Dostupni linkovi

logo-print

Da li je počeo razlaz i pre referenduma?


Retke su zemlje u svetu čiji su stanovnici pokazali poslednjih godina manje volje da izgrade neku ozbiljnu državnu zajednicu od žitelja Srbije i Crne Gore. Čak i ono malo entuzijazma za nastavkom zajedničkog života, što se pojavilo u suton počivše Jugoslavije, brzo se istrošilo pod naletom svakojakih teškoća koje su iskrsavale tokom prvih koraka te države. Jedna bi teškoća proizilazila iz različitih carinskih sistema, drugi put zbog dve valute, nakon toga su se nizale nesuglasice oko uloge vojske i raspodele državnih funkcija, dok su se iz pozadine stalno probijale trzavice zbog neusaglašene spoljne politike između dve članice ove zajednice. Ništa više harmonije nije se moglo videti ni u životnoj svakodnevici. Likovne izložbe, književne tribine i pozorišne predstave iz Crne Gore bile su u Srbiji mnogo ređe od gostovanja umetnika iz nekih drugih, stranih, zemalja.

Saradnja: Radovan BOROVIĆ

Da li su se Srbija i Crna Gora suštinski razišle i pre nego što je raspisan crnogorski referendum o nezavisnosti? - tema je i naše emisije u kojoj, između ostalih, učestvuju: predsednik Pokreta za zajedničku evropsku državu Srbiju i Crnu Goru, član Srpske akademije nauka i umetnosti Ljubomir Tadić, filmski reditelj Branko Baletić, koji se nakon što je više od dve decenije proveo u Srbiji nedavno nastanio u Crnoj Gori, profesor književnosti na Filozofskom fakultetu u Nikšiću, član Socijalističke narodne partije Crne Gore Dragan Koprivica i beogradski glumac, inače član Liberalno-demokratske partije Branislav Lečić.

* * * * *

No, pre nego što se naši sagovornici posvete ovoj temi, od Radovana Borovića ćemo saznati kako je, što se institucionalnog plana tiče, poslednjih godina funkcionisala državna zajednica Srbija i Crna Gora.

Skupština Državne zajednice je inistitucija u kojoj se tri godine najbolje moglo videti kako funkcioniše zajednica Srbija i Crna Gora. Svaka odluka doneta u ovom zakonodavnom telu morala je imati podršku poslaničke većine iz Srbije, ali i iz Crne Gore, što je u većini zavisilo od aktualne političke procene. Nedostatak kvoruma često je blokirao rad parlamenta. Na formiranje Suda Srbije i Crne Gore čekalo se gotovo dve godine, ali još uvek nije poznato da li je Sud, čije sedište je u Podgorici, primio ili rešio bilo koji predmet. Savet ministara je kao izvršno telo donosio zakone proistekle iz međunarodno preuzetih obaveza državne zajednice ili države sukcesora. Često je rad zavisio od ličnog angažovanja pojedinih ministara ili predsednika zajednice. Vrhovni savet odbrane, najviši zapovedni zajednički organ Vojske Srbije i Crne Gore, doneo je nekoliko ukaza i rešenja o unapređenju i razrešenju. Ustavna povelja regulisala je pitanja vojne imovine na teritoriji države članice, dok je pitanje komandovanja na teritoriji države članice predmet rasprave. Zastava i himna, kao simbol postojanja bilo koje države, nikada nisu dobili podršku u obe članice, što zbog muzike, što zbog rasporeda plavetnila na zastavi. Harmonija i nesklad boja možda su u jednom trenutku najbolje oslikali trogodišnji državni aranžman Srbije i Crne Gore.

* * * * *

Dugo vremena slavljena i opevana zajednička istorija Srba i Crnogoraca našla se poslednjih godina pred iskušenjima koja su, pre svega, dolazila iz sfere svakodnevnog života. Sve one epske naracije o istom poreklu, zajedničkim precima i bratskom savezništvu kao da su izgubile dah pred pitanjima koja su se ticala nekih sasvim konkretnih odnosa između dva naroda, bilo da je reč o kulturi, ekonomiji ili politici.

Da li u ovom trenutku uopšte postoje neke dublje veze, kontakti ili saradnja između Srbije i Crne Gore? Beogradski glumac Branislav Lečić i profesor književnosti i pisac iz Crne Gore Dragan Koprivica:

„Na državnom nivou ne. Tu je ozbiljna kriza i kontakti su samo lične prirode. Znači, tamo gde postoji želja, ambicija i interes.“

„Ja mislim da je Crna Gora i Srbija jedan duhovni prostor, uz svo bogatstvo multinacionalnog sklada.“

A kako sadašnje veze između Crne Gore i Srbije, pre svega u ravni životne svakodnevice, vide predsednik Pokreta za zajedničku evropsku državu Srbiju i Crnu Goru, član Srpske akademije nauka i umetnosti Ljubomir Tadić i crnogorski reditelj Branko Baletić?

„Postojeći režim u Crnoj Gori se potrudio da preseče sve moguće veze sa Srbijom, izuzev nekih formalnih odnosa na osnovu Beogradskog sporazuma.“

„Te veze nisu, po mom mišljenju, narušene pogoršanjem političke situacije. Čini mi se da je to ipak u nekim drugim kodovima.“

Čak i da se ostave po strani svi oni raskoli koji dolaze iz domena politike, s obzirom da većina najzačajanijih partija u Srbiji, za razliku od onih u Crnoj Gori, i dalje zagovara državno zajedništvo, u Beogradu je nemoguće naći knjigu nekog od značajnijih crnogorskih pisaca mlađe generacije. Sa druge strane, knjige tih istih autora, poput Andreja Nikolaidisa ili Balše Brkovića, štampaju se i prodaju u jednoj stranoj zemlji - Hrvatskoj. Dragan Koprivica i Branislav Lečić:

„Mladi pisci Crne Gore koji objavljivaju po Hrvatskoj su tamo popularni kod onih koji ne žele dobro Srbiji i Crnoj Gori i koji žele da usmere Crnu Goru ka nekim drugim kulturnim, duhovnim destinacijama, u želji da se dovrši razgradnja nekadašnje Jugoslavije.“

„Naravno da je to neprirodno i neće doneti dobro ni crnogorskoj literaturi, a ni nama, jer nemamo uvid o tzv., ustima patriota izgovaranoj, reči da su to naša najbliža braća, a eto ne čitamo njihove knjige, niti imamo ozbiljan kontakt sa njima. Ispostavlja se da je kontakt s njima moguć preko trećih.“

Kada se na sve to doda detaljna kontrola vozila, koja je na prelazu između Srbije i Crne Gore mnogo rigoroznija od provera prilikom prelaska evropskih granica, neminovno se nameće pitanje: da li se država Srbije i Crne Gore, zapravo, već odavno suštinski raspala? Branko Baletić i Dragan Koprivica:

„To je tačna konstatacija. Mi se nalazimo u nekoj vrsti vakuma i taj se vakum odražava i na svakodnevni život. Ja, naime, shvatam da je već samim činom zakazivanja referenduma urađeno puno na planu demokratije u Crnoj Gori. Prosto dajte dajte da jedanput, u miru, mimo rata, saznamo šta stvarno ljudi misle.”

“Čak ako bi se i desilo nešto šta je toliko atipično, neprirodno, nelogično i nepošteno, kao što je razdvajanje dva bratska naroda, ja mislim da bi opet to bilo samo na papiru, a da bi duhovni prostor nadjačao sve sebične, političke želje iz državice Crne Gore, koje žele da naprave privatni atar, i što sigurniji, da bi njihova policija što bolje pod kontrolom držala građane Crne Gore.”

No, čak da su crnogorsko-srpski odnosi mnogo harmoničniji, skladniji i dublji nego što to izgleda na prvi pogled, samo zakazivanje crnogorskog referenduma o državnoj nezavisnosti dovešće do temeljnog preispitivanja aktuelnih veza između dva naroda. Odakle, zapravo, dolazi ta potreba da se dovede u pitanje sam smisao dosadašnjeg srpsko-crnogorskog zajedništva? Profesor književnosti na Filozofskom fakultetu u Nikšiću Dragan Koprivica i filmski reditelj iz Crne Gore Branko Baletić:

“Nikakva druga potreba, osim na talasu jedne aktuelne ideje kao što je separatistička u Crnoj Gori, koja nikad nije imala dovoljno građansko pokriće. Ljudi iz vrha vlasti pokušavaju da iskoriste tu ideju da bi, eventualno nakon ostvarivanja nezavisnosti, mogli da budu mali carevi u maloj Crnoj Gori.”

“To je život učinio. Prosto, raspad Jugoslavije zapravo nije završen i meni se čini da će se to u ovoj godini ili eventualno sledeće godine završiti. Ovo je neprirodna zajednica u svakom obliku i to je jako lako dokazati. Jednostavno, traže se neka nova rešenja i Crna Gora i Srbija preuzeće odgovornost za svoju sudbinu. Meni se čini da je to dovoljna promena.»

U trenucima kada ubrzano ističu dani do crnogorskog referenduma, koji će sudbinski odrediti budućnost odnosa između Srbije i Crne Gore, u obe zemlje se pretresaju svi oni razlozi koji govore u prilog ili dovode u pitanje srpsko-crnogorsko zajedništvo. U prvi plan često dolaze, pre svega, oni emotivni ili kulturno-istorijski razlozi. Čak i oni najtvrđi zagovornici nezavisnosti dve zemlje neće dovesti u pitanje isto poreklo, gotovo identičan jezik, kulturne standarde i navike Srba i Crnogoraca. Profesor književnosti i pisac iz Podgorice Dragan Koprivica i crnogorski reditelj Branko Baletić:

«Ja bih prvo istakao onaj razlog koji mene najviše veže za Srbiju: to je, prvo, jedinstveni duhovni, vjerski, jezički, kulturni i svaki drugi prostor.»

«Teško bi me neko ubedio da Crna Gora ponovo bude jedna država sa Srbijom, onakvom kakva je ona danas. Na kraju-krajeva, zato sada i živim u Crnoj Gori, gde, naravno, ne mislim da cveta cveće, ali gde postoji nada. Potrošio sam dvadesetak godina boreći se za građansku Srbiju i izgubio sam sa sto:nula.»

Osim kulturno-istorijskih razloga, težište pažnje se u poslednje vreme ipak stavlja na neke krajnje pragmatične motive eventualnog srpsko-crnogorskog zajedništva, koji su inače postali presudni u svim međudržavnim odnosima između evropskih naroda. Čak i da se ostavi po strani ono mitologizovano prizivanje izlaska Srbije preko Crne Gore na more, koje u vreme savremenih komunikacija sigurno nema onaj nekadašnji značaj, gotovo niko nije spreman da dovede u pitanje značaj većeg tržišta za obe države. Ljubomir Tadić i Branislav Lečić:

«Mislim da ekonomski i politički interesi i duhovni interesi o tome najbolje govore.»

«Samostalnost, subjektivitet svakog ponaosob rodiće interese, ekonomske razloge za ozbiljne razmene i dobara i materijalnih vrednosti, i duhovnih i kulturnih, i svakakvih drugih, naravno.»

Čak i da se ostavi po strani pitanje da li je nezavisnost Crne Gore i Srbije stvar neke vrste nacionalnog sazrevanja ili zakasneli nacionalni romantizam, činjenica je da je među stanovništvom u Srbiji široko rasprostranjeno uverenje da je Crna Gora, zapravo, neka vrsta srpske države. Uz ona, već uobičajena, podsećanja na srpsku pripadnost onih koji su sebe smatrali najvećim Crnogorcima, u Srbiji se i dalje vrlo često može čuti, čak i na zvaničnim mestima, da su Crnogorci zapravo Srbi, što naravno izaziva sasvim razumljivi otpor i podozrenje kod velikog broja ljudi u Crnoj Gori. Član Srpske akademije nauka i umetnosti Ljubomir Tadić i crnogorski reditelj Branko Baletić:

«Reč je o jednom narodu koji se želi veštački podeliti. Na kraju-krajeva, Crna Gora je bila simbol otpora srpskog naroda onda kada je turski režim vladao celim srpskim prostorom. Ona je bila simbol Srpstva i ničega drugog.»

