Dostupni linkovi

logo-print

Najviše cene u poslednjih 25 godina


Politička i privredna situacija u svetu je pogodna za investiranje u zlato. Uz pomenute tu je i bojazan od daljeg pada dolara zbog velikog američkog budžetskog i trgovinskog deficita. Kupovina zlata je zato neka vrsta sigurnog utočišta u vremenima neizvesnosti kojim se umanjuju ovi rizici, kaže Dzil Lejland (Dzil Lejland) iz svetskog saveta za zlato:

"Ako imate zlato, niko ne može da vam ga uzme i nijedna vlada ne može da mu umanji vrednost u meri u kojoj zbog loše ekonomske politike je moguće obezvređivanje nacionalne valute."

Na skok cena zlata utiče i relativno oskudna istraživanja novih nalazišta koja bi zamenila eksploatisane rudnike. U poslednjih nekoliko godina investicije u zlato su olakšane pojavom fondova za trgovinsku razmenu, tako da na primer penzione institucije mogu da ulažu u ovaj plemeniti metal, a da pri tom ne moraju da ga fizički poseduju, odnosno dopremaju. Kao faktor se pominje i namera kineske narodne banke da podigne nivo zlatnih rezervi. Međutim, u Svetskom savetu za zlato generalno ne očekuju da će centralne banke drastičnije menjati dosadašnji odnos prema nivou zlatnih rezervi. Uz pomenute na poskupljene utiče i rast tražnje za nakitom u Kini i Indiji, dvema najvećim državama u svetu, kaže Lejland:

"Bez obzira što je zlato prošle godine poskupelo za 9 odsto, tražnja u ove dve zemlje je porasla za 5 procenata, što znači ukupan skok od 14 odsto. Doduše, sada će interesovanje za nakit stagnirati jer na veoma osetljivom trzištu u Aziji potrebno je vreme da se ljudi naviknu na više cene."

S obzirom da su najveća nalazišta zlata u siromašnim zemljama, one će svakako profitirati od skoka cena, pre svega Južnoafrička republika, koja raspolaže najvećim rezervama, zatim Mali i Laos. Tu su naravno i kompanije za preradu zlata, koje uglavnom potiču iz razvijenih zemalja. Iako je zlato dostiglo najvišu cenu u poslednjih 25 godina, ona je još uvek daleko od nivoa iz 1980. Džil Lejland:

"Vrhunac te godine iznosio je 850 dolara za uncu. Doduše, kako mi je rečeno, ta cena je važila svega 20 minuta. Ako bi se preračunali inflacija i ostali parametri, to bi bilo ekvivalentno sadašnjih 2.000 dolara u realnoj vrednosti."

Posmatrano iz tog ugla, moglo bi se čak reći da je zlato sada čak jeftino:

"Ako se analizira realna cena zlata, otkako je odmrznuta 1971, onda je njegova vrednost dugoročno posmatrajući tek nešto viša od prosečne."
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG