U eteru iznad Kragujevca danas vlada neopisiva gužva, jer su radio i televizijske stanice nicale kao pečurke posle kiše, pa građani sada mogu da prate dvadesetak televizijskih i stotinjak radijskih programa.
Radiša Urošević, popularni folk pevač, vlasnik BIS radija, kaže da preveliki broj emitera na kratkom frekvencijskom opsegu izaziva velike tehničke probleme i smetnje:
„Ja, na primer, svoj radio ne mogu da slušam na 50 metara od predajnika zato što mi smeta druga radio stanica.“
Uroševićeve navode potvrđuje i Vesna Antonijević, vlasnik Narodnog radija 34:
„Mi se trudimo da nikoga ne ometamo, a da nas ometaju, to je sigurno.“
U očekivanju konkursa za raspodelu regionalnih i lokalnih frekvencija, većina kragujevačkih elektronskih medija vrši poslednje pripreme za taj događaj, nadajući se da će baš oni dobiti dozvolu za emitovanje. Da li su njihove nade realne? Rade Veljanovski, profesor novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu:
„Iako to niko nije uspeo precizno da utvrdi, govori se o tome da ih ima između 1200 i 1500. Po onome što su svojevremeno govorili stručnjaci za telekomunikacije, dakle inženjeri, tih radio stanica i televizijskih stanica ukupno ne bi moglo da bude više u Srbiji od, otprilike, jedne trećine, znači negde oko 450. To praktično znači da velikog broja stanica koje u ovom trenutku emituju program, neće moći da bude.“
Neke od lokalnih radio stanica su se, izgleda, već pomirile sa činjenicom da će uskoro biti ugašene:
„Mi samo odbrojavamo dane kad će da dođu da gase predajnik.“
Mediji koji dobiju dozvolu za rad, moraće da plaćaju takse i nadoknade za emitovanje programa. Rade Veljanovski smatra da je to jedan od glavnih razloga zbog kojeg mora drastično da bude smanjen broj radio i televizijskih stanica u Srbiji:
„To sve treba ukalkulisati. Treba imati u vidu da je ukupan advertajzing u Srbiji početkom ove godine dostigao između devedeset i sto miliona evra na godišnjem nivou, a to je jako mali novac za tako veliki broj emitera. To je jedan zaista mali novac da bi veliki broj emitera od njega mogao da se izdržava, a istovremeno da plaća sve ove dadžbine koje će ubuduće morati da plaćaju.“
Naši sagovornici iz Kragujevca smatraju da će takse za korištenje frekvencija i nadoknade za emitovanje ozbiljno opteretiti njihovo poslovanje, jer, po njihovim navodima, kragujevački marketinški kolač je siromašan:
„Mi nismo u situaciji da napravimo toliko para da bi mogli da platimo i frekvenciju i sve one troškove i dadžbine što imamo. Ako budemo morali, ugasićemo radio stanicu.“
„Ja, bogu hvala, imam neku pomoć od roditelja koji su švedski penzioneri, tako da to mogu da premostim.“
„Marketinški kolač je vrlo jadan i nikakav. Ovde reklame idu i za jednu gajbu piva.“
U međuvremenu, do raspodele regionalnih i lokalnih frekvencija, razne vrste kompenzacija, uz želje, čestitke i pozdrave, biće najlakši način za kakvu-takvu zaradu.
Radiša Urošević, popularni folk pevač, vlasnik BIS radija, kaže da preveliki broj emitera na kratkom frekvencijskom opsegu izaziva velike tehničke probleme i smetnje:
„Ja, na primer, svoj radio ne mogu da slušam na 50 metara od predajnika zato što mi smeta druga radio stanica.“
Uroševićeve navode potvrđuje i Vesna Antonijević, vlasnik Narodnog radija 34:
„Mi se trudimo da nikoga ne ometamo, a da nas ometaju, to je sigurno.“
U očekivanju konkursa za raspodelu regionalnih i lokalnih frekvencija, većina kragujevačkih elektronskih medija vrši poslednje pripreme za taj događaj, nadajući se da će baš oni dobiti dozvolu za emitovanje. Da li su njihove nade realne? Rade Veljanovski, profesor novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu:
„Iako to niko nije uspeo precizno da utvrdi, govori se o tome da ih ima između 1200 i 1500. Po onome što su svojevremeno govorili stručnjaci za telekomunikacije, dakle inženjeri, tih radio stanica i televizijskih stanica ukupno ne bi moglo da bude više u Srbiji od, otprilike, jedne trećine, znači negde oko 450. To praktično znači da velikog broja stanica koje u ovom trenutku emituju program, neće moći da bude.“
Neke od lokalnih radio stanica su se, izgleda, već pomirile sa činjenicom da će uskoro biti ugašene:
„Mi samo odbrojavamo dane kad će da dođu da gase predajnik.“
Mediji koji dobiju dozvolu za rad, moraće da plaćaju takse i nadoknade za emitovanje programa. Rade Veljanovski smatra da je to jedan od glavnih razloga zbog kojeg mora drastično da bude smanjen broj radio i televizijskih stanica u Srbiji:
„To sve treba ukalkulisati. Treba imati u vidu da je ukupan advertajzing u Srbiji početkom ove godine dostigao između devedeset i sto miliona evra na godišnjem nivou, a to je jako mali novac za tako veliki broj emitera. To je jedan zaista mali novac da bi veliki broj emitera od njega mogao da se izdržava, a istovremeno da plaća sve ove dadžbine koje će ubuduće morati da plaćaju.“
Naši sagovornici iz Kragujevca smatraju da će takse za korištenje frekvencija i nadoknade za emitovanje ozbiljno opteretiti njihovo poslovanje, jer, po njihovim navodima, kragujevački marketinški kolač je siromašan:
„Mi nismo u situaciji da napravimo toliko para da bi mogli da platimo i frekvenciju i sve one troškove i dadžbine što imamo. Ako budemo morali, ugasićemo radio stanicu.“
„Ja, bogu hvala, imam neku pomoć od roditelja koji su švedski penzioneri, tako da to mogu da premostim.“
„Marketinški kolač je vrlo jadan i nikakav. Ovde reklame idu i za jednu gajbu piva.“
U međuvremenu, do raspodele regionalnih i lokalnih frekvencija, razne vrste kompenzacija, uz želje, čestitke i pozdrave, biće najlakši način za kakvu-takvu zaradu.
