naknadno utvrditi proceduru za nastavak razgovora sa Podgoricom. Dugoročno posmatrano, ako Srbija uspe da reši pitanje haških begunaca, Evropska Unija će na to gledati blagonaklono i pokušaće da ceo Balkan što pre integriše u svoje okrilje. Dakle, i Srbija i Crna Gora mogu da očekuju u perspektivi puno članstvo u Uniji.

RSE: U kojoj meri crnogorska nezavisnost može da olakša ostvarenje istih težnji Kosovara?

KLARK: Mislim da su to potpuno dva odvojena pitanja. Kosovo će verovatno postati nezavisno u narednim mesecima, mada je to pitanje mnogo kompleksnije nego osamostaljivanje Crne Gore.

RSE: Rekli ste na početku da Srbija i Crna Gora treba da zadrže bliske odnose. Međutim, zbog višegodišnjih nastojanja iz Beograda, pre svega za vreme Miloševića, da utiče na zbivanja u Crnoj Gori, možda će ona sada pokušati da uspostavi bliske partnerske odnose sa drugim zemljama u regiji? Naprimer sa Hrvatskom? Kako bi neutralizovala negativne efekte ponovnog nastojanja Srbije da se meša u njene unutrašnje prilike.

KLARK: Crna Gora je sada suverena država i ima pravo da samostalno odluči o svojoj orijentaciji i prioritetima na Balkanu. Moja teza je da ona i Srbija treba da zadrže bliske odnose, ne samo zbog istorijskih veza već i njihovih sadašnjih ekonomskih i drugih interesa. Zato neka vrsta neprijateljskog razlaza i podizanja nekog novog Berlinskog zida, može samo izazvati kontraefekat. Razumljivo je da sada kada je Crna Gora napokon postala nezavisna, želi da se oslobodi uticaja Srbije, ali to ne treba da bude na uštrb njihovih dobrih odnosa.

RSE: Međutim, uoči referenduma zvaničnici u Srbiji su potencirali da u slučaju crnogorske nezavisnosti, ništa više neće ostati isto u njihovim odnosima. Tako su pojedini ministri tvrdili da će Crnogorci biti tretirani kao stranci kada je reč o lečenju, školovanju, zapošljavanju.

KLARK: Mislim da treba razlikovati izjave uoči referenduma i sadašnje stanje. Očigledno je da su srpski zvaničnici pokušali da utiču na ishod glasanja u Crnoj Gori. Sada se Beograd suočava sa nezavisnošću Crne Gore i treba videti kako nastaviti dalje. Njihov totalni razlaz ne ide u prilog ni jednoj niti drugoj strani. Naročito Crnoj Gori. Da budem precizan obe će biti suverene, međunarodno priznate države, ali to ne znači da treba da žive u neprijateljstvu.

RSE: Kakav će uticaj imati nezavisnost Crne Gore na Balkan u celini? ime se zatvara jedno od poslednjih poglavlja u raspadu bivše Jugoslavije. Jedni smatraju da su time, sa izuzetkom Kosova, konačno sređeni računi u etničkom smislu. Drugi pak ističu da je proširen vakum sa potencijalno destabilizirajućim posledicama.

KLARK: Ključna je sada integracija Balkana sa naglaskom na približavanju i punim članstvom u Evropskoj uniji. Brisel treba da razmotri na koji način će ovu regiju uključiti u evropsku porodicu. U tom slučaju biće mnogo lakše prevladati konfliktne situacije koje mogu nastati promenom granica na Balkanu.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG