Jan JUN (RFE, London)
Mogu li velike reke zaista za nekoliko decenija jednostavno nestati? To pitanje ozbiljno muči stručnjake svesne da se potencijali nekoliko velikih svetskih reka već preterano koriste do te mere da su njihovi nivoi u donjim delovima tokova, pred ušća, toliko smanjeni da su reke gotovo nestale. Guen Ris (Gwen Rees), glavni hidrolog u Britanskom centru za hidrologiju i geologiju smeštenom kod Oksforda kaže da je najdrastičniji primer svakako Žuta reka u Kini:"Rekao bih da dokazi govore za dovoljno. Neke reke poput Žute reka uopšte ne stižu više do mora. Razlog je po meni što uzvodno postoje ogromni zahtevi ljudi za vodom i to za potrebe poljoprivrede, industrije i za proizvodnju pitke vode."
Dodatni razlog je, upozorava Ris, to što je u proteklih nekoliko decenija dramatično porasla u Kini potreba za pitkom vodom i za vodom za potrebe industrije. Po njemu uzrok drastičnog smanjenja toka Žute reke ne mogu biti klimatske promene. Taj faktor tek može doprineti da nivo reke bude neznatno viši ili niži zavisno od toga je li godina kišna ili sušna.
Žuta reka je u donjem toku u takvom stanju, upozorava ovaj britanski hidrolog, da se jednostavno više ne može nazvati rekom. Vodu su joj u gornjem toku odneli kanali za navodnjavanje odakle ona lako isparava. O uticaju na ekologiju i životinjski svet da ne govorimo, kaže Guen Ris.
Profesor Dejvid Kolins (David Collins) sa Univerziteta Salford u potpunosti se slaže sa njim dodajući da je identična situacija u slučajevima nekoliko reka u centralnoj Aziji gde je ogromna količina vode upotrebljena za uzgoj pamuka. Proizvodnja te kulture je, u vezi sa vodom, veoma zahtevna. U nekim slučajevima ova problematika dovodi čak do međudržavnih problema kada su preterano korišćene reke državne granice, poput Rio Grande koja deli Meksiko od Sjedinjenih Američkih Država ili Ganga koji deli Indiju od Bangladeša:
"Skretanje reka i stvaranje akumulacija pomoću brana još jedan je prilično čest problem koji ume da primi međunarodne razmere. Reka Jordan je dobar primer kao i reke na Bliskom istoku poput Tigra i Eufrata."
Jedno od rešenja je, kaže profesor Kolins, vraćanje reka u prvobitne tokove što je već pokazalo neke dobre strane poput dveju glavnih iračkih reka. Sa druge strane, uzvodno Turska i Sirija i dalje ne uspevaju da se dogovore. To je ono što je najproblematičnije - ovaj veliki ekološki problem često ne može da bude rešen jer različite države ne uspevaju da se dogovore u vezi sa korišćenjem bogatstava neke reke kaže Guen Ris i dodaje da smatra da je jedini način rešenja problema princip EU gde su sve države nekog sliva morale da potpišu striktne sporazume koji dopuštaju zajedničke kontrole reka na njihovim čitavim tokovima.
