Dostupni linkovi

logo-print

Film, kao i knjiga, uzburkao duhove


Prema romanu Dena Brauna (Dan Brown), Isus Hristos je, suprotno crkvenom učenju o raspeću i vaskrsnuću, bio oženjen sa Marijom Magdalenom i imao decu, čiji su potomci i danas živi. Sledi deo iz filma koji je danas premijerno izveden u Kanu, a od sutra će početi njegovo prikazivanje širom sveta:

"Vi ste usred rata za zaštitu tajne, toliko moćne, da ako bude otkrivena, može uništiti same temelje civilizacije. Svedoci smo najvećeg prikrivanja u ljudskoj istoriji."

Ovaj i slični stavovi izazvali su žestoke reakcije, uključujući i one iz Vatikana. Džon Alen (John Allen) je američki novinar koji je napisao nekoliko knjiga o Svetoj Stolici:

"Do sada je osam vatikanskih zvaničnika javno kritikovalo ‘Davinčijev kod’, što je u osnovi neuobičajeno. Sveta Stolica u principu ne komentariše dela iz pop kulture, romane i filmove. Očigledno je međutim da, kada se jedna knjiga proda u više od 45 miliona primeraka a film najavljuje obaranje svih rekorda u gledanosti, onda se to ne može ignorisati."

Prošle sedmice blizak saradnik Pape Benedikta XVI Angelo Amato je kazao da je ovaj film prepun antihrišćanskih laži, pozivajući katolike da ga bojkotuju. On je istakao da su takve laži usmerene prema Kur’anu ili Holokaustu, to bi izazvalo svetsku pobunu. Sličan je i stav češkog kardinala Miroslava Vlka, koji kaže da bi muslimani u ovakvoj situaciji spalili bioskope širom sveta. Povodom ovakvih izjava, sekularni posmatrači se pitaju da li to hrišćanske crkve pozivaju na globalnu pobunu sličnu protestima muslimana zbog karikatura proroka Muhameda, kada su spaljene pojedine zapadne ambasade u islamskom svetu. Džon Alen smatra međutim da su takva strahovanja bez osnova:

"Sasvim sam siguran da nadbiskup Amato nije imao na umu nasilje, već reafirmaciju hrišćanskog identiteta i ključnih vrednosti vere."

Oglasile su se i hrišćanske crkve na Balkanu. Tako je beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar izjavio da film "Davinčijev kod", koji će u četvrtak biti premijerno prikazan i u Srbiji, ne treba zabraniti, ali da svaki čovek treba da odluči po sopstvenoj savesti da li će ga gledati. Vernici su, po njegovim rečima, "dovoljno zreli da sami prosude šta je istina, a šta nije". Međutim, reakcije hrišćana u Aziji, gde su u manjini, mnogo su oštrije, s obzirom da se moraju boriti za afirmaciju vere, pored većinskog islama, budizma i hinduizma. Hrišćanska zajednica na Tajlandu, u kome je više od 90 procenata stanovništva budističko, zatražila je da se izbaci poslednjih 15 minuta filma. Nacionalni odbor za cenzuru je prihvatio skraćivanje za 10 minuta, ali je nakon žalbe produkcijske kuće Columbia Pictures, odustao od toga poteza. U Indiji je jedan katolički sveštenik započeo štrajk glađu.

Većina zapadnjaka nije previše uzbudjena zbog ovih polemika. Čarli Ćimino, američki turista u Rimu:

"Ako vam se ne svidja film nemojte ga gledati, a ako vam se dopada onda idite u bioskop."

U međuvremenu, gledaoci i kritičari koji su imali već priliku da gledaju ovaj film, kažu da nije ni izbliza uzbudljiv kao roman. Tako Daily Variety, holivudski magazin, piše da je reč o "suvoparnom i tmurnom ostvarenju." Istovremeno, ima i pripadnika hrišćanske vere koji smatraju da ovaj film može imati pozitivan efekat po, u velikoj meri sekularizovani, Zapad. Otac Džon Wauk (John Wauck), sveštenik iz rimske organizacije Opus Dei:

"Siguran sam da ima onih koji će reći da je Crkva, kritikujući knjigu i film, učinila uslugu njegovom autoru i produkcijskoj kući. Međutim, stvari se mogu posmatrati i na drugačiji način - da je Den Braun, kritikujući Crkvu, zapravo njoj išao u prilog, pomažući onima koji dosada nisu znali skoro ništa o hrišćanskoj veri, da nešto nauče."

Ovakav stav je svakako preoptimističan. U svakom slučaju, povodom prašine koja se podigla oko "Davinčijevog koda" ponovo se otvora pitanje mogu li istovremeno da se praktikuju sloboda mišljenja i obezbedi poštovanje verskih uverenja.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG