Dostupni linkovi

logo-print

Romi traže da učestvuju u pregovorima


U istoriji Roma često se pojavljuje egzodus kao oblik spasavanja pred raznim silama, terorom i nasiljem i zato je istorija Roma istorija progona jednog naroda koji traje hiljadu godina. Egzodus Roma sa Kosova spada u kategoriju najvećeg u njihovoj istoriji i svakako najvećeg na kraju 20. veka. Pouzdanih podataka nema, a kako tvrde predstavnici romskih organizacija, pre 1999. godine na Kosovu i Metohiji je živelo oko 150.000 Roma. Danas ih je tamo oko 20.000, dok je najmanje 60.000 raseljenih Roma našlo utočište u Srbiji. Opisujući njihov trenutni položaj, predsednik Izvršnog odbora Nacionalnog saveta Roma Ljuan Koka kaže:

“Svaki stoti Rom doživi 60. godinu, samo 15 odsto ima osnovno obrazovanje, samo sedam odsto ima srednje, a samo 0,3 odsto ima više i visoko. U više od 120-130 nehigijenskih naselja najviši procenat je romskog stanovništva u tim nehigijenskim naseljima. Najveći je procenat romske dece ide u specijalne škole.”

Težak položaj roma nije samo karakteristika ovog podneblja. Teško se može reći da pravičan odnos prema ovom narodu postoji u visokorazvijenim društvima. Upravo zato, prošle godine proglašena je dekada Roma koja ima za cilj unapređenje njihovog položaja. Međutim, kako kaže Ljuan Koka, dosadašnja iskustva upozoravaju na još jedan problem:

“Samo za desetak godina, od 1993-2002. godine Fond za otvoreno društvo je uložio u Rome 73 miliona dolara. Rezultat je, priznaćete, teško vidljiv.”

Pre izvesnog vremena OEBS je pokrenuo projekat koji bi na neki način trebalo da stavi pod kontrolu distribuciju raznih oblika pomoći interno raseljenom romskom stanovništvu. Mensur Haliti, jedan je od nosilaca ovog projekta.

“Da stanemo na put daljoj registraciji nevladnih organizacija koje su sada odjednom, interesantno je, ali počele da bave problemom interno raseljenih lica sa Kosova. Došli smo do rešenja a to je da ćemo formirati jedinstvenu organizaciju interno raseljenih lica Roma sa Kosova.”

Ova mreža će, kaže Haliti, pokušati da dođe do formulisanja zajedničkog stava po pitanju povratka Roma na Kosovo.

“Ovi Romi koji žele da se vrate na Kosovo, kako obezbediti uslove za dobar povratak, a u suprotnom, ljudi koji žele da ostanu u Srbiji ili ljudi koji su već prodali svoje imanje dole na Kosovu, kako se integisati ovde, gde se sada nalaze.”

Posebno pitanje koje opterećuje pripadnike romske populacije je budući status Kosova. Kako kaže Rajko Đurić, bivši predsednik Međunarodne romske organizacije, Kosovo je uvek bilo multietničko i stoga on smatra da bi problašenje njegove nezavisnosti bilo veoma loše za sve etničke manjine, a pogotovo za Rome.

“U ime čega se to radi? Stvoriti veliku Albaniju. Pa čekaj, ako je s razlogom bio osuđen i gospodin pokojni Milošević kao čovek koji je stvorio ili pokušao da realizuje projekat velike Srbije, završio u Hagu i umro, može li umesto velike Srbije da bude sada velika Albanija. To je takođe jedna suluda stvar, suludi projekat. Ako odista neko želi, ne znam iz kojih ciljeva, da stvori nezavisno Kosovo, onda ćemo mi kao romski narod tražiti takođe romski kanton na Kosovu, jer je to naše pravo.”

Petar Lađević, sekretar Republičkog saveta za nacionalne manjine, kaže da će interno raseljena lica sa Kosova biti aktivno uključena u radne ekipe pregovaračkog tima Srbije, za pomoć oko celokupnog spektra pitanja koja se tiču povratka. Država će, kaže Lađević, u saradnji sa međunarodnom zajednicom, pokušati i da učini što je više moguće u rešavanju socijalnih proglema.

“Jer je njihov položaj apsolautno nezavidan. Dovoljno je imati oči pa samo u Beogradu da se vidi koliko je to strašno. Tu smatram da država nije dovoljno preduzela i da je na državnim ali i na gradskim vlastima da mnogo toga treba da učine da bi se ta stvar poboljšala, pre svega u raseljavanju nehigijenskih naselja i pronalaženju sredstava za izgradnju naselja dostojnih čoveka.”
XS
SM
MD
LG