Dostupni linkovi

logo-print

Sahrana u Požarevcu


Nebojša BUGARINOVIC, Slobodan KOSTIC

Informaciju je saopštio potpredsjednik Socijalističke partije Srbije Milorad Vučelić, kojeg je Miloševićeva porodica ovlastila da organizuje sahranu. Svečani ispraćaj iz Beograda biće istog dana u 12:00 sati, kaže Vučelić:

„Očekuje se veliki broj naših članova, simpatizera i svih građana koji hoće da odaju poštu Slobodanu Miloševiću. A u toku sutrašnjeg dana će ostatci Slobodana Miloševića biti izloženi u Beogradu, još ćemo odlučiti gde. Očekujemo da će i profesor Mira Marković i Marko Milošević doći na sahranu.“

Direktor Komunalnog preduzeća u Požarevcu Saša Valjarević za naš program izjavljuje da Slobodan Milošević neće biti sahranjen na gradskom groblju, već u dvorištu porodične kuće. Zašto je izabran Požarevac prenosi naš dopisnik iz ovog grada Radoslavka Despotović:

„Zbog toga što, kako je naveo Miomir Ilić, predsednik opštinskog odbora SPS-a, Miloševiću nije pronađeno adekvatno mesto na novom groblju u Beogradu.“

Još uvek je potpuno neizvesno da li će supruga Slobodana Miloševića Mirjana Marković prisustvovati sahrani. Naime, kako je za naš program rekla Dragana Kuzmanović, funkcioner Jugoslovenske levice, Markovićeva od države zahteva potpunu aboliciju:

„Ona neće doći ako ne bude abolicije. On će biti sahranjen tamo gde će ona biti uz njega. Ako će on biti sahranjen ovde, ona mora biti ovde.“

Ipak, ako je suditi prema rečima ministra policije Dragana Jočića, neće biti novih ustupaka Mirjani Marković:

„Imamo striktne naloge suda kako da se ponašamo i po tim nalozima suda ćemo postupati. A nalozi su da obezbedimo prisustvo pri davanju podataka Mire Marković povodom slučaja za koji se ona tereti, odnosno zbog kojeg je pozvana. U ovom slučaju sud je rekao da nema pritvaranja. Ono što je sud naredio, to je naredba Ministarstva unutrašnjih poslova da izvrši jedno upozorenje Miri Marković da mora da se odazove na svaki poziv.“

Da li će joj pasoš biti oduzet pri njenom eventualnom ulasku u zemlju?

„Takve naloge suda nemamo.“

Upitan da li će Marko Milošević biti pozvan na informativni razgovor, Jočić je rekao da sud tako nešto nije naložio, uz napomenu da sahrana bivšeg predsednika ne predstavlja bezbednosni rizik.

U odborima Socijalističke partije Srbije u unutrašnjosti uveliko traju pripreme za organizovani dolazak na sahranu Slobodana Miloševića. Čelnik SPS-a u Čačku Rajko Baralić kaže da je sada najpreči posao obezbeđivanje potrebnog broja autobusa:

„Verujemo da će odavde otići nekoliko hiljada ljudi. Apsolutno ne postoje nikakve instrukcije, već postoji ogromna želja ljudi da dođu na sahranu.“

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić, pozvao je sve penzionisane pripadnike vojske i policije da se u svečanim uniformama pojave na sahrani Slobodana Miloševića. On je takođe pozvao da se na Miloševićevoj sahrani pojave svi oni koji su se, kako kaže, časno borili za Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju, Saveznu Republiku Jugoslaviju i Srbiju i Crnu Goru, a koji su brutalno najureni iz službe. Poziv Radikala za naš program komentariše vojni komentator lista „Politika“ Ljubodrag Stojadinović:

„Pokušaj da se najmračniji ljudi iz prošlosti rehabilituju na morbidan način na sahrani, da njima mrtav Milošević bude neka vrsta infuzije, to je u suštini jedna vrsta kiča. Mada su stvari vrlo mračne. Srbija se vraća pogrebima i smrti, umesto da ide dalje. To je nešto što obeshrabruje.“

* * * * *

Sahrana Slobodana Miloševića, uz nastojanje njegovih pristalica da broj ljudi na pogrebu u Požarevcu nadmaši broj onih koji su se okupili na sahrani bivšeg premijera Zorana Đinđića, postaje poligon za odmeravanje političkih snaga u Srbiji.

Još od pogreba Josipa Broza, na kome je prisustvovalo stotine hiljada ljudi i više od 120 najviših državnih delegacija iz čitavog sveta, sahrane državnika pretvarale su se u mesta za odmeravanje nečijeg značaja pa i političkih snaga. Uporna nastojanja da Slobodan Milošević bude sahranjen u Aleji velikana, gde su pokopani mnogi značajni stvaraoci, političari i druge javne ličnosti, jasno ukazuje na nastojanje njegovih pristalica da amnestiraju svog vođu od izrazito negativne reputacije koju je imao u čitavom svetu praćenu najtežim optužbama za ratne zločine i gonocid. No, gradske vlasti u Beogradu nisu podlegle ovoj vrsti pritisaka. Mada nisu retki oni koji smatraju da Miloševića uopšte ne bi trebalo sahraniti u Srbiji. Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak:

“Ukop Slobodana Miloševića u ovu zemlju će biti još jedno pljuvanje u njeno lice i još jedna svinjarija Slobodana Miloševića, njegovih sledbenika i svih njegovih zamenika od Vučelića pa nadalje. Slobodan Milošević nije bio čovek, on je bio stanje duha, on je bio zagađenje koje je upropastilo ovu zemlju, koje je uništilo hiljade života. Milošević i mrtav uspeva da diže tenziju i izaziva žrtve.”

Mada je javnost u Srbiji danima opsedalo pitanje da li će Slobodan Milošević biti sahranjen u glavnom gradu ili rodnom Požarevcu, jedan od lidera pokreta Peti oktobar Vesna Pešić stavlja akcenat na neke druge dileme:

“Pitanje za nas danas nije gde će to telo kao telo biti sahranjeno, nego je pitanje našeg života, da li smo mi razvejali tu mašineriju smrti ili ta mašinerija smrti je i danas tu, i danas radi.”

Samo licitiranje oko mesta sahrane Slobodana Miloševića ukazuje, prema mišljenju političkog analitičara Miroslava Samardžića, da se ova zemlja još uvek nije oslobodila Miloševićeve senke:

“Pet godine posle 5. oktobra i Miloševićevog pada danas se u Srbiji raspravlja o tome da li dotični treba da bude sahranjen u Aleji velikana. Na raznim televizijama pojavljuju se njegovi saradnici koji ga proglašavaju za velikim državnikom. Kako je sad moguće da je pamet, istorijska svest srpskog naroda toliko kratka. Naime, Milošević je, kao što je poznato, upropastio Srbiju možda za večita vremena, ubijao je svoje političke protivnike, odgovoran je za mnoge zločine, masovne zločine činjene tokom ratova 90-ih u bivšoj Jugoslaviji.”

U skladu sa nastojanjima da se preko sahrane Slobodana Miloševića izdejstvuje i neka vrsta njegove političke rehabilitacije, njegove pristalice nastoje da animiraju što veći broj ljudi da dođu na njegovu sahranu u Požarevac. Poslanik Socijalističke partije Srbije Rajko Baralić poriče, međutim, bilo kakva nastojanja ove partije da u Požarevac dođe više ljudi nego na sahranu bivšeg premijera Zorana Đinđića:

“Ne, mi apsolutno na taj način ne razmišljamo, dakle nećemo mi prebrojavati nikog. To je pitanje srca, to nije pitanje broja.”

Uz rezervu, koliko je uopšte umesno poređenje bilo čijih pogreba, i dalje se traže paralele između sahrana dvojice ljudi koji su, svaki na svoj način, obeležili današnju Srbiju. Istoričar Milan St. Protić:

“Najveličanstaveniji, najdostojanstveniji skup koji je ikada videla Srbija bila je sahrana Zorana Đinđića. Zato što je tu došlo pola miliona ljudi, a da ih niko nije zvao. Sasvim spontano, mirno i tiho da ožali jednog čoveka u kojeg su verovali, bojim se da ožale i jednu ideju u koju su verovali. Videćemo na kakav cirkus, vašarište, bezbožničko pirovanje će da izgleda sahrana Slobodana Miloševića. Pa uporedite jedno i drugo, to su dve Srbije, te dve Srbije su nepomirljive.”
XS
SM
MD
LG