S obzirom da je poslednjih meseci Demokratska stranka intenzivirala napade na Vladu insistirajući da ona treba da ode jer je loša, Tadićeva ponuda o podršci kabinetu Vojislava Koštunice u slučaju da joj socijalisti istu otkažu zbog izručenja haških optuženika izgleda kao politički obrt. Tim pre što su ranije, kada je radikalna opozicija pokušavala da ruši Vladu na pitanju saradnje sa Haškim tribunalom, demokrate takođe imali brojne kritike na račun rada Vlade i nisu odustajali od njih zarad jedinstva oko Haga. Sada predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić, polazeći upravo od nephodnosti saradnje sa Tribunalom, kao i referenduma u Crnoj Gori i statusa Kosva kao ključnih prioriteta, nudi podršku Vojislavu Koštunici ukoliko zatreba:
“I ako neke političke stranke uskrate podršu Vladi danas zbog toga što ona rešava neki od ovih prioriteta, Demokratska stranka se neće ponašati sebično i neće brinuti o sebi u tom trenutku nego će brinuti o državi. I svakako će u jednom takvom trenutku dati podršku Vladi makar u toj Vladi ne učestvuje. To je način na koji mi vidimo društvenu odgovornost i mislim da je to jedino normalno ponašanje.”
Stoga su i u samoj premijerovoj Demokratskoj stranci Srbije zatečeni Tadićevom ponudom. Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS u Skupštini Srbije, kaže da iz Tadićeve izjave izgleda kao da prioriteti o kojima on govori nisu postojali do ovoga meseca, te da se svi njegovi razlozi za podršku svode na motivisanost za vanredne izbore:
“Meni Tadićeva izjavu u tom kontekstu uopšte nije jasna, jer ako neko nudi podršku Vladi prosto se pitam zbog čega ta promena stava kad je to nuđeno Demokratskoj stranci još 2004. Danas kad već ima jedna druga vrsta dogovora koja daje vladajućoj koaliciji većinu u parlamentu, ona funkcioniše. Čisto sumnjam da će to prestati da funkcioniše. Prema tome, ja ne vidim da neko može ili treba da unapred licitira sa promenom ili prekompozicijom podrške Vladi u parlamentu. Znači, ta vrsta snishodljivog nuđenja mi nije jasna što ne znači da je neiskrena.”
Manjinska Vlada jeste suočena sa pretnjom Socijalističke partije Srbije da će joj biti uskraćena podrška ukoliko budu izručeni haški optuženici ali su do sada pronalaženi modaliteti dobrovoljne predaje što su socijalisti prihvatali čak i u slučaju kada je bilo određenih navoda u javnosti da ipak nije bilo reči o dobrovoljnom odlasku u Hag. Ovih dana iz SPS se čuju pojedini zahtevi da bi trebalo uskrati podršku Vladi zbog odnosa prema sahrani Slobodana Miloševića. No, čelnici SPS ipak nisu uputili takvu direktnu pretnju Koštunici. Žarko Obradović, funkcioner SPS kaže da će socijalisti sutra na izvršnom odboru podvući crtu oko dešavanja u vezi sa Miloševićevom sahranom a potez čelnika demokrata Obradović tumači kao pokušaj da se ublaži promašaj u njihovoj politici izlaskom iz parlamenta:
“Demokratska stranka da je mogla da se dogovori sa DSS pre dve godine nama ne bi bio upućen poziv da podržimo tu trojnu koaliciju. Prema tome ja mislim da je tu više u pitanju jedna vrsta političkog marketinga sa njihove strane. Mi smo rekli decidno da nećemo prihvatiti da nijedan državljanin Srbije i Crne Gore bude izručen i mi stojima kod toga, a ako Vlada bude obezbedila skupštinsku većinu na neki drugi način to je njena stvar.”
Očekivano, za Tadićev predlog nemaju razumevanja ni u partijama koje važe za kritičare Koštuničine Vlade. Nikola Samardžić iz Liberalno-demokratske partije koja okuplja nekadašnje članove Demokratske stranke, kaže da je u pitanju nejasna politika ili nedostatak politike:
“Demokratska stranka je valjda sada u nezgodnoj poziciji zbog izlaska iz parlamenta. Oni očigledno žele da u tom parlamentu ponovo igraju neku aktivniju ulogu i konačno Tadić je tim pozivom ozvaničio politiku ne samo kohabitacije nego i suštinskom približavanju DSS, koji neumitno juri ili stremi ka socijalističkoj i radikalnoj partiji.”
Skoro niko na političkoj sceni Srbije ne veruje da bi socijalisti mogli da otkažu podršku Vladi. Tome u prilog idu i neke ranije situacije kada se uprkos pretnjama sve rešavalo na obostranu korist i dalje egzistiranje Vlade.
“I ako neke političke stranke uskrate podršu Vladi danas zbog toga što ona rešava neki od ovih prioriteta, Demokratska stranka se neće ponašati sebično i neće brinuti o sebi u tom trenutku nego će brinuti o državi. I svakako će u jednom takvom trenutku dati podršku Vladi makar u toj Vladi ne učestvuje. To je način na koji mi vidimo društvenu odgovornost i mislim da je to jedino normalno ponašanje.”
Stoga su i u samoj premijerovoj Demokratskoj stranci Srbije zatečeni Tadićevom ponudom. Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS u Skupštini Srbije, kaže da iz Tadićeve izjave izgleda kao da prioriteti o kojima on govori nisu postojali do ovoga meseca, te da se svi njegovi razlozi za podršku svode na motivisanost za vanredne izbore:
“Meni Tadićeva izjavu u tom kontekstu uopšte nije jasna, jer ako neko nudi podršku Vladi prosto se pitam zbog čega ta promena stava kad je to nuđeno Demokratskoj stranci još 2004. Danas kad već ima jedna druga vrsta dogovora koja daje vladajućoj koaliciji većinu u parlamentu, ona funkcioniše. Čisto sumnjam da će to prestati da funkcioniše. Prema tome, ja ne vidim da neko može ili treba da unapred licitira sa promenom ili prekompozicijom podrške Vladi u parlamentu. Znači, ta vrsta snishodljivog nuđenja mi nije jasna što ne znači da je neiskrena.”
Manjinska Vlada jeste suočena sa pretnjom Socijalističke partije Srbije da će joj biti uskraćena podrška ukoliko budu izručeni haški optuženici ali su do sada pronalaženi modaliteti dobrovoljne predaje što su socijalisti prihvatali čak i u slučaju kada je bilo određenih navoda u javnosti da ipak nije bilo reči o dobrovoljnom odlasku u Hag. Ovih dana iz SPS se čuju pojedini zahtevi da bi trebalo uskrati podršku Vladi zbog odnosa prema sahrani Slobodana Miloševića. No, čelnici SPS ipak nisu uputili takvu direktnu pretnju Koštunici. Žarko Obradović, funkcioner SPS kaže da će socijalisti sutra na izvršnom odboru podvući crtu oko dešavanja u vezi sa Miloševićevom sahranom a potez čelnika demokrata Obradović tumači kao pokušaj da se ublaži promašaj u njihovoj politici izlaskom iz parlamenta:
“Demokratska stranka da je mogla da se dogovori sa DSS pre dve godine nama ne bi bio upućen poziv da podržimo tu trojnu koaliciju. Prema tome ja mislim da je tu više u pitanju jedna vrsta političkog marketinga sa njihove strane. Mi smo rekli decidno da nećemo prihvatiti da nijedan državljanin Srbije i Crne Gore bude izručen i mi stojima kod toga, a ako Vlada bude obezbedila skupštinsku većinu na neki drugi način to je njena stvar.”
Očekivano, za Tadićev predlog nemaju razumevanja ni u partijama koje važe za kritičare Koštuničine Vlade. Nikola Samardžić iz Liberalno-demokratske partije koja okuplja nekadašnje članove Demokratske stranke, kaže da je u pitanju nejasna politika ili nedostatak politike:
“Demokratska stranka je valjda sada u nezgodnoj poziciji zbog izlaska iz parlamenta. Oni očigledno žele da u tom parlamentu ponovo igraju neku aktivniju ulogu i konačno Tadić je tim pozivom ozvaničio politiku ne samo kohabitacije nego i suštinskom približavanju DSS, koji neumitno juri ili stremi ka socijalističkoj i radikalnoj partiji.”
Skoro niko na političkoj sceni Srbije ne veruje da bi socijalisti mogli da otkažu podršku Vladi. Tome u prilog idu i neke ranije situacije kada se uprkos pretnjama sve rešavalo na obostranu korist i dalje egzistiranje Vlade.
