Gordana SANDIC – HADŽIHASANOVIC
Nedavno je, činilo se, rješenje bilo na pomolu. Predstavnički dom Parlamenta Federacije usvojio je izmjene zakona koje omogućavaju nosiocioma stanarskih prava u nacionalizovanim stanovima njihov otkup. Izuzetak bi bili stanovi u vlasništvu vakufa, legata i zadužbina. Međutim, Dom naroda je usvojio amandman kojim se suštinski mijenja ova odredba, te su izjednačeni svi nosioci stanarskih prava. Predlagač zakona koji je dobio podršku Predstavničkog doma, Šemsudin Mehmedović, kaže:“Ja sam u stalnom kontaktu sa svim zainteresiranim stranama i zapravo prijedlog koji je usvojio Zastupnički dom je bio jedno najbezbolnije rješenje koje je zadovoljavalo u najvećoj mjeri sve zainteresirane strane: i vakuf i udruženje nosilaca stanarskog prava i udruženje bivših vlasnika nacionalizirane, odnosno otete imovine. Ovaj sada usvojeni amandman u Domu naroda potpuno remeti koncepciju i ja smatram da je to nepravdeno rješenje s obzirom na specifičnost imovine vakufske, legata i zadužbina, jer ta imovina ne može se mijenjati bez saglasnosti titulara.“
Razvojem situacije nisu zadovoljni ni članovi dva suprotstavljena udruženja – “Dom” koje okuplja nosioce stanarskog prava na nacionalizovanim stanovima, i drugog koje zastupa interese vlasnika nacionalizovane i konfiskovane imovine. U “Domu” smatraju da se Socijaldemokratska partija sa svojim amandmanom beskorisno upetljala. Zoran Žuljević:
“Mi u ’Domu’ najbolje znamo šta hoćemo, a nama SDP kaže da oni ustvari bolje znaju šta je za nas bolje. Naš problem je devet godina traje. Da Dragan Ivanović iz SDP-a nije uložio amandman u kome je predložio da i vakufi uđu u otkup, mi bismo danas rekli da je 6.000 ljudi nosilaca stanarskog prava, odnosno 20.000 ljudi u takvim stanovima konačno otkupilo stanove. Mi, nažalost, to ne možemo da kažemo.“
Nasih Rašidagić, u ime udruženja vlasnika stanova:
“Vidi se očito da svi prave takvu zbrku da su svi nezadovoljni. Dakle, očito da su krivi ovi koji su sada na vlasti. Oni jednom puste takav zakon koji izlučuje vakufe i legate, a drugi put dignu ruku, pa kažu mi sad za to da se izvrši otkup svih stanova, bez obzira da li su sadašnji korisnici u vakufskim ili u stanovima fizičkih osoba. Dakle, tu nema, to je samo jedna igra u krug.“
Zbog različitih tekstova zakona, koji su usvojeni u dva skupštinska doma, predstoji usaglašavanje. To je, smatraju u udruženjima, nemoguća misija. Nasih Rašidagić:
“Očito da neće biti usaglašeni tekstovi zakona - Predstavničkog doma i Doma naroda. Predstavnički dom neće nikad podržati otkup stanova u vlasništvu vakufa i legata.“
Zoran Žuljević:
„U Parlamentu se desila jedna stvar koja ne znam da li se ikada desila – da su za isti zakon glasali SDP i HDZ. A HDZ, otvoreno mogu reći, je to uradio radi opstrukcije zakona.“
Stav vlasnika nacionalizovane i oduzete imovine je poznat. Oni žele tzv. naturalnu restituciju, odnosno vraćanje poslovnih i stambenih prostora. Mitropolija Dabrobosanska, jerej Vanja Jovanović:
“Mi se zalažemo za tu naturalnu restituciju, s jedne strane. A takvi stanovi koji su nacionalizovani su obično u centru grada. Kad su pravljeni tu je bio centar grada i mogli su ga dobiti samo visoki dužnosnici tadašnje Komunsitičke partije ili veoma bitni ljudi nakon ovog rata, po raznim strankama. To su većinom salonski stanovi, od 150 do 200 kvadrata.“
U svemu najveću neizvjesnot trpe ljudi koji godinama i decenijama žive u stanovima na kojim imaju stanarsko pravo, ali koji praktično nisu njihovi:
„Sada kad treba otkupiti stanove, ne možemo otkupiti jer to nisu naši stanovi. Faktički smo na ulici.“
„Evo čekam 10 godina već. Čekaj, kaže, magarče, dok trava naraste.“
„Ja tražim svoje, meni tuđe ne treba. Ja svoj stan hoću i – zdravo.“
