Od Transdnjistrije u Moldaviji do Južne Osetije i Abhazije u Gruziji, separatističkim regionima u bivšem Sovjetskom Savezu, tamošnji lideri pozdravili su ishod crnogorskog referenduma ističući da je to model koji bi i oni želeli da slede.
Sergej Bagapsh, predsednik Abhazije, pozdravio je kako je rekao "civilizovani" način na koji je Crna Gora stekla nezavisnost. U sličnom tonu i Jevgenij Ševčuk, predsednik Parlamenta Transdnjistrije, smatra da građani ove regije imaju pravo da se izjasne, ako ne o nezavisnosti, a ono barem o autonomiji.
"Ako ćemo poštovati principe ljudskih prava i stvorimo uslove za bolji život na dostojanstvenom nivou u Evropi u 21 veku, onda treba da sledimo isti put kao i Crna Gora. Imamo istorijsku priliku", kazao je predsednik Parlamenta Transdnjistrije.
Međutim, postoje velike razlike između ova tri slučaja i Crne Gore. Referendum u Crnoj Gori je održan pod striktnim nadzorom Evropske Unije i u skladu sa međunarodnim demokratskim standardima. Nije postojala ni ozbiljnija pretnja od izbijanja nasilja. S druge strane, odnosi Abhazije i Južne Osetie sa centralnom vlašću u Gruziji, koju ne priznaju, manje-više su neprijateljski i stalno na ivici sukoba. Transdnjistrija je takoreći prekinula sve veze sa vlastima Moldavije. Sva ova tri regiona u međunarodnoj zajednici posmatraju kao sigurno utočište za krijumčare i organizovane kriminalne grupe, zbog bezakonja koje tamo vlada. Abhaziju, Južnu Osetiju i Transdnjistriju Rusija snažno podržava zbog čega je međunarodna zajednica optužuje da koristi ta konfliktna područja kao sredstvo pritiska na prozapadne vlade u Gruziji i Moldaviji. Vlasti u Tbilisiji koje nastoje da vrate Južnu Osetiju i Abhaziju u svoje okrilje, protive se primeni crnogorskog modela na krizne regije u bivšem Sovjetskom Savezu.
Irakli Menagarsvili, bivši šef gruzijske diplomatije:
"Pravljenje takvih paralela ne samo da je neprihvatiljivo već je i opasno. Pomenute regije imaju svoju specifičnu istoriju, političku situaciju i zbog toga svaki od ovih slučaja treba rešavati na poseban način".
Nakon referenduma u azerbedžanskoj regiji Nagorni Karabah 1991, u kojoj većinu čine Jermeni, izbio je krvavi sukob.
Karel De Guht, predsedavajući OEBS-a kaže da bi bilo moguće održavanje sličnih referenduma i u bivšem Sovjetskom Savezu, jedino ako bi se sve strane saglasile unapred da će poštovati rezultat:
"Zbog toga je bio važan predlog međunarodne zajednice o neophodnosti najmanje 55 odsto glasova da bi odluka o nezavisnosti Crne Gore bila validna, jer su to sve strane prihvatile."
Sličan je i stav Aleksandra Rahra, stručnjaka iz nemačkog Saveta za međunarodnu politiku:
"U Crnoj Gori, referendum je održan na demokratski način i pod kontrolom zapadnih demokratskih institucija. To ne bi bio slučaj u Abhaziji, Južnoj Osetiji i Transdnjistriji, jer postoji bojazan da bi Rusija kontrolisala ishod na način koji njoj najviše odgovara."
Međutim, Moskva svakako ne bi dozvolila održavanje referenduma o statusu Čečenije. Jevgenij Volk iz Heritidž fondacije u Moskvi:
"Rusija podržava referendume tamo gde joj odgovara, ali ni u kom slučaju na svojoj teritoriji, gde bi takvo izjašnjavanje građana moglo da donese iznenađujući rezultat, bez obzira na čvrstu kontrolu i manipulaciju javnim mnjenjem. Zato je raspisivanje referenduma u Čečeniji, sada krajnje hipotetičko pitanje. Čak i ako bi se održao, rezultat bi bio poznat unapred, jer se zbog kontrole Moskve tamo ne mogu očekivati pošteni izbori."
Sergej Bagapsh, predsednik Abhazije, pozdravio je kako je rekao "civilizovani" način na koji je Crna Gora stekla nezavisnost. U sličnom tonu i Jevgenij Ševčuk, predsednik Parlamenta Transdnjistrije, smatra da građani ove regije imaju pravo da se izjasne, ako ne o nezavisnosti, a ono barem o autonomiji.
"Ako ćemo poštovati principe ljudskih prava i stvorimo uslove za bolji život na dostojanstvenom nivou u Evropi u 21 veku, onda treba da sledimo isti put kao i Crna Gora. Imamo istorijsku priliku", kazao je predsednik Parlamenta Transdnjistrije.
Međutim, postoje velike razlike između ova tri slučaja i Crne Gore. Referendum u Crnoj Gori je održan pod striktnim nadzorom Evropske Unije i u skladu sa međunarodnim demokratskim standardima. Nije postojala ni ozbiljnija pretnja od izbijanja nasilja. S druge strane, odnosi Abhazije i Južne Osetie sa centralnom vlašću u Gruziji, koju ne priznaju, manje-više su neprijateljski i stalno na ivici sukoba. Transdnjistrija je takoreći prekinula sve veze sa vlastima Moldavije. Sva ova tri regiona u međunarodnoj zajednici posmatraju kao sigurno utočište za krijumčare i organizovane kriminalne grupe, zbog bezakonja koje tamo vlada. Abhaziju, Južnu Osetiju i Transdnjistriju Rusija snažno podržava zbog čega je međunarodna zajednica optužuje da koristi ta konfliktna područja kao sredstvo pritiska na prozapadne vlade u Gruziji i Moldaviji. Vlasti u Tbilisiji koje nastoje da vrate Južnu Osetiju i Abhaziju u svoje okrilje, protive se primeni crnogorskog modela na krizne regije u bivšem Sovjetskom Savezu.
Irakli Menagarsvili, bivši šef gruzijske diplomatije:
"Pravljenje takvih paralela ne samo da je neprihvatiljivo već je i opasno. Pomenute regije imaju svoju specifičnu istoriju, političku situaciju i zbog toga svaki od ovih slučaja treba rešavati na poseban način".
Nakon referenduma u azerbedžanskoj regiji Nagorni Karabah 1991, u kojoj većinu čine Jermeni, izbio je krvavi sukob.
Karel De Guht, predsedavajući OEBS-a kaže da bi bilo moguće održavanje sličnih referenduma i u bivšem Sovjetskom Savezu, jedino ako bi se sve strane saglasile unapred da će poštovati rezultat:
"Zbog toga je bio važan predlog međunarodne zajednice o neophodnosti najmanje 55 odsto glasova da bi odluka o nezavisnosti Crne Gore bila validna, jer su to sve strane prihvatile."
Sličan je i stav Aleksandra Rahra, stručnjaka iz nemačkog Saveta za međunarodnu politiku:
"U Crnoj Gori, referendum je održan na demokratski način i pod kontrolom zapadnih demokratskih institucija. To ne bi bio slučaj u Abhaziji, Južnoj Osetiji i Transdnjistriji, jer postoji bojazan da bi Rusija kontrolisala ishod na način koji njoj najviše odgovara."
Međutim, Moskva svakako ne bi dozvolila održavanje referenduma o statusu Čečenije. Jevgenij Volk iz Heritidž fondacije u Moskvi:
"Rusija podržava referendume tamo gde joj odgovara, ali ni u kom slučaju na svojoj teritoriji, gde bi takvo izjašnjavanje građana moglo da donese iznenađujući rezultat, bez obzira na čvrstu kontrolu i manipulaciju javnim mnjenjem. Zato je raspisivanje referenduma u Čečeniji, sada krajnje hipotetičko pitanje. Čak i ako bi se održao, rezultat bi bio poznat unapred, jer se zbog kontrole Moskve tamo ne mogu očekivati pošteni izbori."