«Ja ne vidim kako možemo živeti u zajedničkoj državi u kojoj vi mene ne priznajete, pa koliko god da nas ima i da postojimo, niti da postoji država, niti da postoji crnogorski narod. Čini mi se da je to dosta važno da i Srbija konačno postane država u onim granicama koje su realistične.»

S obzirom da je od tzv. republike srpske krajine preostalo još jedino neformalno udruženje istog imena koje deluje u Beogradu i da se nade pojedinih krugova u Srbiji da će ova država prekoračiti Drinu sve više ljuljaju uz svetlo neminovne integracije Bosne i Hercegovine, zajednica Srbije i Crne Gore za pojedine krugove je bila poslednji dokaz da Srbija može biti veća od svojih granica. Stoga mnogi u osamostaljivanju Srbije i Crne Gore vide zapravo zadavanje konačnog udarca velikosrpskim pretenzijama. Akademik Ljubomir Tadić i glumac Branislav Lečić:

«Mora da se obnavlja ta teorija, neprekidno, što je jedan besmisao potpuni. To je jedna fantomska teorija.»

«Danas je pitanje oslobađanja, nacionalnog i društvenog, ako od Srbije odete, jer Srbija, bez obzira na svu kamuflažu i sve šta se desilo, i dalje zastupa te bajate, retrogradne poglede, i ma koliko demokratski pričala i govorila, prozire se taj konzervativni, malograđanski rezon koji je vodi u samoizolaciju.»

Bez obzira kakav bio ishod referenduma u Crnoj Gori, s obzirom na ukupne srpsko-crnogorske odnose ostaje ona ključna dilema: da li je Srbiji i Crnoj Gori potreban bilo kakav oblik državnog povezivanja? Predsednik Pokreta za zajedničku evropsku državu Srbiju i Crnu Goru Ljubomir Tadić i glumac Branislav Lečić:

«Veoma se nadam da će jedinstvo Srba i Crnogoraca ostati netaknuto.»

«Mislim da je najveća važnost za budućnost da se potrudimo da se svi približimo tim civilizacijskim pravilima koji su već osvojeni, i onda je sasvim stvar izbora da li ćemo biti zajedno u nekom državnom uređenju ili zajedno, jedni pored drugih, bez granica, kao što to već druge države u Evropi rade.»

Profesor književnosti na Univerzitetu u Podgorici Dragan Koprivica i crnogorski reditelj Branko Baletić:

«Duboko verujem u ozbiljnost i opreznost građana Crne Gore koji neće glasati za otcepljenje Crne Gore da bi sebi napravili stotinu problema sledećeg jutra u Crnoj Gori. Bolje da ostane brat sa bratom, da ne bi sjutra ujutro imao tuđina za gospodara.»

«Ne znam da li će to biti državno zajedništvo, ne verujem, ali mislim da će sasvim sigurno biti u nekoj vrsti unije ili saveza.»

Samostalnost ili državno zajedništvo u svakom slučaju će suštinski odrediti buduće veze između Srbije i Crne Gore, ali će mnogo više na relaciji između ta dva naroda uticati ono što se zbiva u njihovoj neposrednoj komunikaciji. Crna Gora i Srbija bile su bliže jedna drugoj kada su bile samostalne države, nego u ovoj vrsti zajedništva koje sada dele, tako da će ta vrsta osećanja u svakom slučaju predodrediti sve njihove buduće odnose.
  • 16x9 Image

    Slobodan Kostić

    Diplomirao na Katedri za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu; počeo da radi kao novinar u "Borbi", a nakon uspostavljanja državne kontrole nad ovim nezavisnim dnevnikom prešao u "Našu Borbu"; bio član uređivačkog kolegijuma "Vremena" i urednik u informativnoj redakciji TV B92.

XS
SM
MD
LG