Dostupni linkovi

logo-print

Da li bi nezavisnost Kosova bila presedan?


KARABEG: Gospodine Paunoviću, da li bi priznavanjem nezavisnosti Kosova bio prekršen princip o nepovredivosti granica?

PAUNOVIĆ: Apsolutno. Naime, po načelima međunarodnog prava, koja su uostalom i potvrđena u Rezoluciji 1244 Ujedinjenih nacija o Kosovu, a koja su naročito istaknuta u Povelji Ujedinjenih nacija, teritorijalni integritet države je jedan od osnovnih principa međunarodnog prava i on se mora poštovati. Takođe se moraju poštovati i međunarodne konvencije između država koje se tiču granica. Granice između bivše Jugoslavije i Albanije su regulisane 1926. godine sporazumom u Firenci i one i danas važe. Pomenuo bih još jedan vrlo značajan argument u prilog mojoj tvrdnji. Čuvena Badinterova arbitražna komisija potvrdila je spoljne granice svih država nastalih na području bivše Jugoslavije i rekla da se one moraju poštovati.

HASANI: U načelu bih se složio da je princip nepovredivosti granica postojećih država najstabilniji princip i norma međunarodnog prava. Međutim, problem Kosova treba sagledati u drugačijem kontekstu, to jest u kontekstu raspada bivše Jugoslavije i njegovog statusa tokom tog raspada. Nije sporno da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti garantuje spoljne, međunarodne granice, što je u principu u redu. Međutim, ta ista Rezolucija na nekoliko mesta nagoveštava da će se pitanje teritorija rešavati u okviru rešavanja pitanja konačnog statusa Kosova.

PAUNOVIĆ: Granice mogu da se promene samo dogovorom. Srbija kao republika i Srbija i Crna Gora kao država mogu da pristanu na promenu granica. Ako ne pristanu, to rešenje može da bude nametnuto samo silom, ali to onda nije u skladu sa međunarodnim pravom.

HASANI: Po međunarodnom pravu nije upotreba sile ako se neko rešenje nametne odlukom međunarodne zajednice. Na primer, ako Kontakt grupa ili Savet bezbednosti donesu odluku kojom se nameće određeno rešenje, to nije upotreba sile, niti je to nešto što je zabranjeno po međunarodnom pravu. Priznanje Kosova kao suverene države ne bi značilo povredu međunarodnog prava.

PAUNOVIĆ: To ne može da uradi Kontakt grupa već samo Savet bezbednosti. Međutim, i on sam, ako donese takvu odluku, povrediće Povelju Ujedinjenih nacija koja garantuje teritorijalni integritet država.

HASANI: Srbija nema međunarodno-pravno priznate granice. Srbija nije država.

PAUNOVIĆ: Kako nema? Ja sam vam citirao mišljenje Badinterove komisije. Govorim vam o teritorijalnim integritetu Srbije i Crne Gore kao članice Ujedinjenih nacija. Govorim vam o principima međunarodnog prava, a ne o politici. Međunarodna politika je nešto drugo. Sa stanovišta međunarodnog prava granice su nepovredive i ne mogu se menjati bez saglasnosti svih strana u sporu.

HASANI: Recite mi po čemu bi nezavisno i suvereno Kosovo predstavljalo presedan?



PAUNOVIĆ: Ako se pođe tom logikom sutra bi Albanci koji žive u Makedoniji mogli da proglase nezavisnost, pa bi onda Baskijci i Korzikanci mogli da naprave svoju državu, pa Alzašani, pa Velšani, pa Irci, pa Škotlanđani. Svaka manjina bi mogla da kaže - mi hoćemo svoju državu. Trenutno u svetu postoje zahtevi za 700 novih država. Pomislite kako bi svet izgledao kada bi svi ti zahtevi bili uslišeni.

HASANI: To je ruska teza.

PAUNOVIĆ: Nije to ruska teza, to je realnost. Onda bi nastao haos, a u svetu mora da postoji neki poredak.

HASANI: To isto je govorio i Milošević. Njegova diplomatija je lansirala tezu da bi eventualna nezavisnost Kosova bila presedan i da bi to izazvalo lančanu reakciju u regionu. Time su se plašili susedi, prvenstveno Makedonija i Bosna i Hercegovina. Međutim, to apsolutno nije tačno. Jer, kad bi se išlo tom logikom nikada se nove države ne bi stvorile, ni 1815., ni 1918., ni 1945., ni 1991. godine. Stvaranje novih država ima veze sa međunarodnim pravom samo onda kada se krše obavezujuće norme. U slučajevima kada je država stvorena na genocidu, što je urađeno u Bosni, međunarodno pravo i međunarodna zajednica ne priznaju takve tvorevine. Inače, stvaranje novih država zavisi od odnosa snaga u datom prostoru i vremenu. Kad bi se Kvebek otcepio, to ne znači da bi Korzikanci imali to isto pravo i da bi sutra to isto mogli da urade. Niko ne treba da se boji nezavisnosti Kosova. Makedonci su shvatili da je nezavisnost Kosova u njihovom interesu. Mislim da bi negiranje nezavisnosti Kosova stvorilo mnogo veće probleme u regionu nego njeno priznanje.

PAUNOVIĆ: Ja sam mislio da će gospodin Hasani da potegne neki pravni argument, međutim, to što on govori je čista politika. Ja se čvrsto držim načela međunarodonog prava o zaštiti teritorijalnog integriteta i nepovredivosti granica. Smatram da se to načelo mora poštovati i da bi svako njegovo kršenje stvorila haotično stanje u regionu i svetu.

HASANI: Po međunarodnom pravu, integritet i teritorijalni integritet apsolutno nisu obavezujuće norme. Svi značajni autori iz oblasti međunarodnog prava kažu da je integritet uslovljen određenim okolnostima. Ako socijalne snage rasture državu iznutra, onda se na toj teritoriji stvara novi državni entitet.

KARABEG: Da li bi za priznavanje nezavisnosti Kosova bila potrebna nova rezolucija Sveta bezbednosti?

PAUNOVIĆ: U svakom slučaju. Mora da se promeni važeća Rezolucija 1244. Jedino na taj način Kosovo može da stekne nezavisnost.

HASANI: Nezavisnost Kosova ne priznaje Savet bezbednosti nego individualne države. Kada bi međunarodni faktori doneli odluku da priznaju nezavisnost Kosova, Rezolucija 1244 bi postala bespredmetna.

PAUNOVIĆ: Koji međunarodni faktori?

HASANI: Sjedinjene Američke Države i članice Evropske unije. Zna se ko su relevantni međunarodni faktori.

PAUNOVIĆ: Da bi se tako nešto desilo mora da se promeni Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti.

HASANI: Kakve veze ima ta rezolucija, ako bi nezavisnost Kosovo bila priznata?

PAUNOVIĆ: Pa ima, zato što se Savet bezbednosti implementirao u ceo proces pregovora, odredio specijalnog pregovarača i zato što se sve radi pod okriljem Ujedinjenih nacija. Vi vrlo dobro znate da to pitanje može da se reši jedino pod okriljem Ujedinjenih nacija. Nikako drugačije.

HASANI: Koga je do sada prizno Savet bezbednosti?

PAUNOVIĆ: Recimo, Izrael rezolucijom iz 1948. godine. Doneta je Rezolucija i napravljena je država Izrael.

HASANI: To je bila Generalna skupština. Ona je donela rezoluciju o stvaranju države Izrael i o podeli Palestine.

PAUNOVIĆ: Rezolucije Generalne skupštine imaju manju validnost od rezolucija Saveta bezbednosti.



HASANI: Savet bezbednosti se tada bavio samo pitanjem bezbednosti Izraela i susednih država. Nije tačno da je je njegovom rezolucijom stvorena država Izrael. O pitanju nezavisnosti i suverenosti Kosova odlučivaće pojedinačno svaka država. Diskreciono je pravo svake države da odluči da li će da prizna Kosovo ili ne. Ako pojedinačne države priznaju Kosovo kao državu, Rezolucija 1244 postaje bespredmetna. Nema potrebe da se ukida. Ujedinjene nacije su tražile nezavisnost i za Istočni Timor i za Eritreju, ali dok politički uslovi nisu stvoreni, to nije bilo moguće. To znači da priznavanje nezavisnosti ne ide preko Ujedinjenih nacija, već je to stvar indivudalnih država.

PAUNOVIĆ: Celokupan proces je počeo pod okriljem Saveta bezbednosti radi mira i bezbednosti u ovom regionu. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan je odredio gospodina Ahtisarija da pregovara sa stranama u sporu i gospodin Ahtisari podnosi izveštaje Generalnom sekretaru. Dakle, celokupan proces će se odvijati pod okriljem Ujedinjenih nacija.

HASANI: Šta onda radi Kontakt grupa?

PAUNOVIĆ: Kontakt grupa je takođe dobila ovlaštenja od Ujedinjenih nacija i i ona sarađuje sa gospodinom Ahtisarijem i sa Kofijem Ananom/

HASANI: Od aprila 1994, kada je stvorena, Kontakt grupa deluje mimo Saveta bezbednosti. Dejtonski sporazum nikada ne bi bio donet da nije bilo Kontakt grupe. Kontakt grupa će odlučivati i o statusu Kosova i o eventualnom priznanju nezavisnosti.

PAUNOVIĆ: Članice Kontakt grupe su i stalne članice Saveta bezbednosti.

HASANI: Da, ali u Kontakt grupi su druga pravila igre. Uostalom, nisu sve stalne članice Kontakt grupe i članice Saveta bezbednosti. Nemačka nije.

KARABEG: Po vama, gospodine Hasani, o statusu Kosova će odlučivati Kontakt grupa, a ne Savet bezbednosti?

HASANI: Kontakt grupa će odlučivati, a odluka će se formalno legalizovati u Savetu bezbednosti.

PAUNOVIĆ: Kontakt grupa ne govori o nezavisnosti Kosova, već je timu, koji je formirao generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan, prepustila da vodi pregovore između strana u sporu.

HASANI: Kontakt grupa je dala jasne odrednice po pitanju granica.

PAUNOVIĆ: Ali ona ne govori o nezavisnosti Kosova.

HASANI: Ne govori ni o podeli Kosova.

PAUNOVIĆ: Pa mi nismo govorili o podeli Kosova, nego o spoljnim granicama.

HASANI: A zašto se onda u saopštenju Kontakt grupe kaže da Kosovo niti može da se vrati na stanje pre 1999. godine, niti može da se podeli, niti može da se pripoji susednim državama.

PAUNOVIĆ: Pa zato što je u okviru Srbije i Crne Gore.

HASANI: To vi tako kažete, ali to ćemo da vidimo.

PAUNOVIĆ: To što vi govorite je politika, a ja govorim o međunarodnom pravu.

HASANI: Principima međunarodnog prava ne možete objasniti ni Dejtonski sporazum, ni sporazum iz Rambujea, ni Ohridski sporazum u Makedoniji, pa ni samu Kontakt grupu.

KARABEG: Novembra prošle godine Skupština Srbije usvojila je rezoluciju o Kosovu u kojoj se kaže da će "svako nametnuto rešenje proglasiti nelegitimnim, protivpravnim i nevažećim". Skupština Srbije, dakle, unapred proglašava nezavisnost Kosova nelegitimnim rešenjem, što znači da neće prihvatiti ni rezultate eventualnog referenduma o nezavisnosti. Dakle, može se desiti da stanovnici Kosova izglasaju nezavisnost, a da Srbija to ne prizna. Kakva će u tom slučaju nastati situacija sa stanovišta međunarodnog prava?



PAUNOVIĆ: To je vrlo jednostavna stvar. Država Srbija i Crna, kao svaka država koja štiti svoj teritorijalni integritet, ne može da prihvati odluku referenduma kojom se Kosovo proglašava nazavisnom državom. Uostalom, Kosovo ne može da izglasa nezavisnost dok se ne završi pregovarački proces i dok eventualno Ahtisari ne odobri da se na referendumu odlučuje o nezavisnosti.

KARABEG: Ukoliko Ahtisari donese takvu odluku i stanovnici Kosova izglasaju nezavisnost koju priznaju mnoge države, dok je Srbija ne priznaje, kakva onda nastaje situacija?

PAUNOVIĆ: To bi bilo nametnuto rešenje na koje Srbija, kao demokratska država, ne bi reagovala oružano. Čekala bi promenu političkih okolnosti i kada se one promene uspostavile bi se granice Kosova.

