Dostupni linkovi

logo-print

Status Kosova i položaj manjina u Srbiji


Mada predstavnici nacionalnih manjina koje žive u Srbiji u ovom trenutku ne vide tačno na koji bi se način eventualna nezavisnost Kosova odrazila na njihov položaj, oni su sve skloniji razmišljanju, da bi u tom slučaju, trebalo da dobiju ista prava kao Srbi na Kosovu. No o tim rešenjima može se razgovarati tek kada se reši status Kosova, oko čega i dalje postoji oštra suprotstavljenost srpske i albanske strane. Oliver Ivanović, nosilac Srpske liste za Kosovo i Metohiju:

„Srbija apsolutno ne može prihvatiti nezavisnost kao reč u rešenju. Albanci insistiraju na reči, mnogo više nego na suštini i na tome šta bi ta nezavisnost trebala da bude. Hoće li se naći kompromisno rešenje? Bojim se da neće, nego da se čeka da se iscrpi Marti Ahtisari, da mu bude dosta svega i da podnese ostavku, da nama ostavi da sami rešavamo taj problem, ili da ponudi Kontakt grupi rešenja koja ima zadatak da ih iznese na Savetu bezbednosti. Neće to biti tako brzo kao što neki predviđaju, ali će u svakom slučaju biti sa traumama. Ako traume ostanu, ni to nije naivna stvar. Ukoliko Srbija bude traumatizovana rešenjem Kosova, nema mira na Balkanu. Nestabilno političko stanje u Srbiji će apsolutno uticati na stvaranje takvog stanja u okruženju. I sa tog aspekta se jako mora voditi računa da i Srbija bude zadovoljna.“

Fadilj Maljoku, direktor Instituta za demokratiju i etničke odnose na Kosovu, smatra sa druge strane, da vlastima u Srbiji preostaje jedino da pripreme javno mnjenje u Srbiji za buduću nezavisnost Kosova:

„Sva naučna istraživanja na Kosovu dokazuju da su svi za nezavisnost. Mislim da će ti novi integracioni procesi, koji već dolaze, ostaviti iza nas onaj etno-nacionalizam koji je u Srbiji još uvek prisutan. Srbija nije demokratska država. Mislim da sadašnja vlada u Srbiji treba više pogledati na Vojvodinu i na Sandžak, šta će se desiti i koju će etno-eko-distancu da izgrađuju u tim novim integracionim procesima.“

S druge strane, pravu kosovskih Albanaca za nezavisnost ne protivi se samo većinski narod u Srbiji, već i pripadnici nekih nacionalnih zajednica, koji smatraju da bi pitanje nacionalnih manjina trebalo rešavati u okviru sadašnjih granica. Mihail Ivanov, predstavnik Bugarske nacionalne manjine u Srbiji:

„Zašto vi ta prava ne tražite u okviru Srbije, kao manjine, pa da Srbija bude jedinstvena država, a da vi imate nacionalna prava koja nudite sada Srbima na budućem samostalnom Kosovu?“

Bez obzira kakav će biti budući status Kosova, predstavnici gotovo svih etničkih zajednica saglasni su da bi podela ove pokrajine bila loše rešenje. Funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, Goran Svilanović, smatra da bi eventualna podela bila obrazac koji bi se pojavio kao legitiman način za rešavanje međuetničkih sporova u samoj Srbiji. Svilanović pri tom zamera vlastima u Srbiji što već u dosadašnjim pregovorima ne otvaraju pitanja koja su od suštinskog značaja za budući status Kosova:

„Stalno propuštamo priliku jer nismo spremni da prihvatimo ono što može da dođe, da pogledamo unapred i da možda već sada otvorimo neke od ključnih tema za status Srba. Ne razgovaramo o tome da bi možda u pregovorima trebalo tražiti da Srbi budu konstutivni narod Kosova prema nekom novom ustavnom dokumentu koji može biti donet. Ne razgovaramo o tome da bi smo možda trebali da predložimo dva Doma u Parlamentu Kosova, pa da jedan Dom štiti prava nacionalnih zajednica, uključujući i srpsku nacionalnu zajednicu.“
  • 16x9 Image

    Slobodan Kostić

    Diplomirao na Katedri za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu; počeo da radi kao novinar u "Borbi", a nakon uspostavljanja državne kontrole nad ovim nezavisnim dnevnikom prešao u "Našu Borbu"; bio član uređivačkog kolegijuma "Vremena" i urednik u informativnoj redakciji TV B92.

XS
SM
MD
LG