Dostupni linkovi

logo-print

Tri godine posle krvopriliće se nastavlja...


Andrew TULLY (Priredio Dragan ŠTAVLJANIN)

Sedmicama pre invazije, predsednik SAD Džordž Buš je potencirao da je Sadam Husein pretnja Americi i njenim saveznicama. Bela kuća je strahovala da bi Sadam mogao staviti oružje za masovno uništenje na raspolaganje Al Kaidi. Buš je 9 februara 2003. izjavio:

"Jedan od najvećih pretnji sa kojom se možemo suočiti je da oružje za masovno uništavanje može da padne u ruke teroristima koji se ne bi ustručavali da ga upotrebe. Sadam Husein ima duge i direknte veze sa terorističkom mrežom."

Šef Bele kuće je potencirao ovaj argument iako je Sadam pristao na dolazak međunarodnih inspektora, čemu se ranije inače protivio. Saveznici Vašingtona tražili su da inspekcija utvrdi činjenično stanje pre vojne intervencije. Međutim, SAD su započele invaziju pre završetka rada međunarodnih inspektora. U međuvremenu, sa napadom na Irak, loše zaštićeni magacani sa oružjem pali su u ruke raznih grupa koje su kasnije započeli pobunu protiv međunarodnih snaga.

Nakon rušenja Sadama Huseina, pristalice njegove partije započele su gerislke akcije, ubrzo su pristigli i strani militanti predvođeni jednim od ključnih ličnosti al Kaide, Jordancem Abu Musab al Zarkavijem. Trenutno je ključni sukob između militantih grupa iz redova manjinskih Sunita Sadama Huseina i većinskih šiita. Borbe su intezivirane nakon rušenja šiitskog svetilišta u Samari, 22. februara ove godine. Na političkom planu do sada su dva put održani parlamentarni izbori i referendum o Ustavu. Prošle sedmice konstituisana je Skupština, ali zbog političke blokade nije na vidiku formiranje Vlade.

Mnogi eksperti smatraju da situacija u Iraku, tri godine nakon međunarodne invazije i zbacivanja Sadama Huseina, svakako nije ni izbliza onakva kako bi mnogi želeli da bude. Natan Braun, analitičar pri Karnegi fondaciji u Vašingtonu, kaže da je jedan od problema loše planiranje Bušove administracije i skoro naivne optimističke procene:

"Reč je o političkom sistemu koji izgleda nije u stanju da održi zemlju na okupu, koja je na ivici građanskkog rata. Američko prisustvo će se najverovatnije smanjivati, ali je u ovom trenutku presudno za izbegavanje još žešćih konflikata."

Penzionisani pukovnik američke armije i bivči obaveštajac Kenet Alard se slaže sa ocenama da je ključni problem u Iraku politički. On smatra da Šiiti, Suniti i Kurdi moraju da zajednički rade u cilju očuvanja bezbednosti i stabilnosti ne samo Iraka već i regiona u celini:

"Ono što zaokuplja moju pažnju je da tri godine nakon invazije nema jasnog odgovora da li je Irak jedna ili tri zemlje. Jer ako mislite da je situacija sada loša, podsetiću vas da će biti još gora. Ako otpočne građanski rat onda će on najverovatnije prerasti u regionalni sukob, zato što mnoge od susednih zemalja imaju svoje interese s obzirom na veze sa pojedinim etničkim i verskim grupama u samom Iraku."

Po njegovom mišljenju, slamanje otpora pobunjenika nije samo pitanje stvaranje bezbednijih uslova, već pre svega omogućavanje pomirenja različitih grupacija kao preduslov za gradnju jedinstvenog društva. Među mnogim promenama u Iraku jeste i osnov, odnosno obrazloženje za nastavak rata. Mada Bela kuća priznaje da su obaveštajni podaci o postojanju oružja za masovno uništavanje bili pogrešni, sada se potencira na borbi protiv terorizma. Džordž Buš u govoru 11. jula 2005.:

"Mi nastavljamo ofanzivu. Borimo se protiv neprijatelja Iraka, Avganistana i širom sveta da bi smo sprečili njihove akcije u našoj zemlji."
Međutim, Murhaf Džoujati iz Centra za bliskoistočne studije Univerziteta Džordžtaun u Vašingtonu istiće da to može obodriti Amerikance ali ne i Iračane. On ističe da je sasvim jasno da Buš čini sve da bi zaštitio američke građane ali nije u redu da to čini na iračkoj zemlji:

"To nije fer prema Iračanima niti bilo kome drugom. Sada su američke granice zatvorenije nego ikada, terorističke akcije se izvode pre svega u Iraku i protiv iračkih civila. Svakog dana strada ih po nekoliko desetina. Možda su Amerikanci sada bezbedniji, ali Iračani svakako nisu."

Džoujati upozorava da, zbog izlaganja iračkih građana sukobima SAD sa Al Kaidom, Buš rizikuje da mnoge Iračane, kojima navodno pokušava da pomogne, okrene protiv sebe stvarajući nove neprijatelje.

Džordž Buš kazao je 1. marta ove godine da će biti ostvaren uspeh u transformaciji Iraka, ali Amerikanci i Iračani treba da rade na tome:

"Želeo bih da mogu da vam kažem da nasilje slabi i da će put kojim treba preći biti lak. Međutim, nije. Biće još teških borbi i videćemo još prizora haosa i krvoprlića u danima i mesecima koji dolaze. Teroristi gube bitku na terenu, nastojeći da uspeju u svojoj nameri preko slika u medijima o stradanju ljudi. Oni se nadaju da će pokolebati našu odlučnost i primorati naše trupe da se povuku. U tome neće uspeti."

Mnogi, međutim, upozoravaju da nije ni na vidiku stabilizacija Iraka. Pod sve većim pritiskom javnog mnjenja nezavodoljnog pogibijom više od dve hiljade američkih vojnika, Buš nastoji da postepeno smanji broj trupa u Iraku, koje u ovom trenutku broje 133 hiljade. Međutim, to zavisi od formiranja nove iračke vlade i spremnosti domaćih snaga da same brinu o bezbednosti.
XS
SM
MD
LG