U imovinu na Kosovu koja formalno pripada Republici Srbiji, prema podacima vladinih nadležnih organa ubrajaju se privatna imovina građana srpske nacionalnosti i poljoprivredno zemljište, imovina privrednih subjekata koji su ulagali u razvoj pokrajine, posebno Elektroprivreda Srbije-sadašnja Kosovska energetska korporacija, rudnici lignita u kojima se nalazi 80 odsto ukupnih zaliha uglja u državi, preduzeća čije su matične kuće u Srbiji, kao što je na primer Ski centar Brezovica, kao imovina vojske i Srpske i pravoslavne crkve. Prema nezvaničnim podacima, koji dolaze iz državnih struktura, ukupna vrednost te imovine Srbije na Kosovu je čak 15 milijardi dolara.
Nenad Popović, šef Ekonomskog tima Vlade Srbije za Kosovo objasnio je za naš program stav države Srbije kada je u pitanju rešenje problema imovine na Kosovu:
“Ono kako ekonomski tim za Kosovo i Metohiju vidi rešenje tog problema je da je sva imovina onoga ko je vlasnik te imovine. Imovina je i po evropskim standardima i svetskim univerzalna kategorija i mi se nadamo će se regulisanje prava vlasništva nad imovinom vršiti isključivo evropskim metodima i standardima koji su jedino priznati u međunarodnom pravu.”
Najveći deo imovine Srbije na Kosovu, prema procenama stručnjaka, je u dve termoelektrane Kosovo A i Kosovo B, kao i u površinskim kopovima Belaćevac i Dobro selo, ali tim kapacitetima Elektroprivreda Srbije ne upravlja od 1. jula 1999. godine. Prema procenama energetičara, vrednost opreme u obe elektrane i na kopovima je milijardu dolara, dok se rezerve lignita na Kosovu, koje su do sada iskorišćene samo pet odsto a koje se procenjuju kao najveće u Evropi, vredne najmanje 400 milijardi dolara. Međutim, Radomir Simić, bivši profesor beogradskog Rudarsko-geološkog fakulteta, rekao je za naš program da računica ipak nije tako jednostavna:
“Ako dole ima 15 milijardi tona uglja pretpostavlja se da je Srbija uložila samo u istraživanja 15 milijardi dolara. Da se izvadi 15 milijardi treba otprilike 500 godina. Kao što Srbija nije dala 15 milijardi dolara za istraživanje nego je to uloženo u zadnjih 50 godina. I onda kad to podelite i pomnožite vidite da to nije ništa.”
Sijka Pištolova, urednik elektronskog magazina Enerdži obzerver, takođe kaže da su najveće bogatstvo Srbije na Kosovu njen energetski kompleks i rezerve uglja, i zaključuje da Međunarodna zajednica ipak ima rešenje za to pitanje:
“Oni predlažu da se bukvalno naprave konzorcijumi sastavljeni od firmi iz Evropske unije, od kompanija iz Rusije. Ovim kompanijama bi se sigurno pridružile i američke kompanije, od kompanija iz zemalja bivše Jugoslavije i od postojećih kompanija na Kosovu i Metohiji. I takvi konzorcijumi mogli bi zajedničkim novcem da grade termo objekte i da koriste rezerve uglja.”
Profesor Radomir Simić smatra da vlasništvo nad ovim delom, kako Srbija tvrdi njene imovine, neće biti jednostavno rešiti.
“Ne može nikako da se reši, to se za svako ležište se izdaje koncesija i tom koncesijom se obuhvataju neki prethodni troškovi koji su uloženi u ležište. Ako tamo bude Kosovo nezavisno od Srbije ono izdaje svoje koncesije i mi sa tim nemamo nikakve veze. To će biti mnogo teško da se kompenzacija izvrši. Radnici su najureni, mi imamo negde oko tri do četiri hiljade radnika koje finansira Elektroprivreda Srbije, oni uopšte ne rade tamo.”
Ekonomski tim Vlade Srbije za Kosovo kod Unmika i međunarodne zajednice inicirao je razgovore o pitanju imovine, a građani Srbije kojima je ona ostala na Kosovu i privredni subjekti koji su godinama ulagali u razvoj pokrajine, zaključuje Nenad Popović, već su se kroz više od 20.000 zahteva obraćali međunarodnim institucijama sa molbom da im se vrati ono što je njihovo, ali za sada nema procena kada će doći do rešenja:
“Mi se nadamo da ćemo i sa albanskom stranom i sa međunarodnom zajednicom naći rešenje tog problema jer ipak imovina je nešto što ceo svet poznaje kao univerzalnu kategoriju i uvereni smo ako pristupimo rešenju tog problema hladne glave da taj problem može da se reši. Naravno, biće problema, ne očekujemo da sve ide to tako lako, ali duboko verujemo, ipak, da zakoni moraju da se poštuju, imovina mora da se poštuje.”
