Dostupni linkovi

logo-print

EU nije spremna za prijem novih članica


Evropski parlament je sredinom marta usvojio Rezoluciju kojom se nude potencijalnim članicama Evropske unije multilateralni odnosi, uključujući i mogućnost stvaranja zajedničke ekonomske zone po ugledu na sporazum između Evropske unije i zemalja EFTE, početkom 90-tih godina, kazao je za Radio Slobodna Evropa Elmar Brok, predsednik Komisije Evropskog parlamenta za spoljne odnose i jedan od inicijatora pomenutog dokumenta. Taj sporazum bi bio primenjen i na one balkanske zemlje koje bi čekale na punopravno članstvo 10-tak godina. Brok ističe i da Evropska unija nije sprovela neophodne reforme neophodne za ulazak novih članica. Da li to znači odlaganje prijema balkanskih zemalja unedogled?

BROK: Evropska unija će poštovati obećanja data balkanskim zemljama. To znači pre svega omogućavanje punopravnog članstva, kada se zato steknu uslovi. Kao što znate, svaka od država u toj regiji na različitom je nivou razvoja. Hrvatska je, na primer, mnogo dalje odmakla na putu ka Evropskoj uniji nego Albanija, što će uticati i na različiti tempo prijema. Istovremeno, treba imati u vidu i da kapaciteti Evropske unije za prijem novih članica igraju veoma važnu ulogu. Podsetiću vas da još nije ratifikovan novi evropski ustav, što je zapravo bio uslov za prethodni prijem 10 novih članica 2004. godine, da ne govorim o sledećem krugu proširenja. Dakle, i Evropska unija mora da završi svoj domaći zadatak.

RSE: Nemački kancelar Angela Merkel, kao i još nekolicina evropskih političara, nedavno je lansirala ideju o privilegovanom partnerstvu za zemlje kandidate, što je svakako manje od punopravnog članstva.

BROK: To je jedna od opcija. Pomenuću primer Evropske ekonomske zone. Nju su formirale početkom 90-tih Evropska unija i članice EFTA, uključujući Norvešku, Austriju, Finsku i Švedsku da bi im se omogućilo da učestvuju na zajedničkom evropskom tržištu iako nisu bile punopravne članice Unije. U međuvremenu, Austrija, Finska i Švedska su postale članice, dok je Norveška odlučila da ne uđe. Dakle, sada bi zemljama koje ne mogu u narednih 10 godina da postanu članice Evropske unije u međuvremenu bila ponuđena pomenuta vrsta partnerstva kao međufaza, što bi im omogućavalo da već u ovom trenutku imaju pristup određenim segmentima Unije, na primer, unutrašnje tržište, bezbednost, zaštita životne sredine, čime bi raspolagale u startu sa najmanje 50 odsto pogodnosti koje proizilaze iz acqui communautaire, odnosno dokumenta koji propisuje uslove za prijem novih članica. Evropski parlament je sredinom marta, pre Kongresa narodnih partija, na kojem je takođe pomenuta ova ideja, usvojio velikom većinom Rezoluciju kojom se nudi potencijalnim članicama multilateralni pristup i odnosi, uključujući i mogućnost stvaranja zajedničke ekonomske zone.

RSE: Da li to znači da je privilegovano partnerstvo samo prvi korak ka punopravnom članstvu, a ne zapravo njegovo odlaganje?

BROK: Evropska ekonomska zona bi omogućila privilegovano partnerstvo sa zemljama koje ne mogu ili ne žele da postanu članice u narednih 10-tak godina. To je bolja varijanta nego da se čeka na kompletiranje procesa prijema, koji je krajnje neizvestan, imajući u vidu i komplikovanu proceduru ratifikacije u svakoj od 25 zemalja članica Unije ponaosob. Zato je bolje da kroz ovu formu države pretendenti u startu osete neke prednosti budućeg članstva u Uniji.

RSE: Hrvatski premijer Ivo Sanader izjavio je pre neki dan da bi odlaganje prijema a pogotovo neulazak Hrvatske, bio ravan političkoj bombi. Kada ona može da računa na članstvo?