KARABEG: Znači Srbija bi rešenje tog pitanja odložila za budućnost?

PAUNOVIĆ: Apsolutno.



HASANI: Kolega misli da je Srbija legalna država, a ona to nije gledano sa stanovišta međunarodnog prava. Kada bi Kontakt grupa donela rešenje koje favorizuje nezavisnost i suverenost Kosova, Srbija ne bi mogla ništa da uradi osim verbalnih protesta i protestnih nota Ujedinjenim nacijama i međunarodnoj zajednici. Srbi bi morali shvatiti, kao što su shvatili Nemci 1945. godine, da moraju biti na neki način kažnjeni zbog politike koju su vodili u regiji.

PAUNOVIĆ: Ova situacija nema veze sa Drugim svetskim ratom. Nemojte na takav način da razgovaramo. Niti su Srbi Nemci, niti se situacija nakon Drugog svetskog rata može porediti sa ovom sadašnjom.

HASANI: Srpsko društvo je proizvelo genocid.

PAUNOVIĆ: Vi optužujete ceo narod narod za genocid. To je u elementarnoj suprotnosti sa ljudskim pravima. Vi to znate. Jedino pojedinac može da bude odgovoran za genocid, a ne srpsko društvo, niti ijedno društvo na svetu, niti ijedan narod na svetu. Nemojte da upotrebljavate genocidne rečenice. Nemojte, molim vas, da narod optužujete za genocid.

HASANI: Srpsko društvo je proizvelo režim koji je izvršio genocid u regiji, prvi put posle Drugog svetskog rata. I za to morate da platite kao što su Nemci platili nakon Drugog svetekog rata. Morate da platite na Kosovu, kao što ste već platili u Hrvatskoj.

PAUNOVIĆ: Nemojte da govorite o kažnjavanju naroda. Nemojte to da radite. Vi ste međunarodni pravnik. To nije dobro.

HASANI: Kolega, Nemci su nakon Drugog svetskog rata bili kažnjeni kao društvo. Podeljeni su 1945. godine. To je činjenica. Platili su i izvukli su korist iz toga. Sada su najdemokratskije društvo u Evropi.

PAUNOVIĆ: Valjda se od 1945. do 2006. godine razvio pojam ljudskih prava.

HASANI: Da se razvio, ne bi opet bio izvršen genocid ovog puta u bivšoj Jugoslaviji.

PAUNOVIĆ: Nije izvršen genocid.

HASANI: Vi poričete da je bio genocid u Bosni? A šta je Srebrenica?

PAUNOVIĆ: Apsolutno. To će presuditi Međunarodni sud pravde. Videćemo kakva će biti presuda. Pa, jeste li pravnik ili niste? Zločini su činjeni svuda. Vi to možete kvalifikovati kao genocid u svoje lično ime, ali pravno gledano to mora da verifikuje Međunarodni sud pravde.

HASANI: Ko je utvrdio da je u Ruandi bio genocid? Tamo su ljudi osuđivani za genocid, kao što su i vaši lideri osuđivani za genocid u Bosni.

PAUNOVIĆ: Ko je od srpskih funkcionera optužen za genocid u Bosni? Recite mi jedno ime.

HASANI: Od Plavšićke pa nadalje. Svi.

PAUNOVIĆ: Oni su i Republici Srpskoj. Nisu bili lideri Srbije i Crne Gore.

HASANI: Oni su bili marionete vaše vlade

PAUNOVIĆ: Dobro se zna ko je bila Biljana Plavšić i ona nije bila lider Srbije. To je druga država, Bosna i Hercegovina.

HASANI: Anđeli su bili po Bosni, Hrvatskoj i Kosovu.

KARABEG: U zaključku, da se vratimo na početno pitanje. Da li bi nezavisnost Kosova bila presedan sa stanovišta međunarodnog prava?

PAUNOVIĆ: Ja mislim da bi bila presedan i da se tako nešto ne sme dopustiti.

HASANI: Stvaranje suverene i nezavisne države Kosovo, kao i stvaranje svake nove države u prošlosti i budućnosti, ne bi bio predstavljalo presedan.
  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

XS
SM
MD
LG