Nenad Popović, šef Ekonomskog tima Vlade Srbije za Kosovo objasnio je za naš program stav države Srbije kada je u pitanju rešenje problema imovine na Kosovu:
“Ono kako ekonomski tim za Kosovo i Metohiju vidi rešenje tog problema je da je sva imovina onoga ko je vlasnik te imovine. Imovina je i po evropskim standardima i svetskim univerzalna kategorija i mi se nadamo će se regulisanje prava vlasništva nad imovinom vršiti isključivo evropskim metodima i standardima koji su jedino priznati u međunarodnom pravu.”
Najveći deo imovine Srbije na Kosovu, prema procenama stručnjaka, je u dve termoelektrane Kosovo A i Kosovo B, kao i u površinskim kopovima Belaćevac i Dobro selo, ali tim kapacitetima Elektroprivreda Srbije ne upravlja od 1. jula 1999. godine. Prema procenama energetičara, vrednost opreme u obe elektrane i na kopovima je milijardu dolara, dok se rezerve lignita na Kosovu, koje su do sada iskorišćene samo pet odsto a koje se procenjuju kao najveće u Evropi, vredne najmanje 400 milijardi dolara. Međutim, Radomir Simić, bivši profesor beogradskog Rudarsko-geološkog fakulteta, rekao je za naš program da računica ipak nije tako jednostavna:
“Ako dole ima 15 milijardi tona uglja pretpostavlja se da je Srbija uložila samo u istraživanja 15 milijardi dolara. Da se izvadi 15 milijardi treba otprilike 500 godina. Kao što Srbija nije dala 15 milijardi dolara za istraživanje nego je to uloženo u zadnjih 50 godina. I onda kad to podelite i pomnožite vidite da to nije ništa.”
Sijka Pištolova, urednik elektronskog magazina Enerdži obzerver, takođe kaže da su najveće bogatstvo Srbije na Kosovu njen energetski kompleks i rezerve uglja, i zaključuje da Međunarodna zajednica ipak ima rešenje za to pitanje:
“Oni predlažu da se bukvalno naprave konzorcijumi sastavljeni od firmi iz Evropske unije, od kompanija iz Rusije. Ovim kompanijama bi se sigurno pridružile i američke kompanije, od kompanija iz zemalja bivše Jugoslavije i od postojećih kompanija na Kosovu i Metohiji. I takvi konzorcijumi mogli bi zajedničkim novcem da grade termo objekte i da koriste rezerve uglja.”
Profesor Radomir Simić smatra da vlasništvo nad ovim delom, kako Srbija tvrdi njene imovine, neće biti jednostavno rešiti.
“Ne može nikako da se reši, to se za svako ležište se izdaje koncesija i tom koncesijom se obuhvataju neki prethodni troškovi koji su uloženi u ležište. Ako tamo bude Kosovo nezavisno od Srbije ono izdaje svoje koncesije i mi sa tim nemamo nikakve veze. To će biti mnogo teško da se kompenzacija izvrši. Radnici su najureni, mi imamo negde oko tri do četiri hiljade radnika koje finansira Elektroprivreda Srbije, oni uopšte ne rade tamo.”
Ekonomski tim Vlade Srbije za Kosovo kod Unmika i međunarodne zajednice inicirao je razgovore o pitanju imovine, a građani Srbije kojima je ona ostala na Kosovu i privredni subjekti koji su godinama ulagali u razvoj pokrajine, zaključuje Nenad Popović, već su se kroz više od 20.000 zahteva obraćali međunarodnim institucijama sa molbom da im se vrati ono što je njihovo, ali za sada nema procena kada će doći do rešenja:
“Mi se nadamo da ćemo i sa albanskom stranom i sa međunarodnom zajednicom naći rešenje tog problema jer ipak imovina je nešto što ceo svet poznaje kao univerzalnu kategoriju i uvereni smo ako pristupimo rešenju tog problema hladne glave da taj problem može da se reši. Naravno, biće problema, ne očekujemo da sve ide to tako lako, ali duboko verujemo, ipak, da zakoni moraju da se poštuju, imovina mora da se poštuje.”
