Dostupni linkovi

logo-print

Albanci odbijaju direktne pregovore


Bilo kakvu odluku vezanu za pregovore o statusu Kosova mogu doneti samo članovi Pregovaračkog tima, kao predstavnici naroda i međunarodna zajednica. Ovako predstavnici institucija i političkih partija ocenjuju poziv premijera Srbije, Vojislava Košunice, da bi trebalo da počnu direktni pregovori.

Iako Vlada Kosova nema komentar na predlog predsednika srpske Vlade, portparol Uljpijana Ljama kaže da se o svim pitanjima vezanim za status odlučuje u Pregovaračkoj grupi. Ljama ističe da je poziv upućen glavnom međunarodnom pregovaraču Martiju Ahtisariju, koji i treba da odgovori na njega:

“Mi nemamo komentar na takav predlog. Premijer Čeku je nekoliko puta isticao da Pregovaračka grupa ima svoju agendu, a radi se o jedistvenom timu, koga čine istaknute ličnosti kosovske politike.”

Kosovski pregovarački tim čime lideri vladajućih stranaka i opozicije. Jedinstven stav je da se o rešenju statusu ne može pregovarati. Poslanik u Skupštini Kosova iz Alijanse za budućnost Kosova, članice vladajuće koalicije, Naim Maljoku, kaže da se sa Srbijom neće razgovarati o budućem statusa, već da se mora uzeti u obzir volja većine za stvaranjem države:

“Nemamo šta da razgovaramo o statusu sa Kostunicom i ne znam zašto se Beograd bavi tim pitanjem. Kosovo više nije stvar Srbije već građana Kosova i međunarodne zajednice, koja ima mandat na osnovu Rezolucije 12 44.”

Predstavnici kosovskih Srba u pregovorima o budućem statusu učestvuju kao deo beogradskog pregovaračkog tima. U tom timu je i Goran Bogdanović, član “Srpske liste za Kosovo i Metohiju”. On podržava predlog o direktnim pregovorima i ističe da se samo tako može doći do kompromisa:

“I ja sam mišljenja, a i rukovodstvo u Srbiji, da su direktni pregovori uvek dobrodošli i tu možemo da ukrstimo argumente i da dođemo do određenih kompromisa koji će biti od interesa i za Srbe i za Albance. Tako da ta ideja koju je gospodin Koštunica izneo nije nova. Još pokojni premijer Zoran Đinđić je sa tom idejom izašao 2002. godine.”

U pregovoračkom procesu, koji se odvija pod međunarodnim posredovanjem, albanska i srpska strana se zalažu za dva potpuno različita rešenja, nezavisnost i autonomiju. U ovoj početnoj fazi razgovara se o konkretnim pitanjima. Traže se rešenja za proces decentralizacije, jer se veruje da samo lokalna samouprava može omogućiti zaštitu manjina, njihov ostanak i povratak raseljenih lica. Prema oceni Bogdanovića, niko ne može bolje rešiti probleme nego zainteresovane strane:

“Upravo za Srbe i Albance je vrlo bitno da dođe do direktnih pregovora i da mi sami rešimo te probleme koji ovde postoje, znači i probleme oko bezbednosti, povratka i budućeg statusa Kosova, mi smo ti koji ovde na ovim prostorima živimo.”

Naim Maljoku kaže da će u nastavku dijaloga predstavnici Kosova tražiti od Srbije naplatu svih šteta koje je srpska vlast nanela građanima tokom devedesetih godina i za vreme rata:

“Mi možemo razgovarati o ratnoj šteti koju je Srbija nanela Kosovu, zatim o vraćanju penzionog i invalidskog fonda, o nestalima i svim štetama koje je Srbija nanela kosovskoj privredi. To će sve jednoga dana morati da se plati i to bi trebalo da interesuje Kostunicu jer smo diskusiju o statusu mi završili.”

Inače, u prvom obraćanju građanima Kosova, putem radija, premijer Agim Čeku je izjavio kako je tokom posete Beču i Briselu stekao utisak da međunarodni zvaničnici sve više smatraju da je za Kosovo najbolje rešenje nezavisnost, uz sve garancije manjinskim zajednicama.
XS
SM
MD
LG