Dostupni linkovi

logo-print

Milošević žrtvovao zaposlene RTS-a


Nekoliko minuta posle dva sata ujutro, 23. aprila 1999. godine, u zgradi RTS-a, u Oberdarevoj ulici, projektil je pogodio centar za komunikacije, takozvani „master“, a tom prilikom smrtno je stradalo 16 radnika tehnike i produkcije ove kuće.

Autor knjige „Tišina u Oberdarevoj“ Zoran Janić za naš program kaže da su tadašnji predsednik Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milošević, državni i vojni vrh, ali i rukovodstvo RTS-a bili upoznati sa činjenicom da će zgrada biti bombardovana i da su svesno žrtvovali radnike koji su se te noći zatekli na poslu. U prilog svojim tvrdnjama Janić između ostalog kaže da je general Dušan Vojvodić, tadašnji šef obezbeđenja RTS-a, u noći kada je zgrada bombardovana, izveo svoju kćerku, novinara te kuće, i dodaje:

„Jedan od tih dokaza je izjava Aleksandra Petkanića, čoveka iz ličnog obezbeđenja Marka Miloševića, da je general Aleksandar Bakočević došao u Požarevac dan pred napad i da se sastao s Markom Miloševićem koji je bio obučen u crnu uniformu. General Bakočević je oslovljavao Marka Miloševića sa ,komadante‘ i u tom požarevačkom kafiću ,Rolex‘ Marko Milošević je rekao Bakočeviću da se sutradan očekuje bombarodvanje Televizije, ali da će žrtve biti zanemarljive u odnosu na propagandnu dobit koja se od toga očekuje.“

Visoki funkcioner Jugoslovenske levice Dragana Kuzmanović, u vreme bombarodvanja novinar RTS-a, u izjavi za naš program navodi da su NATO snage obavestile između ostalog i rukovodstvo te kuće da će zgrada u Oberdarevoj biti bombardovana:

„Krajnje licemerno su nam poslali papir u kome su rekli šta će sve da gađaju. Oni koji su hteli da rade svoj posao, oni su ga radili. Oni koji nisu hteli da rade svoj posao, oni su otišli. Znači i novinari u Televiziji.“

Iz pouzdanih dokumenata i svedočenja sledi zaključak da su NATO i sam komandant savezničkih snaga u Evropi general Vesli Klark na vreme obavestili Miloševića o svojoj nameri da bombarduju RTS, tvrdi autor Zoran Janić. On naglašava da je Milošević bio upozoren preko novinara CNN-a Alesija Vinčija i Brena Sedlera, ali nudi i još jedan dokaz svojim tvrdnjama:

„Postoji presretnuti razgovor aviona koji je leteo iz baze u Avianu ka zgradi RTS-a. Taj razgovor, koji je vodio pilot sa svojim kontrolnim punktom, tri puta je dešifrovan. O tome postoji svedočanstvo zastavnika Krstevskog koji je te noći bio dežurni.“

Autor knjige Zoran Janić takođe navodi da su pored državnog i vojnog vrha, sa činjenicom da će RTS biti bombardovan bili upoznati i čelnici Televizije, među kojima i direktor Dragoljub Milanović i njegov pomoćnik Jovan Ristić.

Ristić u izjavi za Radio Slobodna Evropa, međutim, decidno odbacuje tvrdnje da je znao da će zgrada u Oberdarevoj ulici biti bombarodvana:

„Apsolutno odbijam svaku mogućnost da sam to znao i ne znam na osnovu čega taj čovek to tvrdi. Ja sam bio pomoćnik generalnog direktora za program, i to program van informativnog. Ali ono što sa sigurnošću mogu da tvrdim, dan pre toga i nekoliko dana pre toga, kompetentne ličnosti iz NATO-a su negirale da je RTS strategijski cilj.“

Sumnju da se za bombardovanje zgrade RTS-a znalo, takođe dodatno pojačava činjenica da su poginuli samo radnici tehnike i produkcije, a da među stradalima nije bilo novinara.

Isidora Sekulić, novinar RTS-a, za naš program kaže da ne veruje da je među novinarima pravljena selekcija, ali i podvlači jedan slučaj:

„Činjenica je da je glavni šef obezbeđenja Dušan Vojvodić došao nekoliko minuta pre pogotka i pozvao svoju kćer Nataliju Sinanović da izađe napolje.“

Sekulić istovremeno nema nikakvih dilema da je rukovodstvo kuće bilo upoznato sa činjenicom da će zgrada u Oberdarevoj biti bombardovana 23. aprila 1999. godine:

„Tačno znam da su tu bila i vatrogasna kola i kola hitne pomoći, znalo se da su strani novinari izašli… Apsolutno je sve usmeravalo na to da će bombardovanje biti te večeri.“
XS
SM
MD
LG