Dostupni linkovi

logo-print

Ulica Slobodana Miloševića u Novom Sadu?


Već i sam nagoveštaj odbornika Socijalističke partije Srbije o mogućem pokretanju procedure da bi Slobodan Milošević dobio svoju ulicu u Novom Sadu ili spomen-ploču pa čak i spomenik, podigla je političku temperaturu i među građanima i opozicionim odbornicima.

“Najveća sramota što Novosađani mogu da dožive.”

“Vidi se namera aktuelne crveno-crne koalicije da od Novog Sada napravi radikalsku tvrđavu, napravi bastion neke te nazadne Srbije.”

Sa druge strane, ideju socijalista odbornica Biljana Malović, inače predsednica Gradske komisije za dodelu naziva ulicama, ovako obrazlaže:

“Za razliku kod onih koji su bombardovali Srbiju, slobodnu zemlju, za razliku od onih koji su rušili skupštinu, koji su palili televiziju, Novi Sad je dobio od Slobodana Miloševića samo tri mosta. Mora se priznati, za ovih šest godina je urađen samo jedan.”

Ako predlog zaista i dođe na glasanje, čini se ipak upitnim da li će i dobiti potrebnu većinu, sudeći bar pred onome što za naš program kaže Miroje Jovanović, šef Informativne službe novosadske Demokratske stranke Srbije, koja inače radikalima i socijalistima daje skupštinsku većinu u gradu:

“Naravno da će odbornici dobiti jasan nalog da glasaju protiv.”

Namerno zakašnjenje odbornika DSS dok su radikali i socijalisti minutom ćutanja odavali počast Slobodanu Miloševiću on ovako obrazlaže:

“Apsurdno je da mi koji smo prednjačili u kritici dok smo bili opozicija ili ispravljanju njegovih grešaka, sada kada smo vlast da njemu odajemo takve počasti.”

Aktivisti novosadskog odbora Liberalno-demokratske partije su pred skupštinom protestovali. Među njima i Slobodan Maraš:

“Na tablama ulica za koje smatramo da bi mnogo pre trebale da nose neke ulice u Novom Sadu imena, znači ulica žrtava njegove politike. To su pre svega ulica Zorana Đinđića, ulica Ivana Stambolića, ulica Ibarske magistrale, ulica izgubljene mladosti, ulica reda za vize, ulica ratnih invalida, ulica opljačkanih štediša. Dok smo mi mirno protestovali iz skupštine su izlazili odbornici koji čine većinu, znači radikali i SPS koji su dobacivali, pokušali da nas fotografišu, a sa njihovim komentarom da nas fotografišu da bi posle mogli da nas obrade i da se obračunaju sa nama.”

Zašto upravo u Novom Sadu ideja o ulici Slobodana Miloševića, i tako kako tumači profesor sociologije Radivoj Stepanov, ogroman šamar Novosađanima?

“U Novom Sadu je godinama bila najjača koncentracija tih tako da kažem retrogradnih političkih snaga, odnosno radikalske i SPS-ovske vlasti. Oni i sada drže vlast i čini mi se da je na neki način ta vlast u dobroj meri sa nekom politikom Srpske pravoslavne crkve koja takođe vodi prema bivšem predsedniku Miloševiću. I naposletku, ja mislim da je na sve to uticao jedan faktor koji za sada ne izgleda uočljivi, to su privatni mediji televizijski u Novom Sadu koji su u dobroj meri, da kažem, podgrevali to nekakvo odiozno raspoloženje prema bivšem predsedniku Miloševiću.”
XS
SM
MD
LG