Radovan BOROVIC, Anamari REPIC
Bečki pregovori u trećem susretu delegacije Beograda i Prištine pokazali su da nema značajnijeg pomaka, ali ni približavanja stavova kada je reč o decentralizaciji. Razlike su očigledne u skoro svim pitanjima, a najveće u nadležnosti opština. Kao problem pojavilo se i to ko će i kako birati šefa policije, sudije i tužioce opštinskih sudova u opštinama gde Srbi čine većinu. Problem koji Beograd smatra nepremostivim u dokumentu je pominjanje pravnog sistema Kosova, kaže član beogradskog tima, Aleksandar Simić:„U tom pogledu su ti zahtevi kao takvi notirani. Imaćemo papir u kome će biti jedan deo tačaka koje su zajedničke i nesporne, a to je manji deo. Veći deo je ono u čemu postoje razmimoilaženja, ali to ne znači da su pregovori propali. Pregovori se nastavljaju trećom tačkom decentralizacije, a to je tačka davanja novih opština sa srpskom većinom. Razgovori imaju nastavak i zakazani su.“
Dušan Proroković, predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, kaže da je Bečki skup još jednom potvrdio koliko su razlike očigledne u skoro svim pitanjima i podvlači šta je minimum koji srpska pregovaračka strana traži kroz dokument o decentralizaciji pokrajine:
„To je nešto što je saopšteno više puta do sada. Radi se o horizontalnom povezivanju srpskih opština na Kosovu i Metohiji, koje će biti formirane, i o vertikalnom povezivanju sa Srbijom, kako bi određeni sektori novih lokalnih samouprava bili finansirani od strane Beograda. Govoriti o decentralizaciji, onako kako je to do juče radio Haziri, mislim da je potpuno iluzorno jer to nije decentralizacija. To je suluda decentralizacija.“
Beogradski pregovarački tim zahtevaće i dogovor o ovlašćenjima srpskih opština, međusobnom povezivanju i vezama sa Beogradom, a koji ni na ovom skupu nije postignut. Pojašnjava član pregovaračkog tima, Slobodan Samardžić:
„Zbog toga predlažemo viši stepen samouprave za srpske opštine nego što je to u ostatku Kosova ili u opštinama u Srbiji. To proizlazi iz same stvarnosti. Insistiraćemo na tome sve dok ne budemo dobili tako nešto jer naprosto, Srbi da bi opstali, moraju da imaju svoje samostalno odlučivanje bez kontrole kosovskih institucija u određenim oblastima kao što su obrazovanje, kultura, zdravstvo, zaštita spomenika kulture, crkvena pitanja, socijalna politika i pojačana nadležnost u oblasti policije i pravosuđa.“
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, rekao je da je ovakav epilog ove runde pregovora bio očekivan i ocenio da je dobro što je ostavljeno vreme u kome sve strane mogu da razmotre prostor unutar kog je moguće postići dogovor:
„Na neki način radi se o dvostrukom pritisku. Albanci nude više od onoga što je dato. Za Albance to što piše u papiru je minimum, a za Beograd to znači da traže više u dogovoru sa Albancima. Tek kada na sto dođu sve teme i predlozi, onda će i Prištini i Beogradu biti lakše da prave kompromise.“
* * * * *
Kosovska delegacija se iz Beča vratila zadovoljna rezultatima razgovora o decentralizaciji vlasti. Zvaničnici su izjavili da je čitav proces na dobrom putu, a da će se kosovska strana zalagati da Srbi dobiju sve garancije kada se bude rešio status, odnosno kada Kosovo dobije nezavisnost.
Proces decentralizacije vlasti na Kosovu ide u pravom smeru i naša rešenja nude sve garancije srpskoj zajednici u nezavisnom Kosovu. To je na prištinskom aerodromu po povratku iz Beča izjavio predsedavajući kosovske delegacije i potpredsednik vlade Kosova, Ljutfi Haziri. Izrazivši zadovoljstvo rezultatima sastanka, Haziri je rekao da je u Beču dokazano koliko su punovažni principi reforme lokalne vlasti koje je Kosovo predložilo međunarodnim pregovaračima:
“Optimisti smo da se proces kreće u pravom smeru. Koncept na kome mi radimo garantuje da će nezavisno Kosovo pružiti sve garancije manjinama, pa tako i srpskoj zajednici.”
Prema rečima Hazirija, kosovska delegacija je u suštini podržala predlog pregovarača UN uz određene primedbe, koje će, kako je istakao, pozitivno uticati na proces decentralizacije. On je istakao da će se Kosovo ozbiljno angazovati na rešavanju problema manjinskih zajednica, kao i da se lokalna vlast priblizi građanima.
U glavnom gradu Austrije delegacije Prištine i Beograda, uz međunarodno posredovanje, razmatrale su pitanja formiranja novih opština, njihovu međusobnu povezanost i način povezivanja srpskih sredina sa vlastima u Srbiji. Posto su obe strane iznele svoje stavove, očekuje se da na osnovu toga međunarodni predstavnici izrade dokument sa svojim rešenjima. Inače, prema najavama, u narednom periodu će se razgovarati o zaštiti manjina, verskih objekata i ekonomiji.
