Politička volja da se haški optuženik Ratko Mladić uhapsi i izruči Tribunalu nije sporna, kaže u izjavi za Radio Slobodna Evropa ministar pravde u Vladi Srbije Zoran Stojković, ali naglašava da je preostalo da se obavi tehnički deo posla, a to je lociranje Mladića:
„Ono što sam ja posebno naglašavao, to je da nikada nismo posmatrali tu našu obavezu kao bilo kakvu trampu, u smislu – ako uradite to, dobićete to. Uvek smo smatrali da smo kao država, koja je preuzela znatno pre našeg dolaska obavezu, tu obavezu dužni da ispunimo, ako pretendujemo da budemo ozbiljna država. Prema tome, bez obzira na ove rokove o kojima se govori, mi ćemo nastaviti da radimo svoj posao i mi ćemo svoju obavezu ispuniti čim lociramo generala Mladića.“
U međuvremenu, uhapšeni su penzionisani kapetan bojnog broda Ratko Vučetić, penzionisani pukovnik Vojske Srbije i Crne Gore Predrag Ristić i njegov sin, i nešto ranije oficir Vojske Republike Srpske Jovo Đogo kao i Saša Badnjar, bivši Mladićev vozač, zbog sumnje da su pomagali skrivanje ovog haškog begunca. Analitičari procenjuju da je ovim hapšenjima Beograd želeo da poruči Haškom tribunalu da se čini sve kako bi se pronašao i uhapsio Ratko Mladić.
S druge strane, u Haškom tribunalu za sada ne žele da komentarišu istek roka koji je Evropska unija postavila Srbiji da uhapsi odbeglog haškog optuženika Ratka Mladića. Portparol Tužilaštva Anton Nikiforov, rekao je našem Radiju da će Hag svoj stav izneti nakon susreta glavne tužiteljke Karle del Ponte i komesara za proširenje Evropske unije Oli Rena u sredu 3. maja, ali i napomenuo da je 30. april bio rok koji su preuzele same srpske vlasti:
„Taj 30. april je rok koji je obećao gospodin Koštunica. To je bio neki rok za njega. Taj rok je istekao i ono što ćemo mi izjaviti, to ćemo izjaviti u sredu. Ja sada neću davati nikakve ocjene.“
Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Zoran Stanković ocenio je da je okončanje saradnje sa Haškim tribunalom veoma važno i dodao da nijedan pojedinac nije značajniji od naroda i države.On je odbio da direktno pozove nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića da se preda Haškom tribunalu.
Istovremeno, Zoran Stojković ocenjuje da eventualna odluka o suspenziji pregovora o pridruživanju Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji ne bi bila dobro rešenje, i to ovako obrazlaže:
„Bojim se da bi takvo odlaganje dovodilo nas u težu situaciju i davalo argumente onim drugima koji nisu za takvu vrstu saradnje. Mislim da je njima potpuno jasno da, iako bi se odložilo, mi ćemo nastaviti ovaj naš posao i mi ćemo našu obavezu ispuniti.“
Naposletku, portparol Haškog tužilaštva Anton Nikiforov napominje da 30. april, datum koji je apostrofirao srpski premijer Vojislav Koštunica, za Haški tribunal nije bio rok za izručenje Ratka Mladića:
„Svi su rokovi za nas istekli. Sami znate kad je Mladić bio optužen. Tako da je to bilo samo dodatno vreme koje su tražile vlasti u Beogradu i to je isteklo.“
„Ono što sam ja posebno naglašavao, to je da nikada nismo posmatrali tu našu obavezu kao bilo kakvu trampu, u smislu – ako uradite to, dobićete to. Uvek smo smatrali da smo kao država, koja je preuzela znatno pre našeg dolaska obavezu, tu obavezu dužni da ispunimo, ako pretendujemo da budemo ozbiljna država. Prema tome, bez obzira na ove rokove o kojima se govori, mi ćemo nastaviti da radimo svoj posao i mi ćemo svoju obavezu ispuniti čim lociramo generala Mladića.“
U međuvremenu, uhapšeni su penzionisani kapetan bojnog broda Ratko Vučetić, penzionisani pukovnik Vojske Srbije i Crne Gore Predrag Ristić i njegov sin, i nešto ranije oficir Vojske Republike Srpske Jovo Đogo kao i Saša Badnjar, bivši Mladićev vozač, zbog sumnje da su pomagali skrivanje ovog haškog begunca. Analitičari procenjuju da je ovim hapšenjima Beograd želeo da poruči Haškom tribunalu da se čini sve kako bi se pronašao i uhapsio Ratko Mladić.
S druge strane, u Haškom tribunalu za sada ne žele da komentarišu istek roka koji je Evropska unija postavila Srbiji da uhapsi odbeglog haškog optuženika Ratka Mladića. Portparol Tužilaštva Anton Nikiforov, rekao je našem Radiju da će Hag svoj stav izneti nakon susreta glavne tužiteljke Karle del Ponte i komesara za proširenje Evropske unije Oli Rena u sredu 3. maja, ali i napomenuo da je 30. april bio rok koji su preuzele same srpske vlasti:
„Taj 30. april je rok koji je obećao gospodin Koštunica. To je bio neki rok za njega. Taj rok je istekao i ono što ćemo mi izjaviti, to ćemo izjaviti u sredu. Ja sada neću davati nikakve ocjene.“
Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Zoran Stanković ocenio je da je okončanje saradnje sa Haškim tribunalom veoma važno i dodao da nijedan pojedinac nije značajniji od naroda i države.On je odbio da direktno pozove nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića da se preda Haškom tribunalu.
Istovremeno, Zoran Stojković ocenjuje da eventualna odluka o suspenziji pregovora o pridruživanju Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji ne bi bila dobro rešenje, i to ovako obrazlaže:
„Bojim se da bi takvo odlaganje dovodilo nas u težu situaciju i davalo argumente onim drugima koji nisu za takvu vrstu saradnje. Mislim da je njima potpuno jasno da, iako bi se odložilo, mi ćemo nastaviti ovaj naš posao i mi ćemo našu obavezu ispuniti.“
Naposletku, portparol Haškog tužilaštva Anton Nikiforov napominje da 30. april, datum koji je apostrofirao srpski premijer Vojislav Koštunica, za Haški tribunal nije bio rok za izručenje Ratka Mladića:
„Svi su rokovi za nas istekli. Sami znate kad je Mladić bio optužen. Tako da je to bilo samo dodatno vreme koje su tražile vlasti u Beogradu i to je isteklo.“