BROK: Ne znam, to zavisi od pregovora. Kao što sam već rekao, ona je najverovatnije najrazvijenija zemlja u tom regionu i već pregovara o članstvu. Niko ne govori o odlaganju njenog prijema.

RSE: Kada je reč o Srbiji i Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, one još nisu ispunile ključni uslov, to je saradnja sa Haškim tribunalom. U sredu se nastavljaju pregovori sa Beogradom, iako je Ratko Mladić i dalje na slobodi.

BROK: Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u svakom slučaju ne može biti zaključen bez izručenja Ratka Mladića, odnosno pune saradnje sa Haškim tribunalom. No, mislim da su vlasti u Beogradu na putu da to ispune. Kada je reč o Bosni i Hercegovini, očekujemo sprovođenje ustavnih reformi, zatim moramo da utvrdimo da li ona može da funkcioniše kao stabilna država bez pomoći sa strane. Od toga će zavisiti da li jednoga dana BiH može da se pridruži Evropskoj uniji.

RSE: Ako se Crna Gora na referendumu opredeli za nezavisnost, kako će to uticati na njen put ka Evropskoj uniji, naravno, i poziciju Srbije u tom smislu.

BROK: Mislim da se to uopšte neće odraziti na proces njihovog prijema u Evropsku uniju. Nezavisnost Crne Gore bila bi dobra i za samu Srbiju, jer bi joj omogućila dodatnu šansu za razvoj, a time i ubrzaniji put ka Evropi.

RSE: Kada zemlje Zapadnog Balkana mogu računati na punopravno članstvo?

BROK: To će najviše zavisiti od njih samih, tačnije njihovog razvoja, koliko brzo budu ispunjavale uslove. Istovremeno, i Evropska unija mora uraditi svoj domaći zadatak u smislu povećanja svojih absorpcijskih moći. Ako bi se striktno primenili kriterijumi, sadašnji kapaciteti Unije ne omogućuju prijem ni jedne nove članice.

RSE: Da, na Balkanu postoji strah da zbog zamora u Evropskoj uniji zbog raznih problema, Brisel odustane od prijema novih članica.

BROK: Ne radi se o zamoru, već Evropska unija jednostavno nije pripremljena za prijem novih članica. To je razlika.

RSE: Mnogi smatraju da je ključna briga Evropske unije na koji način da pristupi pregovorima sa Turskom i da zapravo balkanske zemlje plaćaju zbog toga cenu, kao neka vrsta kolateralne štete.

BROK: Nije važno šta je razlog. Bitno je da Evropska unija nije ispunila uslov u definisanju svojih kapaciteta absorpcije novih članova. To znači da nam u naredne dve tri godine predstoji veoma naporan rad da bismo proširili pomenute kapacitete. Dakle, ovaj period razmatranja situacije nakon francuskog i holandskog "ne" novom evropskom Ustavu na referendumu prošle godine, moramo da iskoristimo za povećanje absorpcijskih kapaciteta Unije, uključujući i ponovo pokretanje procesa ratifikacije Ustava dvadesetpetorke.

RSE: Da li to znači da ako Rumunija i Bugarska budu primljene 2007. i Hrvatska za nekoliko godina, vrata Evrope za ostale balkanske zemlje neće biti zatvorena?

BROK: To zavisi i od razvoja Evropske unije. No, vrata su otvorena. Prema sporazumu iz Kopenhagena, zemlje potencijalne članice treba da ispune obaveze, a to se isto odnosi i na Evropsku uniju u smislu pomenutih absorpcijskih kapaciteta. Evropska unija za sada nije ispunila svod deo obaveza.

RSE: Da li ste optimista da će to učiniti?

BROK: Pred nama je mnogo zadataka, reforma institucija, usvajanje ustava, napredak u objedinjavanju funkcije spoljnih poslova, transparentnost u demokratizaciji, kako bi Unija od 25 članica mogla da efikasno funkcioniše.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG