Dostupni linkovi

logo-print

Nagoveštena mogućnost napada na Iran


SAD će preduzeti preventivne vojne akcije ako je to neophodno da bi zaštitile sebe, čak i ako bude nejasno kada će i gde neprijatelj napasti, naglašava Buš. U izveštaju na 49 strana, koji je updajtovana verzija dokumenta iz 2002. godine, dodaje se međutim da Vašington daje prednost diplomatskim sredstvima u sprečavanju širenja nuklearnog naoružanja. U ovom aktu se ističe da je Iran najveći izazov sa kojim se SAD mogu suočiti u budućnosti.

Državni sekretar Kondoliza Rajs (Condoleezza Rice) izjavila je tokom posete Australiji da vlasti u Teheranu teže da razviju nuklearni program za potrebe naoružanja i to brine SAD:

"Savet bezbednosti je sada preuzeo ovaj slučaj. Ja sam uverena da će ova institucija naći pravi način da predoči Iranu zahtev međunarodne zajednice da se vrati pregovorima, suspenduje sve aktivnosti koje su u suprotnosti sa odredbama Pariskog ugovora, i da je vreme da vlasti u Teheranu obrate pažnju na pozive iz sveta."

Poslednjih dana, SAD i ostale stalne članice Saveta bezbednosti održali su nekoliko sastanaka o spornom iranskom nuklearnom programu. Oni nastoje da formulišu upozorenje koje bi delovao dovoljno ozbiljno na Iran kako bi suspendovao aktivnosti na obogaćivanju uranijuma. Buš naglašava da diplomatija mora da uspe da bi se izbegle konfrontacije.

U pomenutom izveštaju se ističe da nuklearo oružje Severne Koreje, za koje se osnovano pretpostavlja da ga Pjongjang poseduje, predstavlja ozbiljan izazov. Od tamošnjih vlasti se traži da otvore politički sistem i omoguće slobode građanima. Buš je uputio dosta oštre kritike i drugim zemljama, poput Sirije, za koju se ističe da sponzoriše terorizam i neprijatelje slobode. U posebnom odeljku o Rusiji naglašava se da su u poslednje vreme vlasti u Moskvi sve manje privržene demokratskim vrednostima i institucijama. Vašington upozorava da će odnosi između dve zemlje zavisiti od daljih političkih poteza Kremlja.

SAD traže od Kine da nastavi reforme, kritikujući je zbog podrške naftom bogatim zemljama bez obzira što su u nekima od njih vlasti krše elementarne demokratske norme. Kada je reč o Latinskoj Americi, u izveštaju se ukazuje na predsednika Venecuele Huga Čaveza kao "demagoga koji pliva na novcu od nafte, koji podriva demokratiju i nastoji da destabilizuje region".
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG