Dostupni linkovi

logo-print

Hag i pregovori, tužba i Republika Srpska


Gost Press kluba je Miloljub Albijanić, šef poslaničke grupe G17 Plus u Skupštini Srbije.

RSE: Vi ste profesor matematike. Predavali ste matematiku u prestižnoj srednjoj Elektrotehničkoj školi Nikola Tesla. Bili ste jedno vreme i direktor te škole. Kako to da jedan matematičar sve to napusti i ode u politiku? Solana je bio univerzitetski profesor na katedri za fiziku i otišao je u visoku međunarodnu politiku. Šta je vas oteralo u politiku?

ALBIJANIĆ: Rad sa učenicima je jako lep poziv, možda najbolji od zanimanja kojim čovek može da se bavi. Tu se zaista vidi koliko je čovek spreman da daje sebe, da sve potčini radu sa đacima, da izgrađuje nove ljude. Taj rad ostavlja snažan utisak na čoveka. Mi smo ipak zemlja koja je deset godina kasnila sa promenama. Umesto da smo krenuli u tranziciju 1990. godine, mi smo od 1991. do 2000. godine samo demonstrirali i izražavali građanski protest na različite načine, pokušavajući da promenimo tadašnji režim da zemlja počne da se menja, da bude normalna evropska zemlja, a ne da ide u jedan sunovrat, što nam se i dogodilo. Čovek bi trebao da ulaže energiju u svoj rad, u školu, a ja sam ulagao energiju u to da skoro ni jedan protest u Beogradu nisam propustio, a bili su česti. Posle 5. oktobra, kada su došle promene, zapito sam se - šta sam to radio, da li sam, osim što sam demonstrirao, suštinski doprineo da se stvari menjaju. Promena je nešto jako teško. Promena zahteva dodatnu energiju. Možemo da pravimo razne poteze, ali ljudi su navikli na jedan način života i ako ne istrajete u tome, onda se sve, po inerciji, vraća na staro. Šta sve zemlji Srbiji najviše nedostaje može jednom rečju da se definiše - modernizacija. Čekao sam godinu dana posle 5. oktobra da vidim šta će da se dešava i nisam bio zadovoljan. Onda sam rešio da se aktiviram, da pomognem koliko je moguće.

RSE: Da li je tačno ono što tvrdi vlada, da su političke partije središte korupcije?

ALBIJANIĆ: Ne. Ne mogu se složiti sa tim jer političke stranke vrlo različito žive u finansijskom smislu. G17 Plus ima to što je izdvajanje iz budžeta i nemamo mnogo dodatnih sredstava. Uglavnom su to sitnije donacije.

RSE: A tajkuni?

ALBIJANIĆ: Nemamo vezu sa tajkunima. Mi smo stranka koja se opredelila za borbu protiv korupcije i kriminala. Pokrenuli smo zbog toga čitav niz akcija u samoj stranci. Verujem da ste pitali kakav je uticaj tih ljudi na kreiranje politike u Srbiji? Da li oni preko stranaka vrše uticaj na kreiranje politike? Da li to čine na neki drugi način i kako? Postoji borba da vlada, da političke stranke, budu što nezavisnije od uticaja monopolista. Šta je naš interes? Da razbijemo monopoliste, tajkune i sve druge. Ako hoćemo tržišno da se ponašamo, da budemo sastavni deo Evrope, onda moramo da razbijemo sve one koji žele u bilo kom segmentu da drže monopol.

RSE: Da li je vaša stranka razbila ijedan monopol od kada je na vlasti?

ALBIJANIĆ: Mislim da jeste, a to je Bogoljub Karić i Mobtel jer je novo poslovodstvo PTT-a pokrenulo čitavu situaciju. U novom poslovodstvu PTT-a, pored direktora, nalazi se i Željko Ivanji, kao drugi čovek PTT-a, koji je imao i pripremao svu raspoloživu dokumentaciju, predavao je policiji i Tužilaštvu.

RSE: Vaša stranka je vrlo građanski orjentisana, usmerena ka Evropi, koja ne želi da koketira ni sa patriotizmom, ni sa klerikalizmom, koja je za to da Srbija i Crna Gora, ako se tako odluči, idu svaka svojim putem. Zbog toga, u jednoj dosta zaraženoj Srbiji po pitanju svega ovoga, nemate mnogo pristalica. Na sledećim izborima imali bi ste vrlo mali broj onih koji bi glasali za vas. S druge strane, držite financije u Srbiji. Zato su vas zvali JUL DOS-a, a sada vas zovu JUL DS-a.

ALBIJANIĆ: Za mene lično je uvreda kada nas neko nazove JUL-om jer smo politička stranka koja je samostalno izašla na izbore. Kao politička stranka koja je sama izašla na izbore, osvojila određen procent glasova, koja nije preovlađujuća, imali smo 11,7 posto glasova 2003. godine. To nije dovoljan broj glasova da bi mogli sami da menjamo Srbiju. Znači da moramo da budemo partneri sa drugima, da budemo u koalicionoj vladi sa drugima. Tim pre je borba teža da ispunimo sve svoje ciljeve. Pripadamo građanskoj orjentaciji. Ističemo, pre svega, kao i druge normalne političke stranke, ljudska prava i slobode, kao i prava nacionalnih manjina. U političkom smislu, pripadamo grupi narodnjačkih političkih stranaka, najvećoj grupaciji u evropskom parlamentu. Pripadamo centru, ali malo udesno, i mogu reći da to može da liči na liberalnu novu desnicu.

RSE: Neki ekonomisti smatraju da je vlada dosta postigla za poslednje dve godine, koliko vlada, ali da je tranzicija ipak odložena. Pretpostavljam da se tu misli na to da nije došlo do prestruktuiranja velikih preduzeća kakva je železnica, naftna industrija, elektroprivreda i slično. Osim toga, ministar iz vaše stranke, Mlađan Dinkić, rekao je prošle godine da će administracija biti smanjena za 40 posto, ali se to nije desilo? Šta je razlog? Strah od sledećih izbora i socijalnih tenzija ili nešto drugo?

ALBIJANIĆ: Vlada se pre dve godine suočila sa čitavim nizom problema. Razdvojiću unutrašnja pitanja koja se tiču ekonomije, boljeg života, pravde i ostalih stvari, od nekih spoljašnih pitanja koja nas tište i koja ne možemo sami da rešimo. Restruktuiranje javnih preduzeća nije ni počelo. Određenom procedurom i postupkom može to da se sredi. U Skupštini Srbije smo doneli zakon pa naftnu industriju Srbije podelili na određene delove. Vlada je raspisala konkurs za privatizacione savetnike. Taj posao se mora uraditi doro. Da bi ste ga uradili dobro, morate imati privatizacionog savetnika, renomiranu kuću koja će da obavi taj posao i koja će dati predlog vladi šta je najbolje uraditi u samom preduzeću. Vlada te korake prati i danas privatizacioni savetnik radi svoj posao i može da kaže kako ćemo po pitanju određenog segmenta uraditi određene stvari. To će biti javno i moći će svako da zna šta su namere, šta je strategije, šta će se s kojim delom uraditi, ko ide u prodaju, šta ne ide u prodaju. Na jedan jezgrovit način mogu se rešiti ta pitanja. Kada imate zatečene dugove, koji takođe opterećujete vladu, morate ih rešavati. Vlada je zaokružila ugovor sa MMF-om, a to je vrlo važno. Time su dugovi, koji opterećuju zemlju na određeni način, rešeni. Sedamsto miliona dolara sada je otpisano. Ukupno je do sada otpisano 4,7 milijardi dolara duga od Pariškog i Londonskog kluba. Država Srbija je četiri puta, u odnosu na jačinu države, smanjila spoljni dug sa 170 procenata bruto društvenog proizvoda na 43. Mi smo sada zemlja koja može normalno da servisira svoje dugove. Zamislite koje je to bilo opterećenje kada su se ređale kamate a niko ništa nije vraćao. Sada je to reprogramirano na jedan normalan način i država ostatak duga može da servisira. Time se skinuo jedan balast s leđa države Srbije, koja sada može da krene u jedan sasvim drugi proces koji je i najavljen, iz deficita smo prešli u suficit, u jedan višak u budžetu, ali ga sada valjano treba iskoristiti. Privatizacioni prihodi će u ovoj godini, najavljeno je milijardu eura za Srbiju, da idu za investiciono ulaganje u našu zemlju. Ono je neophodno u različitim oblastima: u obrazovanju, u renoviranje bolnica i domova zdravlja, u sportu, kulturi, policiji, vojsci, jednostavno rečeno svugdje. Ako pored strategije hoćemo da vidimo koju će vojska u budućnosti da ima ulogu, to znači i koju vrstu modernog naoružanja će koristiti. Sve to zajedno ima svojih prednosti. MMF je zaista rešio velika pitanja.

S druge strane, za dve godine morali smo da servisiramo i stanje u Srbiji, da budu redovne plate i penzije, što jesu, da se dug penzionerima vraća. Tu je čitav niz stvari, a da ne pričamo o tome da je vlada ipak na neki način otvorila određene konkretne stvari, kao što su stanovi za mlade bračne parove. Mi hoćemo da država delom garantuje ulog, da se smanji kamata time što će se smanjiti mesečna rata, da mogu ljudi koji bi plaćali stanarinu da plaćaju ratu za svoj stan. Vrlo bitan je i Fond za mlade talente, nagrade najboljima koji osvoje medalje na takmičenjima u svetu, a među matematičarima takvih ima. Tu je i stipendije za najbolje studente. Sve to zajedno nije dovoljno, kao što nije dovoljan ni tri puta veći budžet za poljoprivredu, ali su počeli poljoprivredni krediti. Oni će se nastaviti. Obnova mehanizacije je modernizacija na selu. Mehanizacija je zastarela, godinama je ljudi nisu menjali. Sve ima određeni napredak koji jeste vidljiv, ali je nedovoljan. Nedovoljan je jer smo bili suočeni sa različitim vrstama problema koje i danas imamo. Danas imamo probleme koji opterećuju i državu i srpski narod. Njih je šest. To su Kosovo i Metohija, Crna Gora, Hag, pregovori o stabilizaciji i pridruživanju, tužba Bosne i Hercegovine i pitanje statusa Republike Srpske u okviru Bosne i Hercegovine. Tih šest stvari dobijaju neki zamah i hoće da se završe do kraja ove godine. Stiče se takav politički utisak. Da li će svi biti povoljni po nas? Sa Hagom moramo da sarađujemo da bi se pregovori o pridruživanju uspešno nastavili.

RSE: Zašto Republika Srpska?

ALBIJANIĆ: Dovodim je u vezu sa tužbom. Tužba je političkog karaktera i to se vidi, kao što će politički biti razrešena, bez obzira kako sudije dosudile. Postoji jedna vrsta pritiska da Republika Srpska prihvati da određene stvari idu na centralni nivo, koji sada odbija. Dva problema su međusobno povezana – Hag i pregovori, tužba i Republika Srpska. Crna Gora i Kosovo nemaju veze jedni s drugim. Za Kosovo i Metohiju je vidljivo da ih ne možemo vratiti u sistem Srbije sa željom o autonomiji kakvu bi smo mi željeli. Pitanje je da li hoćemo da 50 i više poslanika Albanaca bude u Parlamentu Srbije. Postavlja se i pitanje da li će oni vršiti vlast. To neće ni oni, a ne verujem da i mi to hoćemo. Ako oni hoće nešto što se zove više od autonomije a manje od nezavisnosti, onda mi to isto tražimo za Srbe u okviru Kosova i Metohije. Šta kod oni budu tražili za Kosovo i Metohiju, to isto ćemo i mi tražiti za Srbe na Kosovu i Metohiji.

RSE: Da li i dalje ostajete pri stavu da će Srbiji biti bolje bez Crne Gore?

ALBIJANIĆ: Nisam se izjašnjavao po pitanju Crne Gore jer je već krenula procedura u Crnoj Gori. Mi jesmo za zaokruživanje državnog statusa Srbije, za obnavljanje državnosti, da konačno imamo jednu funkcionalnu državu. Ovo pitanje zavisi od Crne Gore. Kako građani Crne Gore odluče, tako će i biti, ali moraju odlučiti nedvosmisleno. Moraju jasno odgovoriti na to postavljeno pitanje. Dogovor o standardima je postignut, prihvatile su ga sve strane u Crnoj Gori i ono što je važno je da se dalje u taj proces ne mešamo mi iz Beograda. Čujem najave određenih vrsta da neko ima želju da ide u Crnu Goru, čak i da vodi kampanju. To je potpuno pogrešno, čak kontraproduktivno. Predlažem svim političkim strankama u Srbiji da se uzdrže od aktivnosti oko referenduma u Crnoj Gori. Kada se zaokruži ta priča, kada dobijemo jasan odgovor iz Crne Gore u kakvoj državi žele da žive, tada možemo da razgovaramo o različitim pitanjima - na koji način dve bratske države dalje da nastave da sarađuju, ili kako da bude redefinisana zajednička država.

RSE: Vrlo je tajanstveno zašto se Skupština Srbije ne sastaje već treći mesec?

ALBIJANIĆ: Zakazane su dve sednice Skupštine Srbije za ponedeljak 20. marta. Nastavićemo normalno sa radom. Imali smo sednicu na kojoj smo čuli izveštaj o radu pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju. Pauza je jer se renoviraju delovi zgrade za potrebe novinara.

RSE: Nije valjda da se dva meseca renovira?

ALBIJANIĆ: Imali smo januarsku, sasvim normalnu, pauzu jer je Skupština Srbije radila punim tempom i usvojili smo 208 zakona, a to je najviše u istoriji srpskog Parlamenta. Neki od zakona se već u veliko primenjuju, dok drugi tek počinju da se primenjuju.

RSE: Na elektronskim medijima su se ovih dana pojavili izvesni Uroš Šuvaković, koji je bio istaknuti član SPS-a, a sada je novinar u opštinskim novinama u Zemunu. Pojavila se kćerka Šljivanćanina i tu u funkciji njegove kćerke, zatim Luka Karadžić, Radovanov brat. I vi ste bili u jednoj emisiji u kojoj je bio Miloš Aligrudić i generalni sekretar Srpske radikalne stranke, Vučić, koji je inače stalni gost na medijima. Dešava se jedna totalna navala kadrova iz bivšeg režima na elektronskim medijima. Zašto idete sa takvim ljudima na ekran?

ALBIJANIĆ: Postoji dilema da li da se pojavite i da na određeni način iskažete stav G17 Plus, ali i stav demokratske javnosti. Ljudi moraju da se pojavljuju. Postoji dilema da li da idete na emisiju gde će neko koristiti neprimereni i prostački rečnik. Mislio sam u pojedinim trenutcima da su Radikali spremni da se malo promene. Sve više sam uveren da namerno takvim svojim nastupima provociraju javnost u Srbiji. Na najprimitivniji način žele da isprovociraju jednu lošu situaciju i da bude loša medijska slika. Ta dilema i dalje postoji. Postoji i još nešto. Mediji su važan sektor. U bavljenju ovim mojim poslom, mediji su oko javnosti. Kako ljudi mogu saznati šta se dešava, ako ne preko medija. Postoji odgovornost ko koga zove u emisiju i zašto. Određeni ljudi imaju prostor, kao taj Uroš, a ja ne znam ni ko je on. Znam ko je bio u autokratsko Miloševićevo vreme, ali ne znam zašto je on sada značajan da se poziva u emisije. Pretpostavljam da nekome i odgovara jedna zamršena situacija. Čini mi se da moramo ići u jednom pravcu koji je ipak razdvajanje žita od kukolja, koji ipak mora da razdvoji šta je dobro, a šta zlo, koji mora da afirmiše dobre i kreativne stvari u Srbiji jer jedino na taj način možemo imati napredak.

RSE: Upravo ste vi izjavili da Radikali treba da kleknu i da se izvinjavaju svim građanima Srbije?

ALBIJANIĆ: To sam izjavio jer oni stalno menjaju teze. Danas smo u situaciji da oni nemaju ama baš nikakav predlog kada treba nešto da se reši na određen način. Amandmani u Skupštini glase - briše se - jer da imaju predlog, bilo bi - taj član se menja da bi bio bolji na sledeći način, pa se onda obrazlaže predlog. Nema toga. Nema ama baš nikakvog predloga s njihove strane. Ima sve da se zamagli situacija. I danas Radikali napadaju sve stranke demokratske orjentacije da su krivci za stanje koje jeste u državi danas. Objektivno se loše živi. Sadašnjost je na osnovu prošlosti. Ono što mi radimo u sadašnjosti, biće budućnost. Kako mi budućnost budemo kreirali, takva će i biti. Neka budućnost će zavisiti od sadašnjosti, ali ovo što je danas, to je stanje koje zavisi od prošlog. Neko je zaista uspio državu da dovede do stečajnog nivoa. Sada nije lako sve podići u državi, da sve funkcioniše kakao valja, da podignemo proizvodnju i plate. Moramo da zaokružimo privatizaciju. Vodimo računa o nivou plata, ali to nije dovoljno. Oseća se napredak. Povećanje prosečne plate je za pet posto na nivou Srbije, ali nije dovoljno, malo je. Sve će ići napred. Ono što je bitno je da se taj jezik mržnje, jezik koji nije dobar, koji političku scenu dovodi u situaciju - sve je to isto, promeni. Kada učestvujete u emisijama često čujete sve je to isto. E to moramo da promenimo. Kako u ovoj državi da se te stvari promene? Zagovornik sam i voleo bih da se to prihvati ovde kod nas, da najviše novca treba da se ulaže u obrazovanje. Zašto? Imamo model koji je tako uspeo. Irska je tako uradila. Postigla je konsenzus na nivou države da krenu u zaista veliki proces koji je bio promena u oblasti obrazovanja, velika ulaganja pre svega. Danas ulažemo tri posto bruto društvenog proizvoda, a trebalo bi od šest do deset posto da bi postigli efekt za budućnost.

RSE: Šta vam je politika dala, a šta oduzela?

ALBIJANIĆ: Ovo jeste jedan posao koji treba da shvatimo kao profesionalni, kao svaki drugi. Pruža određene mogućnosti da čovek pokaže svoju kreativnost. Zahvaljujući njemu čovek postaje javna ličnost, a to je odgovornost više, ali istovremeno i izazov više. Politika mi je uzela sve vreme ovoga sveta. Svaki dan sam angažovan. Vrlo često putujem po Srbiji. Uzela mi je i porodični život. Sve više shvatate da sve više radite. Jedino što bih voleo je da efekti tog rada postanu vremenom vidljivi.

RSE: Platili ste visoku cenu bavljenjem politikom?

ALBIJANIĆ: Mislim da jesam, ali je svi plaćaju jer ako zaista želite profesionalno da radite ovaj posao, onda on zaista uzima veliki deo vremena.
XS
SM
MD
LG