Za otmicu i ubistvo 19 Bošnjaka i jednog Hrvata 1993. godine iz voza u Štrpcima još uvek nisu okončani svi sudski postupci. Način stradanja nekoliko otetih na Višegradskoj brani prvi je obelodanio ključni svedok na suđenju Duško Petrović:
„To je bilo iz jednog rafala. To je teško opisati. To je teško i videti.“
U sedam slučajeva porodice otetih još uvek čekaju sudsku izvršnu odluku za isplatu obeštećenja. Četvrti opštinski sud u Beogradu, iako je ranije to činio, u poslednja tri meseca zastao je sa izvršenjem ovih presuda, navodi za naš program Velija Murić advokat porodica:
„Iznalazio je raznorazne formalne razloge koji suštinski ne predstavljaju razloge da se ne postupa, a Zakon o izvršnom postupku je izričit da se u roku od tri dana stavlja klauzula da je izvršenje dozvoljeno ili da nije dozvoljeno.“
Međutim, u Četvrtom opštinskom sudu niko od nadležnih tokom dana, i pored pismenog zahteva, nije bio u mogućnosti da pruži objašnjenje zbog čega ne daje nalog Ministarstvu finansija za izvršavanje sedam presuda za obeštećenje. Po tužbama za naknadu štete postupali su sudovi u Srbiji i Crnoj Gori, u zavisnosti od mesta boravka oštećenih porodica, nakon što je samo jedan od tridesetak otmičara putnika iz voza u Štpcima Nebojša Radisavljević proglašen krivim za ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Postoji znatna razlika u dosuđenim iznosima, kaže pravni zastupnik porodica Velija Murić:
„Sudovi u Srbiji su dosuđivali po četiri do pet hiljada eura. Tamo gdje su postupali crnogorski sudovi, iznosi su znatno veći – kreću se od 10, 15 do 20 hiljada eura.“
Žrtve i članovi njihovih porodica mogu tražiti nadoknadu štete u slučajevima pretrpljenog bola, straha, povreda prava ličnosti i dostojanstva i gubitka bliskog člana porodice, objašnjava Sandra Orlandić iz Fonda za humanitarno pravo:
„Poznato je da Srbija, a ni Crna Gora, do sada nije usvojila nijedan program reparacija žrtvama kršenja ljudskih prava u prošlosti, pa je žrtvama preostalo jedino da pravdu i naknadu za nepravdu koju su pretrpele traže sudskim putem.“
Zbog nemogućnosti da ostvare svoje pravo na nadoknadu štete, pravni zastupnik porodica otetih u Štrbcima Velija Murić obavestio je i Amnesty International. Prethodno njegov susret sa predsednicom Četvrtog opštinskog suda, i pored obećanja, nije urodio plodom. A iako je zahtevao susret sa ministrom pravde Zoranom Stojkovićem, jer je u njegovoj nadležnosti ažurnost sudova, do tog susreta nije došlo. Nakon našeg zahteva ministru Stojkoviću za izjavu, Ministarstvo pravde nas je obavestilo da je upravo danas, postupajući po zahtevu advokata Velije Murića od 12. maja, zatražilo od Četvrtog opštinskog suda izjašnjenje po navedenim predmetima. Ministarstvo je još navelo da je zahtev advokata Murića za prijem na razgovor kod ministra 4. maja, koji je upućen 3. maja, primilo tek 12. maja. A u iščekivanju odgovora nadležnih, advokat Velija Murić navodi opstrukciju kao razlog neizvršavanja ovih sudskih presuda:
„Mislim da su ti razlozi i ovi referendumski i ti što su oštećeni odnosno žrtve ovog zločina porodice isključivo bošnjačke nacionalnosti, kao i neki drugi razlozi. Mislim da ne bi trebalo da se referendumski, međurepublički i politički problemi prebijaju preko leđa tih ljudi koji svoju pravdu traže već više od jedne decenije.“
„To je bilo iz jednog rafala. To je teško opisati. To je teško i videti.“
U sedam slučajeva porodice otetih još uvek čekaju sudsku izvršnu odluku za isplatu obeštećenja. Četvrti opštinski sud u Beogradu, iako je ranije to činio, u poslednja tri meseca zastao je sa izvršenjem ovih presuda, navodi za naš program Velija Murić advokat porodica:
„Iznalazio je raznorazne formalne razloge koji suštinski ne predstavljaju razloge da se ne postupa, a Zakon o izvršnom postupku je izričit da se u roku od tri dana stavlja klauzula da je izvršenje dozvoljeno ili da nije dozvoljeno.“
Međutim, u Četvrtom opštinskom sudu niko od nadležnih tokom dana, i pored pismenog zahteva, nije bio u mogućnosti da pruži objašnjenje zbog čega ne daje nalog Ministarstvu finansija za izvršavanje sedam presuda za obeštećenje. Po tužbama za naknadu štete postupali su sudovi u Srbiji i Crnoj Gori, u zavisnosti od mesta boravka oštećenih porodica, nakon što je samo jedan od tridesetak otmičara putnika iz voza u Štpcima Nebojša Radisavljević proglašen krivim za ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Postoji znatna razlika u dosuđenim iznosima, kaže pravni zastupnik porodica Velija Murić:
„Sudovi u Srbiji su dosuđivali po četiri do pet hiljada eura. Tamo gdje su postupali crnogorski sudovi, iznosi su znatno veći – kreću se od 10, 15 do 20 hiljada eura.“
Žrtve i članovi njihovih porodica mogu tražiti nadoknadu štete u slučajevima pretrpljenog bola, straha, povreda prava ličnosti i dostojanstva i gubitka bliskog člana porodice, objašnjava Sandra Orlandić iz Fonda za humanitarno pravo:
„Poznato je da Srbija, a ni Crna Gora, do sada nije usvojila nijedan program reparacija žrtvama kršenja ljudskih prava u prošlosti, pa je žrtvama preostalo jedino da pravdu i naknadu za nepravdu koju su pretrpele traže sudskim putem.“
Zbog nemogućnosti da ostvare svoje pravo na nadoknadu štete, pravni zastupnik porodica otetih u Štrbcima Velija Murić obavestio je i Amnesty International. Prethodno njegov susret sa predsednicom Četvrtog opštinskog suda, i pored obećanja, nije urodio plodom. A iako je zahtevao susret sa ministrom pravde Zoranom Stojkovićem, jer je u njegovoj nadležnosti ažurnost sudova, do tog susreta nije došlo. Nakon našeg zahteva ministru Stojkoviću za izjavu, Ministarstvo pravde nas je obavestilo da je upravo danas, postupajući po zahtevu advokata Velije Murića od 12. maja, zatražilo od Četvrtog opštinskog suda izjašnjenje po navedenim predmetima. Ministarstvo je još navelo da je zahtev advokata Murića za prijem na razgovor kod ministra 4. maja, koji je upućen 3. maja, primilo tek 12. maja. A u iščekivanju odgovora nadležnih, advokat Velija Murić navodi opstrukciju kao razlog neizvršavanja ovih sudskih presuda:
„Mislim da su ti razlozi i ovi referendumski i ti što su oštećeni odnosno žrtve ovog zločina porodice isključivo bošnjačke nacionalnosti, kao i neki drugi razlozi. Mislim da ne bi trebalo da se referendumski, međurepublički i politički problemi prebijaju preko leđa tih ljudi koji svoju pravdu traže već više od jedne decenije.“
