Dostupni linkovi

logo-print

Lideri priznali greške u Iraku


Buš kaže da je odluka da se Sadam Husein svrgne s vlasti bila kontroverzna:

"Nismo pronašli oružje za masovno uništenje za koje smo svi verovali da ćemo ga naći i to je podstaklo ljude da se zapitaju da li je žrtva koju smo podneli u Iraku bila vredna truda."

Američki predsednik, međutim, ne sumnja u opravdanost invazije na Irak u martu 2003. Da je Sadam Husein ostao na vlasti i dalje, njegov režim bio bi bogatiji, opasniji i predstavljao bi veću pretnju regionu i civilizovanom svetu, kazao je Buš:

"Najveća greška je bilo ponašanje američkih vojnika prema iračkim zarobljenicima u zatvoru Abu Graib. Već dugo plaćamo cenu za to. Međutim, za razliku od nekažnjenih postupaka pripadnika Sadamovog režima tokom njegove vladavine, odgovorni za nedolično ponašanje u Abu Graibu su privedeni pravdi."

Buš je izrazio žaljenje što je 2003. godine na jednoj press konferenciji izazivao iračke pobunjenike na dvoboj američkim snagama. Britanski premijer Bler smatra da je Sadamov režim trebalo demontirati na drugačiji način. Oba lidera su, međutim, istakla da uprkos problemima i pogrešnim koracima, čvrsto veruju da su učinili i čine sve što je neophodno. Oni su odbili da odrede rok za povlačenje snaga iz Iraka, uprkos tome što je u zemlji uspostavljena prva izabrana vlada posle svrgavanja Sadama Huseina. SAD imaju 132.000 vojnika u Iraku, a Velika Britanija 8.000.

"Vremenom će iračke snage bezbednosti preuzimati kontrolu nad sve većom teritorijom. Smatram da će, međutim, u narednih nekoliko meseci antidemokratske snage pokušati da žestokom oružanom kampanju dovedu u pitanje sposobnost domaćih vlasti da izgrade neophodne političke i bezbednosne strukture", istakao je britanski premijer.

O povlačenju će, prema rečima američkog predsednika, odlučiti vojni komandanti na osnovu situacije na terenu i spremnosti iračkih snaga da preuzmu odgovornost za bezbednost. Irački premijer Nuri al Maliki očekuje da domaće snage preuzmu sektor bezbednosti u čitavoj zemlji do kraja 2007. godine:

"Teroristi žele da mi napustimo Irak da bi imali sigurno utočište za napade ne samo na nas već i na umerene islamske vlade. To su islamski fašisti. Oni žele da nametnu svoje poglede celom svetu i zato je Irak samo jedno od bojišta u ratu protiv terorizma. Čujte. Ja želim da se naše trupe povuku iz Iraka. Mnoge porodice čine veliku žrtvu za Ameriku. U potpunosti razumem pritisak kojim su izloženi naši vojnici i njihove familije. Ali takođe uviđam koliko je važno da ispunimo našu misiju."

Međutim, zbog trogodišnjeg sukoba u Iraku - u kome je poginulo više od 2.400 Amerikanaca, preko 100 britanskih vojnika i na desetine hiljada iračkih građana - javnost u SAD i Britaniji je sve nezadovoljnija. Zbog toga je podrška Bušu opala svega na 29 odsto u odnosu na početak rata, kada je uživao simpatije 60 i više procenata građana. Laburisti Tonija Blera su doživeli najteži poraz na nedavnim lokalnim izborima otkako su došli na vlast 1997. godine. U pokušaju da povrati poljuljano poverenje, on je smenio dvojicu ministara, ali mnogi traže i njegov odlazak.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG