Dostupni linkovi

logo-print

Početak kraja ETE


Porptarol ETE pored koje su sedela dva saborca, svi u maskirnim uniformama i kapuljačama na glavi, na video zapisu koji je dostavljen više baskijskh medija, saopštila je da je jedan od razloga za ovakvu odluku namera da se ETA transformiše u političku organizaciju.

"Cilj ove odluke je da u Baskiji otpočne demokratski proces kako bi se izgradio novi okvir u kojem bi bila priznata prava koja nam pripadaju kao narodu. Na kraju tog procesa baskijski građani bi trebalo da imaju reč i moć da odlučuju o sopstvenoj budućnosti", navodi se u saopštenju.

Ova organizacija, koja se već decenijama bori za nezavisnost Baskije, na severu Španije na granici sa Francuskom, "izbegavanje konflikta, danas i sada je moguće", i to je, kako se naglašava, ono što želi ETA. Španska vlada socijaliste Hose Luisa Sapatera (Jose Zapatero) već više nedelja iščekuje da ETA objavi prekid vatre i današnje saopštenje se može tumačiti kao politička pobeda aktuelnog premijera koji je zauzeo umereniji stav prema ETI i uopšte baskijskom pitanju, nego njegov prethodnik lider narodnjačke partije Aznar, koji je 1995, dok je bio u opoziciji, bio meta napada ove organizacije.

Sapatero je pozdravio potez baskijske separatističke organizacije, najavljujući da će o tome najpre razgovarati sa liderom opozicije i inicirati Rezoluciju u španskom Parlamentu:

"Pred nama je krupan zadatak da ostvarimo cilj kome svi težimo."

Španski parlament je dao prošle godine zeleno svetlo vladi da stupi u kontakt sa ETO-m pod uslovom da ova grupacija položi oružje. Sapaterov kabinet je negirao da je imao tajne kontakte sa ETO-om, koju su Sjedinjene Drzave i Evropska unija proglasile teroristickom organizacijom. Potpredsendica španske vlade Fernandez De La Vega smatra da treba biti oprezan. "Mislim da je to dobra vest za sve Špance. Vlada ima obavezu da bude obazrivija nego ikada do sada", kaže La Vega.

Međutim, lider opozicije Mariano Rahojo (Rajoy) upozorava da ETA nije saopšitla ključnu stvar, a to je sopstveno rasformiranje. ETA je dosada proglasila 10 primirja, poslednji put u septembru 1998 čega se odrekla 16 meseci kasnije.
ETA je formirana 1959 godine za vreme Fankovog režima i dosada je ubila oko 850 ljudi, vodećih politilčara, policajaca, sudija, ali i skoro 400 civila. Najveća akcija izvedena je u jednom supermarketu u Barseloni 1987. kada je poginulo 21 lice. ETA je kasnije saopštila da je to bila greška. Nakon 2000. godine opada intenzitet njenih akcija usled više uspešnih racija španske i francuske policije koje su pohapsile neke od ključnih ličnosti ove organizacije. Javna podrška delovanju ETE naročito je opala nakon terorističkog napada na Madrid u martu 2004. godine u kome je poginulo skoro 200 osoba. Prvobitno je za akciju optužena ETA. Mada se kasnije ispostavilo da je to delo islamskih fundamentalista, to je uticalo i na pad rejtinga ETE.

Španska Vlada i ETA svakako će u slučaju pregovora imati pred sobom veoma teška pitanja kao što su sudbina oko 500 uhapšenih aktivista ove organizacije, s jedne, i insistiranje ETE na referendumumu o nezavisnosti Baskije, sa druge strane, što su sve dosadašnje španske vlade rezolutno odbijale. Španski premijer Sapatero se zalaže za davanje još veće autonomije 17 regiona na koliko je podeljena zemlja, uključujući i Baskiju i Kataloniju. Konzervativni političari se tome protive ističući da to može voditi dezintegraciji Španije. S druge strane, davanje veće autonomije može otupiti oštricu separatističkog pokreta.

U ovom trenutku, u Baskiji je na vlasti umerena nacionalistička baskijska partija, koja ima svoje predstavnike i u španskom parlamentu. Baskija u ovom trenutku ima autonomiju koja između ostalog podrazumeva da se gotovo svi porezi sa njene teritorije slivaju u kasu regionalne vlade a ne španske. Portparol ETE pozvala je Španiju i Francusku da omogući Baskijcima sa obe strane granice da se izjasne o svojoj sudbini:

"Španska i francuska država moraju da priznaju rezultat ovog demokratskog procesa, bez ikakvog ograničavanja. Odluku koju donesemo kao Baskijci, trebalo bi da se respektuje."

S obzirom da su mnogi Baskijci i u Španiji i u Francuskoj u velikoj meri integrisani u tamošnja društva, upitno je na kakav će odziv naići apel ETE. Zvanični Pariz je danas saopštio da uopšte ne želi da se meša u pitanja koja su pod isključivom suverenošću Španije. Inače poreklo Baskijaca je obavijeno delimično velom misterije. Neki stručnjaci smatraju da ovaj narod, sa spečifičnim jezikom i običajima, nastanio se u Evropi pre 4 hiljade godina ranije nego ostali narodi.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG