Dostupni linkovi

logo-print

Treba se napajati iz dva sveta...


Za RSE govori Orhan Pamuk, jedan od najznačajnijih savremenih turskih pisaca i prema anketi londonskog Tajmsa, jedan od 100 najuticajnijih ljudi na svetu. Orhan Pamuk danas je u Beogradu prisustvovao promociji tri svoja romana, koji su se u izdanju «Geopoetike» pojavila na tržištu Srbije. Ovaj turski pisac bio je i predmet spora turskih vlasti i EU, koja je upravo na njegovom slučaju pritiskala Tursku u vezi sa nedovoljnim slobodama. Povod je bio Pamukov stav da je njegova zemlja 1915. počinila genocid nad Jermenima i kasnije nad Kurdima.

RSE: Pre svega bih vas zamolio da kažete kako gledate na sudski proces koji je protiv vas pokrenut u Turskoj i po vašem mišljenju zbog čega turske vlasti ne žele otvoreno da razgovaraju o problemu …

PAMUK: Naravno, očekivao sam ovo pitanje kao prvo. Ne želim puno da se upuštam u ovu temu, ne zato što je to politički opasno, nego zato što je pomalo dosadno. Naravno, postoje nekoliki tabui u turskoj istoriji, od kojih sam ja dotakao jedan, što je bio povod jednom delu turskih desničara da se za to vežu, ne bi li sprečili ulazak Turske u Evropsku uniju. Iz sopstvenih istorija znamo da postoje neke osetljive teme oko kojih nam nije prijatno da razgovaramo. Moje suđenje je završeno, rekao sam šta sam rekao, sada sam slobodan čovek i gledam svoja posla, a moj posao je književnost. Osećaj naravno nije lep, niko se u takvoj situaciji ne oseća prijatno, pa ni ja, ali ja nisam ni prvi ni jedini pisac koji se našao u toj situaciji, ima ih još u mojoj zemlji, međutim stvari u mojoj zemlji se menjaju ka liberalnijem i demokratskijem društvu, što će odvesti Tursku u EU.

RSE: Kako gledate na akuelne sukobe u zemljama istoka, u koje su naravno uključene i ove zapadne? Sami ste rekli da to često prate tumačenja da je to sudar različitih civilizacija. Šta je, po vama, suština tih sukoba i koji je put da se te dve kulture pomire.

PAMUK: Ne znam. Ja pišem romane na tu temu, ali vaše pitanje je toliko opsežno da nemam jedinstven odgovor. Možda time što svojim čitaocima pokazujete da kulture nisu toliko jedinstvene, ni toliko različite, već da postoje mesta koja su sazdana od obe ove stvari. Postoje stereotipi o tome šta je istočno, šta je zapadno, međutim ja se trudim da to izbegavam jer sam sazdan iz dva sveta. Mnogi teoretičari i političari dramatizuju i preteruju taj odnos istoka i zapada, a ja tvrdim da sam sačinjen iz oba ta dva sveta, koja mogu da se spajaju, kao što se spajaju u mojim knjigama. Postoje političari u Turskoj koji govore kako bi zemlja trebala da odbaci svoju prošlost i da se u potpunosti okrene Zapadu, kao i oni koji govore suprotno – kako bi trebalo odbaciti Zapad i potpuno se okrenuti tradiciji. Ja kritikujem obe ove pozicije i smatram da Turska treba da se napaja iz dva sveta.

RSE: Jedan od najznačajnijih savremenih turskih pisaca Orhan Pamuk došao je u dvodnevnu posjetu Beogradu, gde praktično promoviše svoja tri romana prevedena na srpski jezik. Izdavačka kuća „Geopoetika“ nedavno je objavila njegov najpoznatiji roman „Zovem se Crveno“, a ranije još dva njegova dela – „Belu tvrđavu“ i „Novi život“. Knjiga „Zovem se Crveno“ napisana je 1998. godine. U Turskoj je doživela 23 izdanja, a objavljena je u 200 hiljada primeraka i do sada je prevedena na 25 jezika. Orhan Pamuk našao se i n listi Tajmovih stotinu najuticajnijih ličnosti sveta, što je također kratko prokomentarisao:

PAMUK: Kada sam za to saznao bio sam u Njujorku na Pen festivalu. Pozvali su me na zabavu organizovanu za tih 100 ljudi, međutim ja sam to odbio jer sam imao zakazan Beograd.
XS
SM
MD
LG