Dostupni linkovi

logo-print

Odobren uvid u nacističke tajne arhive


Zločini koje su počinili nacisti tokom Drugog svetskog rata dokumentovani su i analizirani u hiljadama knjiga i filmova. Univerzitetski departmani i muzeji širom planete posvetili su se istraživanju Holokausta. Zato zvuči pomalo iznenađujuće da je jedan od najvećih arhiva sa originalnim dokumentima o nacističkom periodu bio nedostupan istraživačima više od pola veka.

Kolekcija koja se čuva u gradu Bad Arolsen sadrži oko 50 miliona dokumenata sa informacijama o 17 miliona žrtva nacističkog progona. Tu građu su prikupili saveznici na kraju Drugog svetskog rata i dali je na čuvanje Medjunarodnom komitetu Crvenog krsta. Prema ugovoru iz 1955., vlasništvo nad arhivom imalo je 11 zemalja: SAD, Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, Belgija, Holandija, Grcka, Izrael, Poljska, i Luksemburg. Većina država iz ove grupe vodila je višegodišnju kampanju za otvaranje fajlova. Ali to je postalo moguće tek juče nakon pristanka Nemačke koja se decenijama tome opirala.

Karel Fracapane, sekretar Asocijacije za međunarodnu saradnju u istraživanju i obrazovanju o holokaustu:

"Nemačka se protivila jer je reč o informacijama koje se tiču privatnosti. Takođe, vlada u Berlinu je strahovala da bi mogla biti tužena zbog uloge ove zemlje tokom Drugog svetskog rata. Dakle, radilo se o centru za pronalaženje nestalih, a ne arhivi. Bio je otvoren samo za one osobe koje su tražile informacije o sebi, svojim porodicama. U početku, informacije pohranjene u ovom centru služile su pre svega za humanitarne potrebe. Sada su se okolnosti promenile, jer su mnoge žrtve i sveodoci nacisticke vladavine umrli, tako da se možemo fokusirati na istorijska istraživanja."

Postavlja se svakako pitanje da li će otvaranje ove arhive omogućiti i neko značajno otkriće iz perioda nacističke vladavine.

"Bio bih veoma iznenađen ako bi otkrilo nešto epohalno, što do sada nismo znali. U svakom slučaju, arhiv će biti veoma važan izvor za istraživače, jer se u njemu nalaze dokumenti o proteranim licima, žrtvama Holokausta, spiskovi zatvorenika u koncentracionim logorima", kaže Fracapane.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG