Dostupni linkovi

logo-print

Prije jeseni učlanjenje u međunarodne institucije


Esad KRCIC, Nebojša BUGARINOVIC

Po okončanju referendumske procedure i verifikacije rezultata u parlamentu crnogorska Skupština će donijeti Deklaraciju o nezavisnosti kojom će se iskazati potreba za međunarodnim priznanjem Crne Gore. Nakon toga predviđen je povratak kadrova iz diplomatsko-konzularnih predstavništava državne zajednice, ali i pokretanja aktivnosti radi uspostavljanja sopstvenih diplomatskih punktova, a proces učlanjenja Crne Gore u sve značajnije međunarodne institucije bi, prema ocjenama najviših državnih zvaničnika, trebalo da bude okončan do kraja oktobra. Prijem u Ujedinjene nacije se očekuje već u septembru, o čemu je nedavno, uoči referenduma, govorio premijer Crne Gore Milo Đukanović:

„Crna Gora će podnijeti zahtjev generalnom sekretaru, generalni sekretar će taj zahtjev proslijediti Savjetu bezbjednosti odakle će ići na Generalnu Skupštinu koja se održava u trećoj nedjelji septembra ove godine. U međuvremenu će zasijedati Komitet za prijem i dati pozitivnu preporuku i Crna Gora će u septembru mjesecu ove godine biti članica Ujedinjenih nacija. Da li će Srbija biti prije toga, kako to veoma često manipulišu predstavnici unionističkog bloka? Ne. Zato što će Srbija, bez obzira što joj je definisano sukcesorsko pravo, morati da ovjeri to svoje sukcesorsko pravo na Generalnoj Skupštini Ujedinjenih nacija. Dakle, onoj jednoj jedinoj koja se održava godišnje u septembru ove godine. Dakle, u isto vrijeme kada i Crna Gora bude primljena“

„Očekujem da bi Crna Gora mogla da pored učlanjenja u najznačajnije međunarodne institucije do kraja oktobra potpiše i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji“, ocijenila je crnogorski ministar za evropske integracije Gordana Đurović. „Nastavak pregovora i učlanjenje u Svjetsku Trgovinsku Organizaciju predstavlja naš prioritet“, rekla je ministar Đurović:

„Što se tiče pregovora sa Briselom mi imamo 01. juna unapređeni stalni dijalog sa njima po pitanju progresa po pitanju progresa u ispunjavanju evropskog partnerstva, a 02. juna imamo tehničke razgovore o novom mandatu za sporazum i mi ovih dana intenzivno radimo u saradnji sa Evropskom komisijom za pripremu svih detalja neophodnih da 02. juna imamo kvalitetan sastanak koji će omogućiti otvaranje brze i efikasne procedure prema Savjetu ministara za dobijanje novog mandata. Što se tiče njihovih zvaničnih stavova potvrdili su da Crna Gora ima pravo i da će se ta politička i tehnička podrška, da se pregovori nastave po kalendaru Ministarstvo je spremno za još dodatni napor dovede do kraja oktobra na tekst sporazuma i sve neophodne anekse. Što se tiče Svjetske trgovinske organizacije, takođe, potvrđen je termin za drugi sastanak Radne grupe. Mi smo 05. jula u Ženevi i nastavljamo dalje pregovore koji idu sasvim dobrim tokom“.

„Čim se steknu neophodni uslovi pokrenućemo proceduru za učlanjenje u Međunarodni monetarni fond, što je osnovni preduslov za učlanjenje Crne Gore u Svjetsku banku i druge međunarodne finansijske institucije“, rekao je crnogorski ministar finansija Igor Lukšić koji smatra da će septembar - oktobar biti krajnji rok za okončanje procesa učlanjenja:

„Ono što je takođe neophodno jeste da, s obzirom na specifičnost toga članstva, mi u narednom periodu pokrenemo i razgovore sa našim kolegama iz Vlade Republike Srbije kako bi taj proces bio što brži i što jednostavniji. U međuvremenu, kao što se očekuje u junu mjesecu bi trebalo da iz Međunarodnog monetarnog fonda, inače planirane za taj period, o reviziji makroekonomske situacije i o raznim drugim pitanjima, pa će to biti povod da razgovaramo i o članstvu u Međunarodnom monetarnom fondu kako je planirano, te je s toga ovaj proces saradnje sa međunarodnim finansijskim institucijama i našim partnerima ni u kom slučaju neće biti u nekom vakuumu, već će se ta komunikacija odvijati kao i do sad. Formalno ona će se završiti našim članstvom, kako sam i kazao, očekujem da to bude okončano sve negdje u mjesecu septembru - oktobru ove godine“.

* * * * *

A kakav je red poteza koji predstoje vlastima u Beogradu na putu ka međunarodnoj verifikaciji državnopravnog položaja Srbije i njenog članstva u internacionalnim institucijama, nakon crnogorskog referenduma?

Funkcioner vladajuće G17 plus Čedomir Antić u razgovoru za Radio Slobodna Evropa govori o tome šta najpre treba uraditi:

„Pre svega je potrebno da Srbija donese deklaraciju o nezavisnosti. Da li će to biti klasična deklaracija o nezavisnosti ili će se raditi samo o zvaničnoj konstataciji činjenice da je Srbija u ovom trenutku nezavisna država i da ona, prema Ustavnoj povelji, baštini ustavnopravni subjektivitet i kontinuitet prethodne državne zajednice i ranijih jugoslavenskih država, to je pitanje koje zavisi od skupštinske većine. Srbija bi trebala da dobije novi zakon o vladi i u tom novom zakonu o vladi bi trebala da budu ustanovljena najmanje tri nova resora – jedan je odbrane, drugi spoljnih poslova i treći je ministarstvo za ljudska i manjinska prava.“

Predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić ističe činjenicu da će Srbiji biti znatno lakše nego Crnoj Gori da preuzme puni kapacitet nezavisne države, jer republički ustav koji je na snazi sadrži sve odredbe koje karakterišu države sa unutrašnjim i međunarodnim subjektivitetom. Nakon usvajanja deklaracije o nezavisnosti i izmene zakona o vladi Srbije, prvi naredni posao bi bilo regulisanje spornih pitanja sa Crnom Gorom, koja nisu samo imovinske prirode, ističe Vučetić:

„To je status državljana Crne Gore koji imaju stalno prebivalište u Srbiji, sa stanovišta njihovih prava i položaja. To bi moglo biti predmet posebnog međudržavnog sporazuma o eventualnom dvojnom državljanstvu, a drugo rešenje je da državljani Crne Gore koji trajno žive u Srbiji mogu naravno postati državljani Srbije ako ispunjavaju uslove uz zakona o državljanstvu koji je donet u Srbiji pre godinu i po dana i koji je vrlo liberalan u tom pogledu.“

Dok su u pogledu podele vojne imovine stvari čiste, jer je Ustavnom poveljom državne zajednice određeno da Srbiji ostane i Ministarstvo odbrane i Generalštab, kao i ostali objekti na njenoj teritoriji. Mnogo veća nepoznanica jeste ko će biti vrhovni komandant buduće srpske vojske. Dok pojedini eksperti tvrde da je to nedvosmisleno predsednik Boris Tadić, pojedini krugovi iz Vlade Srbije sugerišu da bi to trebalo ipak da bude parlamentarna većina, oličena u premijeru Vojislavu Koštunici. Vojno-politički analitičar Aleksandar Radić sugeriše da je u prelaznom periodu najbolje da njih dvojica vojskom komanduju zajednički:

„To je nešto što će se rešiti u komunikaciji između Demokratske stranke Srbije i Demokratske stranke. Da li će odmah biti prihvaćeno da Tadić postane vrhovni komandant, do svih pravnih promena koje će kasnije da uslede, ili će se napraviti neki drugi model, neko novo kolektivno telo, neki novi kolektivni Savet odbrane, to će pre svega zavisiti od političkog dogovora koji će se napraviti u susret i novim izborima za srpski parlament i ustavnim promenama.“

Funkcioner G17 plus Čedomir Antić ističe činjenicu da u ekonomskom smislu razdruživanje Srbije i Crne Gore neće doneti značajnije probleme, već će čak imati i neke pozitivne posledice po veću republiku:

„Srbija će imati godišnju uštedu koja će iznositi između 71 i 80 miliona evra, to je negde oko 8.300 radnih mesta. Tako da Srbija može samo bolje da živi od rušenja državne zajednice, koja je ipak bila jedan truli politički kompromis. Stoga mislim da neće biti nekih velikih potresa. Jedino što bi bilo loše to je da se dozvoli da crnogorska strana u administraciji državne zajednice očerupa jedan deo zajedničke imovine, da njihovi direktori prebegnu u Crnu Goru u službenim automobilima i da prenesu jedan dio provijanata. Ali ja mislim da će to u svakom slučaju biti manje nego što je bilo kad je ukidana Savezna Republika Jugoslavija 2002. godine, kada je bila ona afera sa otpremninama, kada su uzimali po milion i po dinara, a posle se zapošljavali u republičkim organima.“
XS
SM
MD
LG