Dostupni linkovi

logo-print

Sadam primenjuje taktiku kontraoptužbi


U prvom unakrsnom ispitivanju od početka suđenja pre šest meseci, Husein je kazao da je postupio u skladu sa zakonom odobrivši smrtnu kaznu protiv 148 šiita iz Dudžaila posle atentata koji je na njega izvršen u tom selu 1982. godine. Reč je o ljudima koji su hteli da me ubiju, kazao je bivši irački lider.

U međuvremenu, Specijalni sud je saopštio u utorak da bi Sadam Husein mogao da se suoči sa novom optužnicom za genocid nad Kurdima krajem 80-tih godina. U operaciji Anfal ubijeno je oko 100.000 pripadnika ovog naroda, a na hiljade njihovih sela uništeno. Između ostalog, u selu Halabja bojnim otrovom ubijeno je 5.000 Kurda u operaciji koju je vodio Sadamov rođak Ali Hasan al-Majid, poznatiji kao 'hemijski Ali'. Sadamov režim je naveo da je to bila kazna zbog pasivnosti meštana u suprostavljanju upadu iranskih trupa tokom iračko – iranskog rata.

Sadam je na današnjem suđenju optužio glavnog sudiju Raoufa Abdela Rahmana da je pristrasan, navodeći kao razlog njegovo kurdsko poreklo i to iz pomenutog sela Halabja, gde su stradali njegovi sunarodnici. Odvojeno suđenje po ovoj optužnici moglo bi početi već u maju. Bivši irački lider mogao bi da se suoči i sa optužnicama za invaziju Kuvajta, kao i za brojna politička ubistva tokom svoje višedecenijske vladavine.

Sadam Husein je odbio zahtev Suda da potpiše određene dokumente, izjavivši da bi jedino međunarodni sud mogao da organizuje fer suđenje. On je pri tom optužio Ministarstvo unutrašnjih poslova za ubistva i mučenja hiljada Iračana. Čelne funkcije u policiji drže šiiti, koju suniti, dominantni za vreme vladavine Sadama Huseina, optužuju da je organizovala "kordone smrti". Kada ga je sudija prekinuo, Husein je uzvratio:

"Ako se vi plašite ministra unutrašnjih poslova, da znate da on ne plaši ni mog psa."

Sadam Husein je danas bio jedini prisutan od osam optuženih. On je ponovo osporavao legitimitet suda, pozivajući Iračane da okončaju međusobne sukobe i podignu ustanak protiv američkih snaga.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG