Dostupni linkovi

logo-print

Internet – diskriminacija ili zagušenje?


Suština problema je u sledećem: svakim danom se internetom prenosi sve više podataka, kapaciteti su na izmaku. Nekada su slane tek obične tekstualne poruke. Danas već preko interneta gledate televiziju, filmove, slušate radio ili učitavate u svoj kućni računar muzičke sadržaje. Kada su u drugoj polovini prošle decenije dotadašnje klasične žičane veze zamenjivane optičkim kablovima ogromnih prenosnih kapaciteta činilo se da je budućnost osigurana. Ali internet saobraćaj je toliko porastao proteklih godina da se sada već jasno vidi da uskoro slede ili zagušenje ili nove investicije u nove mreže još veće propusnosti.

Telefonske i kablovske kompanije koje bi trebalo da investiraju ogromne količine novca u takve mreže traže da troškove snose i oni korisnici interneta koji od njega najviše i profitiraju odnosno oni koji ostvaruju najveći internet saobraćaj. Druga strana, a na njoj su internet giganti poput Googlea, Yahooa, Ebaya koji ostvaruju enormne zarade upravo na internetu, brane se da bi im takvo nametanje ugrozilo slobodu i traže da Država prisili telefonske i kablovske kompanije odnosno one koji drže internet veze da svaki internet saobraćaj obave po istoj ceni i istim kvalitetom bez obzira na sadržaj. Jer, kažu, to je sloboda i ravnopravnost. Tako se polemika o tehničkim pitanjima i inovacijama svela na licemerne rasprave pod nazivom „neutralnost mreže“ (net neutrality).

Financial Times navodi da bi u svakoj oblasti života osim na internetu slučaj bio toliko očit da ne bi bilo polemike. Ne plaća korišćenje auto-puta isto teški kamion i privatni automobil. Zagovornici varijante „koliko koristiš toliko platiš“ još kažu: zašto bi mi dopustili nekome da zarađuje ogromne količine novca na nečemu u šta smo mi investirali? Ove kompanije nude uspostavljanje posebnih, još bržih veza ka stranicama kompanija sa najvećim internet prometom. Ali onda će navodi New York Times propasti najvažnije svojstvo interneta – da svi imaju jednake mogućnosti – od giganata do običnog blogera. I hoće li se onda pružaoci usluga internet saobraćaja posvetiti samo onom delu interneta u kojem je ogromna količina novca pa će tim stranicama biti lako pristupiti, dok će onaj drugi, veći deo, ostati da se snalazi u pregustom internet saobraćaju?

U Kongersu je protekle sedmice napisan poseban amandman o „neutalnosti mreže“ kojim bi trebalo da bude onemogućeno velikim telefonskim i kablovskim kompanijama da stvore dve internet mreže. New York Times navodi da su članovi Senata zaduženi za regulativu interneta podržali taj akt. Ali kada se to već dogodilo, javio se u utorak u Washington Postu Robert Litan, iz Brookings instituta tekstom u kojem navodi:

„Zamislite svet u kojem milioni starih i nepokretnih ljudi, među ostalima, mogu imati, ako hoće, neprekidni nadzor svog zdravstvenog stanja preko uređaja koji komuniciraju internet vezama širokog pojasa zahvaljujući čemu ti pacijenti mogu biti odmah automatski upozoreni da im je potrebna momentalna medicinska pažnja.“

Takvi sistemi bi, navodi Robert Litan, mogli dovesti do ušteda u troškovima zdravstvene zaštite od hiljadu milijardi dolara u narednih 25 godina:

"Ali ti sistemi upravljanja bolestima na daljinu i uopšte telemedicina ne smeju da koriste širokopojasne internet mreže sve dok one nisu pouzdane. I što je još važnije nadzor pacijenta ne sme biti prekidan zagušenjem internet veza.“

Autor predlaže da zagovornici neutralnosti interneta razmisle o ovom problemu, o tome da se ništa ne pojavljuje samo od sebe i da neko ipak mora da investira u telekomunikacione mreže za internet saobraćaj. Ako stanje ostane kao do sada to neće učiniti niko.

Odluka američkog Kongresa očekuje se ove ili naredne sedmice.
XS
SM
MD
LG