Dostupni linkovi

logo-print

Ruski regioni žele putem Crne Gore


Od Transdnjistrije u Moldaviji do Južne Osetije i Abhazije u Gruziji, separatističkim regionima u bivšem Sovjetskom Savezu, tamošnji lideri pozdravili su ishod crnogorskog referenduma ističući da je to model koji bi i oni želeli da slede.
Sergej Bagapsh, predsednik Abhazije, pozdravio je kako je rekao "civilizovani" način na koji je Crna Gora stekla nezavisnost. U sličnom tonu i Jevgenij Ševčuk, predsednik Parlamenta Transdnjistrije, smatra da građani ove regije imaju pravo da se izjasne, ako ne o nezavisnosti, a ono barem o autonomiji.

"Ako ćemo poštovati principe ljudskih prava i stvorimo uslove za bolji život na dostojanstvenom nivou u Evropi u 21 veku, onda treba da sledimo isti put kao i Crna Gora. Imamo istorijsku priliku", kazao je predsednik Parlamenta Transdnjistrije.

Međutim, postoje velike razlike između ova tri slučaja i Crne Gore. Referendum u Crnoj Gori je održan pod striktnim nadzorom Evropske Unije i u skladu sa međunarodnim demokratskim standardima. Nije postojala ni ozbiljnija pretnja od izbijanja nasilja. S druge strane, odnosi Abhazije i Južne Osetie sa centralnom vlašću u Gruziji, koju ne priznaju, manje-više su neprijateljski i stalno na ivici sukoba. Transdnjistrija je takoreći prekinula sve veze sa vlastima Moldavije. Sva ova tri regiona u međunarodnoj zajednici posmatraju kao sigurno utočište za krijumčare i organizovane kriminalne grupe, zbog bezakonja koje tamo vlada. Abhaziju, Južnu Osetiju i Transdnjistriju Rusija snažno podržava zbog čega je međunarodna zajednica optužuje da koristi ta konfliktna područja kao sredstvo pritiska na prozapadne vlade u Gruziji i Moldaviji. Vlasti u Tbilisiji koje nastoje da vrate Južnu Osetiju i Abhaziju u svoje okrilje, protive se primeni crnogorskog modela na krizne regije u bivšem Sovjetskom Savezu.

Irakli Menagarsvili, bivši šef gruzijske diplomatije:
"Pravljenje takvih paralela ne samo da je neprihvatiljivo već je i opasno. Pomenute regije imaju svoju specifičnu istoriju, političku situaciju i zbog toga svaki od ovih slučaja treba rešavati na poseban način".

Nakon referenduma u azerbedžanskoj regiji Nagorni Karabah 1991, u kojoj većinu čine Jermeni, izbio je krvavi sukob.
Karel De Guht, predsedavajući OEBS-a kaže da bi bilo moguće održavanje sličnih referenduma i u bivšem Sovjetskom Savezu, jedino ako bi se sve strane saglasile unapred da će poštovati rezultat:

"Zbog toga je bio važan predlog međunarodne zajednice o neophodnosti najmanje 55 odsto glasova da bi odluka o nezavisnosti Crne Gore bila validna, jer su to sve strane prihvatile."

Sličan je i stav Aleksandra Rahra, stručnjaka iz nemačkog Saveta za međunarodnu politiku:

"U Crnoj Gori, referendum je održan na demokratski način i pod kontrolom zapadnih demokratskih institucija. To ne bi bio slučaj u Abhaziji, Južnoj Osetiji i Transdnjistriji, jer postoji bojazan da bi Rusija kontrolisala ishod na način koji njoj najviše odgovara."

Međutim, Moskva svakako ne bi dozvolila održavanje referenduma o statusu Čečenije. Jevgenij Volk iz Heritidž fondacije u Moskvi:

"Rusija podržava referendume tamo gde joj odgovara, ali ni u kom slučaju na svojoj teritoriji, gde bi takvo izjašnjavanje građana moglo da donese iznenađujući rezultat, bez obzira na čvrstu kontrolu i manipulaciju javnim mnjenjem. Zato je raspisivanje referenduma u Čečeniji, sada krajnje hipotetičko pitanje. Čak i ako bi se održao, rezultat bi bio poznat unapred, jer se zbog kontrole Moskve tamo ne mogu očekivati pošteni izbori."
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG