Dostupni linkovi

logo-print

Otkrivena najveća privredna pljačka u istoriji


U akciji policije u Beogradu je uhapšeno devet osoba osumnjičenih za zloupotrebe u privredi koje se, bar po dosadašnjim informacijama, mere desetinama miliona evra. Među privedenima su i Goran Kljajević, predsednik Trgovinskog suda, sudija tog suda Delinka Đurđević, direktorka Poštanske štedionice Jelica Živković, poznati biznismen Sekula Pijevčević, dok policija traga za Slobodanom Radulovićem, bivšim direktorom „C Marketa“, koji se najverovatnije krije u Španiji.

Nakon hapšenja, srpski ministar finansija Mlađen Dinkić, rekao je da se radi o najvećoj organizovanoj grupi u oblasti privrednog kriminala koja je ikada uhvaćena na delu u Srbiji:

„Pokazalo se da sam godinama bio u pravu kad sam tvrdio da je Kljajević sam vrh korupcije u Srbiji, a ovde se pokazalo da je i vrh stečajne mafije. Možemo samo na bazi onoga što je do sada dokazano da kažemo da se radi o zloupotrebama koje su teške više desetina miliona evra. Međutim, pošto će sada, tokom istrage, proces biti proširen, siguran sam da će taj iznos biti zaprepašćujući za obične građane Srbije.“

Kako je postupak protiv uhapšenih službena tajna, dostupne su samo nezvanične informacije, koje govore da su osumnjičeni zarađivali milione tako što bi Trgovinski sud u Beogradu proglasio stečaj nad nekih preduzećem, potom bi povezani biznismeni preko Poštanske štedionice dobili jeftin kredit za njegovu kupovinu, a sud bi to na kraju sve odobrio.

Članovi privedene grupe su osumnjičeni zbog malverzacija u privatizaciji i stečajevima raznih preduzeća, kao što su „Beko“, „BIM Slavija“, Robne kuće „Beograd“ i „C Market“, a samo iz ove trgovinske firme nezakonito je izvučeno više od 20 miliona evra.

Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, kaže da je borba protiv kriminala prioritet, ali se boji da će i ova afera ostati bez sudskog epiloga:

„Izgleda da, kada se neke političke razlike ili sukobi dese, onda čujemo za te mnoge stvari. Tu se pokrene sa mnogo pompe, a onda ne saznamo šta je bilo do kraja. Sećate se Mile Dragića, sećate se raznih drugih afera. Često se vlast poigrava i sa građanima, ali, bojim se, i sa sudskom vlašću.“

U pravosuđu veruju da će ovog puta stvari biti isterane na čistac. Toma Zorić, portparol Tužilaštva za organizovani kriminal:

„Ono što mogu da kažem u ime ovog Tužilaštva, država je ovog puta rešena da ide do kraja i da se veoma snažno i beskompromisno obračuna sa korupcijom i privrednim kriminalom.“

Međutim, ekonomista Danijel Cvjetičanin smatra da je u ovom slučaju kao i, kako tvrdi, mnogo puta do sada, zakon selektivno primenjen:

„Ovo je selektivna primena prava. I ti ljudi su selektivno primenjivali pravo i sada je na njih selektivno primenjeno pravo. Prvo najava hapšenja, zatim najava državne intervencije u sudstvu, uopšte ne ulazim u tom da li je opravdana ili nije opravdana, govori da će period bezakonja još potrajati. Jer mora se računati i na osvetu suprotne strane kada dođe na vlast. I tako u međusobnim osvetama se naš privredni i politički život odvija.“

Među najzanimljivijima javnosti, među osumnjičenima, su Sekula Pijevčević i Goran Kljajević. Pijevčević se kao direktor Kreditno-eksportne banke pominjao u čuvenoj aferi „Kofer“, a za njega se pričalo da je u vreme bivše vlasti dobijao pare od penzija kako bi kupovao firme u stečaju. Njegov advokat Aleksandar Lojpur smatra da je hapšenje izvedeno po nalogu vladajuće stranke G17 plus:

„Imam utisak da tu apsolutno nema nikakvih dokaza, ni protiv mog klijenta, ni protiv ostalih, i da se radi o politički montiranom procesu.“

Protiv Gorana Kljajevića ranije je vođena istraga pod sumnjom da je zloupotrebio položaj. Bio je suspendovan jer je, po mišljenju Višeg trgovinskog suda, nezakonito postupao u slučajevima stečaja velikih firmi „Ineks“ i „Sartid“, ali je kasnije vraćen na mesto predsednika Trgovinskog suda. Njegov advokat Vladan Gajić veruje da Goran Kljajević nije kriv:

„Ja sam branilac gospodina Gorana K. Razumeli ste me.“
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG