Dostupni linkovi

logo-print

Produžen rok za potpisivanje mirovnog sporazuma


Sporazum je bio na pomolu kada su se u nedelju sudanske vlasti, bez obzira na rezerve, saglasile na pregovorima u nigerijskom gradu Abudža da razoružaju svoju proarapsku Džandžuvi miliciju i integrišu delove pobunjeničkih formacija u regularnu armiju. Međutim, predstavnici dve gerilske frakcije zatražili su izmene mirovnog sporazuma, uključujući i mesto potpredsednika države.

Afrička unija je mirovni sporazum zavađenim stranama u Darfuru predstavila 23. aprila. U tekst od 86 strana uključene su sve teme obuhvaćene gotovo dvogodišnjim mirovnim pregovorima u Darfuru - podela vlasti i prirodnog bogatstava, status provincije Darfur, kao i demobilizacija pobunjenika i arapskih provladinih paramilicija. Šef afričke delegacije koja posreduje u pregovorima Salim Ahmed zatražio je od obe strane da približe stavove, upozoravajući da im svet neće oprostiti ukoliko se razgovori okončaju bez rezultata. SAD su pozvale sukobljene strane u Darfuru da postignu mirovni sporazum. Zamenik američkog državnog sekretara Robert Zelik je ocenio da je to moguće jer je dosata ostvaren izvestan napredak.

Ne samo političari, već i svetska javnost pomno prati pregovore. U SAD na hiljade građana učestvuje u javnim skupovima podrške za uspotavljanje mira. Među njima je i poznati glumac Dzordz Kluni (George Clooney), koji je prošle nedelje posetio Darfur:

"Vi kreirate politiku. Vi odlučujete šta je ispravno a sta pogrešno. Mi smo na pragu nečega što smatrali da je nezamislivo u 21 veku. Ako okrenemo glavu sa nadom da će to samo od sebe proći, onda će narod Darfura nestati, čitave generacije, a onda ostaje jedino istorija da nam sudi."

Sličan je i stav Nobelovca Elija Vizela, koji je preživeo Holokaust u Drugom svetskom ratu:

“Darfur je danas svetska prestonica ljudskog stradanja. Mi smo zato ovde da olakšamo muke žrtava i da im kažemo da nisu sami, da mislimo na njih i da želimo da im pomognemo."

Kako ocenjuju posmatrači, pobunjenici postavljanjem maksimalnih zahteva ubrzano troše simpatije sveta stečenih zbog stradanja tokom rata. Pozicija sudanske vlade u pregovorima, koju je Zapad optužio za genocid, ocenjena je kao korektna. Procenjuje se da su male šanse za sporazum, bez obzira na produženje roka. Sedam hiljada pripadnika mirovnih snaga Afričke unije nije dovoljno da zaštiti civile i spreči sukobe pobunjenika i provladine Džandžuvi milicije, s ozbirom na prostranu teritoriju Darfura, veličine Francuske.

SAD traže da UN preuzmu nadzor i pošalju svoje trupe. Međutim, ostale članice Svetske organizacije za sada nisu iskazale preveliki entuziajazam za direktno angažovanje. Američki državni sekretar Kondoliza Rajs (Condoleeža Rice) izrazila je žaljenje prošle sedmice što Moskva i Kina ne vrše snažan pritisak na Sudan da okonča građanski rat. Moskva i Peking su bili uzdržani povodom američke rezolucije u Savetu bezbednosti UN, koja je usvojena prošlog utorka a koja uvodi finansijske sankcije i ograničenje kretanja četvorici sudanskih zvaničnika zbog njihove uloge u nasilju u Darfuru.

Sukobi su izbili 2003. kada su se pobunjenici latili oružja, tvrdeći da sudanska muslimanska vlada diskriminiše stanovništvo Darfura, koje je u ogromnoj većini nearapskog porekla. Usledio je krvavi rat u kome je proginulo oko 200.000 ljudi, a dva miliona stanovnika ove regije proterano iz svojih domova, pronašavši utočište uglavnom u Čadu. Sudanska vlada je priznala da je naoružavala neke od milicija ali ne i najozloglašenije Dzandzuvi, koja je optužena za ubijanje, silovanje i pljačku. Primirje je ustanvoljeno 2004. godine, ali je često kršeno. Godinu dana kasnije Međunarodni krivnični sud započeo je istragu za zločine protiv čovečnosti.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG