Dostupni linkovi

logo-print

Verske zajednice podržavaju Zakon o crkvama


Sudbina kontraverznog zakona o crkvama biće poznata za par dana, kada ističe zakonski rok koji omogućava predsedniku Srbije da prihvati ili odbije da potpiše pomenuti zakon. Pre toga, Tadić bi trebalo da održi konsultacije i sa predstavnicima vlade. Što se tiče predstavnika tradicionalnih verskih zajednica, jednoglansno je odlučeno da bi predsednik Srbije trebalo da potpiše ovaj zakon jer, kako ocenjuje poglavar Jevrejske zajednice Srbije i Crne Gore, rabin Isak Asijel:

„Zakon nije savršen. Moglo bi da bute puno toga dosta bolje. Često se koristi reč može, nema toliko jasne pravničke terminologije u samom zakonu, što ostavlja mesto određenim dvosmislenostima, ali je opšti utisak da bi trebalo potpisati ovaj zakon zato što nepotpisivanje bi nas vratilo verovatno sledeće dve godine, ako ne i više, jer mi taj zakon očekujemo još od demokratskih promena 2000. godine.“

U prilog stavu da je neophodno donošenje ovakvog zakona, rabin Isak Asijel kaže da su versek zajednice u Srbiji trenutno u pravnom vakumu:

„Mi nismo ni pravna lica. Recimo, naša zajednica je dobila sudsku tužbu nismo podneli završni račun, a mi nismo nikakvo preduzeće, nikakva profitabilna organizacija, i tu se nalazimo u jednom vakumu koji, nažalost, nama više stvara problema nego što ih rešava. Ovaj zakon bi ipak uveo određeni red u odnose između verskih zajednica i same države i smatramo da će kasnije podzakonskim aktima mnogo toga moći da se reguliše, da se doda.“

I predstavnici Islamske verske zajednice predložili su predsedniku Tadiću da stavi potpis na zakon o crkvama i verskim zajednicama. Beogradski muftija Hamdija Jusufspahić:

„Većina tradicionalnih crkava i vjerskih zajednica, ogromna većina, je podržala zakon. Samatra da nije savršen, ima mana, ima neodostataka koliko god hoćete. Imamo primjedbi i stavili smo ih na papir, ali najgore je kad nema zakona. Onda radi šta ko hoće i koristi svak za svoje potrebe. Mi želimo da se uspostavi zakon i da zakonom budemo ravnopravni. Nama će biti sigurno bolje sa zakonom nego bez zakona.“

Zakon o crkvama i verskim zajednicama pre usvajanja u parlamentu i tokom rasprave trpeo je brojne kritike ne samo domaće već i dela svetske javnosti, ali i iz redova tradicionalnih verskih zajednica u Srbiji. Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar:

„Imamo konkretne primedbe i konkretne predloge o neki pitanjima koje moraju pravnici da izrade, iako je s naše strane bilo uglavnom već usaglašeno pre toga.“

Šta je predloženom zakonu zamerila Srpska pravoslavna crkva? Protuđakon Ljuba Ranković:

„Ono što se meni lično nije dopalo u ovom zakonu je to što Srpska pravoslavna crkva treba da se ponovo registruje u registru verskih zajednica, crkva koja je registrovana na ovim prostorima još 1219. godine.“

Iz stavova predstavnika crkava nije, međutim, potpuno jasno šta je bilo sporno u predlogu ovog zakona. Međutim, analitičar Mirko Đorđević veruje:

„Taj zakon nije definisao odnos crkve i države u načelu. Ne vidi se iz tog zakona da li se poštuje ustavna temeljna odredba da su država i crkva razdvojene.“

Ipak, ako je suditi po stavovima predstavnika crkava i verskih zajednica, predsednik Tadić bi mogao staviti potpis na kontraverzni zakon, jer susret s njim, po njihovoj oceni, ni u kom slučaju nije bilo puko zadovoljavanje forme. Rabin Isak Asijel i muftija Hamdija Jusufspahić:

„Drago mo je da je predsednik Srbije osoba koja je pročitala zakon nekoliko puta i imala obilje pitanja, suštinskih pitanja, gotovo filozofskih pitanja koja se tiču slobode građanina i vernika, gde se te slobode susreću, prepliću, gde postoje moguće interpretacije pogrešne.“

„On je fini čovjek, a i mi smo se pokazali kao fini ljudi.“
XS
SM
MD
LG