Računari će biti vlasništvo Skupštine, a poslanicima će biti predati uz revers, rekao je za naš program Milan Radović, sekretar crnogorskog Parlamenta, koji je, obrazlažući odluku da se za nabavku 75 prenosivih računar, koji će biti podijeljeni svim poslanicima, investira blizu 90.000 eura, rekao da je, nakon dobijenih informacija o iskustvima više evropskih zemalja i urađenih analiza tokom prošle godine, zaključeno da se nakon naporne početne investicije na taj način ipak ostvaruju velike uštede:
„Već krajem godine, to početno ulaganje će biti vraćeno, tako da će poslije toga komunikacija između službe Skupštine i samih poslanika biti besplatna.“
Poslanici su uglavnom saglasni u ocjeni da će odnos utroška za kupovinu poslaničkih laptopa, novcem poreskih obveznika i uštede ostvarene eliminacijom papirologije opravdati ovu investiciju. Poslanik vladajuće Demokratske partije socijalista Rajko Kovačević:
„Ako bismo preračunali koliko troškova podnosi skupštinska služba fotokopiranjem i uručivanjem skupštinskih materijala koji su nekad izuzetno velike zapremine mislim da je dobro da dobijemo laptope.“
Ni opozicionari nijesu protiv kompjuterizacije. Savo Đurđevac, Narodna stranka:
„Svakako, tomovi materijala koji dolaze u Skupštinu, od samih predloga, nacrta, šta sve ne ide... to sa aspekta uštede ima svoj značaj.“
Novak Radulović, predsjednik Srpske narodne stranke, ocjenjuje da će pored finansijske uštede kupovina poslaničkih laptopa rezultirati i povećanjem efikasnosti poslanika kroz uštede u vremenu:
„To će omogućiti svim poslanicima da mnogo brže i mnogo efikasnije i mnogo jeftinije koriste materijale.“
Ljubica Džaković, poslanik Demokratske partije socijalista, izražava zabrinutost zbog uticaja visoke tehnologije na međuljudsko otuđenje, ali smatra da se kompjuterima ipak postižu uštede:
„To jeste skraćenje vremena. Jeste da se dobija u nekom vremenu. Zamislite pošta kol'ko košta... Ali gubimo kao ljudi, ja sam potpuno sigurna“.
Podsjetimo. Skupština je prenosive računare koji će ovih dana biti podijeljeni svim poslanicima platila blizu 88.000 eura, što znači da je svaki računar koštao skoro 1200 eura. Na tender su se prijavile četiri firme, a naknadno su se pojavile procjene da je Skupština u ovoj nabavci mogla da sklopi i povoljniji posao, naročito imajući u vidu da se firmama u Crnoj Gori ne dešava baš svaki dan da dobijaju porudžbine od više desetina kompjutera. Pritom treba imati u vidu da poručena konfiguracija ne spada u kategoriju najmoćnijih. Javnost, koja još uvijek pamti propast takođe projekta skupštinskog Informativnog centra, koji je, umjesto da poslanicima služi za elektronsku komunikaciju, uglavnom bio prazan i neiskorišćen, ali će ostati upamćen po slučajevima korišćenja interneta za posjete sajtovima radi razgledanja određene vrste fotografija. Sada se postavlja i pitanje koliko su crnogorski poslanici uopšte vični korišćenju kompjutera.
Savo Đurđevac, Narodna stranka:
„Ja nisam, još uvijek, na žalost, tehnološki informativno spreman da kozumiram sve i da trošim potrebe te vrste, međutim, prosto je neminovnost i moraću da učim, htio-nehtio, jer to je prosto potreba.“
Novak Radulović, poslanik Srpske narodne stranke, kaže da umije da koristi računar za komunikaciju i informisanje, a da će mu eventualno biti potrebno samo poneko dodatno objašnjenje u vezi razlika između klasičnog i prenosivog računara:
„Nemam ga lično kući, ali sam koristio kompjutere“.
Ljubica Džaković, Demokratska partija socijalista:
„Ja nijesam nikada računala da ću kupiti računar, da ću ga imati, tako da se nijesam posebno ni interesovala.“
Međutim, prema riječima Milana Radovića, i pitanje osposobljenosti poslanika za rad sa računarima je razmatrano u okviru skupštinskog projekta - svakom poslaniku po laptop:
„Većina poslanika po našim prvim informacijama već zna da radi na računaru, ali mi ćemo obezbijediti dodatni kurs.“
Radi sticanja nešto bolje slike o osposobljenosti parlamentaraca za rad sa računarom organizovali smo blic provjeru znanja postavljajući im pitanje kakva je razlika između hardvera i softvera. Novak Radulović, Srpska narodna stranka:
„Vi me pitate: što je slovo „A“.
Ljubica Džaković, Demokratska partija socijalista:
„Ja, vjerujte da ne znam. Nijesam uopšte sigurna da bih mogla da na to odgovorim.“
Savo Đurđevac, Narodna stranka:
„Jao, ja ne znam. Naučiću.“
„Već krajem godine, to početno ulaganje će biti vraćeno, tako da će poslije toga komunikacija između službe Skupštine i samih poslanika biti besplatna.“
Poslanici su uglavnom saglasni u ocjeni da će odnos utroška za kupovinu poslaničkih laptopa, novcem poreskih obveznika i uštede ostvarene eliminacijom papirologije opravdati ovu investiciju. Poslanik vladajuće Demokratske partije socijalista Rajko Kovačević:
„Ako bismo preračunali koliko troškova podnosi skupštinska služba fotokopiranjem i uručivanjem skupštinskih materijala koji su nekad izuzetno velike zapremine mislim da je dobro da dobijemo laptope.“
Ni opozicionari nijesu protiv kompjuterizacije. Savo Đurđevac, Narodna stranka:
„Svakako, tomovi materijala koji dolaze u Skupštinu, od samih predloga, nacrta, šta sve ne ide... to sa aspekta uštede ima svoj značaj.“
Novak Radulović, predsjednik Srpske narodne stranke, ocjenjuje da će pored finansijske uštede kupovina poslaničkih laptopa rezultirati i povećanjem efikasnosti poslanika kroz uštede u vremenu:
„To će omogućiti svim poslanicima da mnogo brže i mnogo efikasnije i mnogo jeftinije koriste materijale.“
Ljubica Džaković, poslanik Demokratske partije socijalista, izražava zabrinutost zbog uticaja visoke tehnologije na međuljudsko otuđenje, ali smatra da se kompjuterima ipak postižu uštede:
„To jeste skraćenje vremena. Jeste da se dobija u nekom vremenu. Zamislite pošta kol'ko košta... Ali gubimo kao ljudi, ja sam potpuno sigurna“.
Podsjetimo. Skupština je prenosive računare koji će ovih dana biti podijeljeni svim poslanicima platila blizu 88.000 eura, što znači da je svaki računar koštao skoro 1200 eura. Na tender su se prijavile četiri firme, a naknadno su se pojavile procjene da je Skupština u ovoj nabavci mogla da sklopi i povoljniji posao, naročito imajući u vidu da se firmama u Crnoj Gori ne dešava baš svaki dan da dobijaju porudžbine od više desetina kompjutera. Pritom treba imati u vidu da poručena konfiguracija ne spada u kategoriju najmoćnijih. Javnost, koja još uvijek pamti propast takođe projekta skupštinskog Informativnog centra, koji je, umjesto da poslanicima služi za elektronsku komunikaciju, uglavnom bio prazan i neiskorišćen, ali će ostati upamćen po slučajevima korišćenja interneta za posjete sajtovima radi razgledanja određene vrste fotografija. Sada se postavlja i pitanje koliko su crnogorski poslanici uopšte vični korišćenju kompjutera.
Savo Đurđevac, Narodna stranka:
„Ja nisam, još uvijek, na žalost, tehnološki informativno spreman da kozumiram sve i da trošim potrebe te vrste, međutim, prosto je neminovnost i moraću da učim, htio-nehtio, jer to je prosto potreba.“
Novak Radulović, poslanik Srpske narodne stranke, kaže da umije da koristi računar za komunikaciju i informisanje, a da će mu eventualno biti potrebno samo poneko dodatno objašnjenje u vezi razlika između klasičnog i prenosivog računara:
„Nemam ga lično kući, ali sam koristio kompjutere“.
Ljubica Džaković, Demokratska partija socijalista:
„Ja nijesam nikada računala da ću kupiti računar, da ću ga imati, tako da se nijesam posebno ni interesovala.“
Međutim, prema riječima Milana Radovića, i pitanje osposobljenosti poslanika za rad sa računarima je razmatrano u okviru skupštinskog projekta - svakom poslaniku po laptop:
„Većina poslanika po našim prvim informacijama već zna da radi na računaru, ali mi ćemo obezbijediti dodatni kurs.“
Radi sticanja nešto bolje slike o osposobljenosti parlamentaraca za rad sa računarom organizovali smo blic provjeru znanja postavljajući im pitanje kakva je razlika između hardvera i softvera. Novak Radulović, Srpska narodna stranka:
„Vi me pitate: što je slovo „A“.
Ljubica Džaković, Demokratska partija socijalista:
„Ja, vjerujte da ne znam. Nijesam uopšte sigurna da bih mogla da na to odgovorim.“
Savo Đurđevac, Narodna stranka:
„Jao, ja ne znam. Naučiću.“
