Institucionalne veze kosovskih Srba sa Beogradom su od ključne važnosti za budući položaj srpske zajednice na Kosovu. Ovako predstavnici kosovskih Srba ocenjuju pregovore o decentralizaciji vlasti, koji se koncentrišu na pitanje stvaranja novih opština sa srpskom većinom te razmatranje načina njihovog institucionalnog povezivanja sa Srbijom.
Goran Bogdanović, član beogradskog pregovaračkog tima, kaže da će veze sa Beogradom uliti nadu kosovskim Srbima za ostanak i povratak raseljenih. Prema rečima Bogdanovića takva rešenja su neophodna jer, kako je rekao, kosovske institucije do sada ništa nisu uradile za srpsku zajednicu:
“Mislim da je ovo od vitalnog interesa za srpsku zajednicu i mi sigurno nećemo ići ispod toga, jer albanske institucije koje su postojale od ’99. godine ništa ili vrlo malo su učinile na poboljšanju života preostalih Srba. Jer ako želite multietničnost, vi morate da učinite sve da takva multietničnosti postoji, zaživi, da ljudi mogu da se vrate na vekovna ognjišta, da im pomognete u ekonomskom smislu.”
Formiranje novih opština i posebni odnosi sa Beogradom su pitanja za koja se zalažu kosovski Srbi. Delegacija Prištine predlaže da se svako povezivanje novih srpskih opština sa Beogradom mora zakonski regulisati, ali mnogi kritičari strahuju da to može voditi podeli Kosova. Međutim, Bogdanović odbacuje takva predviđanja:
“Izneli smo u Beču da povezanost i međuopštinske veze sa Beogradom ne vode podeli Kosova.”
Dragiša Krstović, član “Srpske liste za Kosovo i Metohiju”, kaže da su sva pitanja iz oblasti decentralizacije vlasti veoma važna za unapređenje položaja srpske zajednice. On ističe da su za budućnost Srba na Kosovu od posebnog značaja povratak i bezbednost:
“Onog trenutka kada budemo vratili raseljene na Kosovo i kada im budemo stvorili uslove za potpunu bezbednost, onda se o svim drugim pitanjima lakše može razgovarati. Mislim da to ne bi bila podela, to je nešto što garantuje opstanak Srba u budućnosti na Kosovu.”
Prema rečima Bogdanovića, procesom decentralizacije predviđeno je da na lokalnom nivou Srbi dobiju odrešena ovlašćenja:
“Srbi bi pre svega imali ovlašćenja u zdravstvu, prosveti, kulturi, crkvama, manastirima, socijalnoj politici, jer to je ono što najviše brine Srbe da neće imati pravo da se školuju na svom jeziku, da se leče. Eto, primer je bolnica u Prištini, koja je monoetnička, zato tražimo da mi organizujemo svoje bolnice, svoje škole.”
Krstović ocenjuje da je povezivanje Srba sa Beogradom posebno važno kako se pribiližava faza rešavanja budućeg statusa:
“Te institucionalne veze Srba sa Kosova sa Beogradom je nešto što je pretpostavka za sva pitanja, za opstanak i za povratak onih koji su van Kosova. Budući status Kosova će po mom mišljenju biti rešen na posve jedan specifičan način. Biće to neko rešnje kakvo u ovom trenutku nigde na planeti zemlji nema. Nešto što će imati svoje posebnosti.”
Decentralizacija vlasti je prva tema u pregovorima o budućem statusu Kosova. Posle sastanka u Beču, 17. marta, kosovska delegacija je saopštila kako Priština razume interesovanje Beograda za Srbe, dodajući da se taj interes može realizovati preko kosovskih institucija, odnosno da se veze mogu regulisati bilateralnim sporazumom između Kosova i Srbije. Kako su obe strane iznele svoje stavove, očekuje da se 3. aprila u Beču nastave razgovori o modalitetima decentralizacije.
Goran Bogdanović, član beogradskog pregovaračkog tima, kaže da će veze sa Beogradom uliti nadu kosovskim Srbima za ostanak i povratak raseljenih. Prema rečima Bogdanovića takva rešenja su neophodna jer, kako je rekao, kosovske institucije do sada ništa nisu uradile za srpsku zajednicu:
“Mislim da je ovo od vitalnog interesa za srpsku zajednicu i mi sigurno nećemo ići ispod toga, jer albanske institucije koje su postojale od ’99. godine ništa ili vrlo malo su učinile na poboljšanju života preostalih Srba. Jer ako želite multietničnost, vi morate da učinite sve da takva multietničnosti postoji, zaživi, da ljudi mogu da se vrate na vekovna ognjišta, da im pomognete u ekonomskom smislu.”
Formiranje novih opština i posebni odnosi sa Beogradom su pitanja za koja se zalažu kosovski Srbi. Delegacija Prištine predlaže da se svako povezivanje novih srpskih opština sa Beogradom mora zakonski regulisati, ali mnogi kritičari strahuju da to može voditi podeli Kosova. Međutim, Bogdanović odbacuje takva predviđanja:
“Izneli smo u Beču da povezanost i međuopštinske veze sa Beogradom ne vode podeli Kosova.”
Dragiša Krstović, član “Srpske liste za Kosovo i Metohiju”, kaže da su sva pitanja iz oblasti decentralizacije vlasti veoma važna za unapređenje položaja srpske zajednice. On ističe da su za budućnost Srba na Kosovu od posebnog značaja povratak i bezbednost:
“Onog trenutka kada budemo vratili raseljene na Kosovo i kada im budemo stvorili uslove za potpunu bezbednost, onda se o svim drugim pitanjima lakše može razgovarati. Mislim da to ne bi bila podela, to je nešto što garantuje opstanak Srba u budućnosti na Kosovu.”
Prema rečima Bogdanovića, procesom decentralizacije predviđeno je da na lokalnom nivou Srbi dobiju odrešena ovlašćenja:
“Srbi bi pre svega imali ovlašćenja u zdravstvu, prosveti, kulturi, crkvama, manastirima, socijalnoj politici, jer to je ono što najviše brine Srbe da neće imati pravo da se školuju na svom jeziku, da se leče. Eto, primer je bolnica u Prištini, koja je monoetnička, zato tražimo da mi organizujemo svoje bolnice, svoje škole.”
Krstović ocenjuje da je povezivanje Srba sa Beogradom posebno važno kako se pribiližava faza rešavanja budućeg statusa:
“Te institucionalne veze Srba sa Kosova sa Beogradom je nešto što je pretpostavka za sva pitanja, za opstanak i za povratak onih koji su van Kosova. Budući status Kosova će po mom mišljenju biti rešen na posve jedan specifičan način. Biće to neko rešnje kakvo u ovom trenutku nigde na planeti zemlji nema. Nešto što će imati svoje posebnosti.”
Decentralizacija vlasti je prva tema u pregovorima o budućem statusu Kosova. Posle sastanka u Beču, 17. marta, kosovska delegacija je saopštila kako Priština razume interesovanje Beograda za Srbe, dodajući da se taj interes može realizovati preko kosovskih institucija, odnosno da se veze mogu regulisati bilateralnim sporazumom između Kosova i Srbije. Kako su obe strane iznele svoje stavove, očekuje da se 3. aprila u Beču nastave razgovori o modalitetima decentralizacije.
