Dostupni linkovi

logo-print

Počelo glasanje na predsedničkim izborima


Predsednik države hapsi političke protivnike, svet preti dodatnim sankcijama, opozicija prvi put značajno ujedinjena poziva pristalice da izađu na ulice ako izbori budu pokradeni i ovog, ko zna kojeg puta, predsednik države im odgovara da su izdajnici, a Zapadu poručuje da se ne meša. Nije to Srbija devedesetih nego Belorusija marta 2006. gde je danas (u utorak) počelo glasanje na predsedničkim izborima koji se formalno održavaju u nedelju (19. marta).

Aleksandar Lukašenka, poslednji evropski diktator, čovek koji u Belorusiji drži apsolutnu vlast dobro se obezbedio. Jedan kandidat je pretučen, drugome su uhapšena dva najbliža saradnika, zastrašivanje je svakodnevica. Novo je ovog puta da beloruske vlasti ne rade sirovo, onako kako su radile godinama. Nema više javnog linča političkih protivnika, nema one kao nekada očite diskriminacije opozicije. Naizgled sve je regularno. Na ulicama hladnog Minska obični ljudi kažu novinarima Radija Slobodna Evropa/Radija Sloboda kako imaju utisak da su ovog puta svi zaista imali iste šanse.

„Izgleda mi da su dobili gotovo jednake šanse Imali su isto vreme na radiju i svugde. Već su mi dosadili sa svojim izjavama."

"Lukašenka, predsednik, je bio zastupljeniji u štampi. Ali mislim da su i ostali imali dovoljno mogućnosti da iskažu svoje stavove."

"Ne, ne. Nisu jednaki"

"Nije bilo jednako. Pre svega mislim da bi kandidat trebalo da privremeno odstupi sa dužnosti da bi uopšte mogao da se kandiduje za predsednika. Ako to nije tako onda sva ta okupljanja ne daju državnim medijima drugi izbor nego da promovišu predsednika."

"Ne možemo da kažemo da su ovog puta bili jednaki. Vidimo da sve te televizijske i radio stanice nepresteno promovišu samo jednog kandidata – predsednika. Ostali nemaju ni 5% mogućnosti i šansi koje on ima."

Režim Aleksandra Lukašenske ovog puta radi drugačije. Specijalna policija je u nedelju 12. marta na predizbornom skupu kandidata pet opozicionih stranaka Aleksandra Milinkeviča, privela desetak ukrajinskih i beloruskih aktivista. Hana Horozenko, televizijska novinarka ukrajinskog "Kanala 5" izveštavala je uživo sa tog skupa kada je policija uhapsila i nju i njenog snimatelja. Novinarka i snimatelj su oslobođeni posle nekoliko sati, ali su najmanje dvojica opozicionih aktivista dobili po deset dana zatvora.

Sjedinjene Američke Države već dugo smatraju Lukašenku i njegov režim izrodom. Evropska unija je zapertila u prošli petak dodatnim sankcijama Belorusiji ukoliko izbori budu lažirani. Komesar EU za međunarodne odnose Benita Ferero-Valdner (Fererro-Waldner) je saopštila da je to poslednje upozorenje Brisela vlastima u Minsku. Dodala je da bi, sa druge strane, ako izbori budu slobodni i pošteni, EU mogla ponuditi Belorusima direktno priključenje nekim evropskim programima. Vlasti u Minsku se u delima za sada ne obaziru preterano na glasove iz Vašingtona i Brisela. Opoziciju tretiraju standardno, dakle kao i ranije, uz nešto prefinjenije metode. Ono što je glavni razlog straha Aleksandra Lukašenke ovog puta su upravo ljudi koji su proteklih godina srušili diktatore u Srbiji, Ukrajini, Gruziji, Jermeniji, Uzbekistanu – mladi. Irina Vidanova, studentkinja iz Minska, aktivistkinja opozicije:

Većina mlade populacije u Belorusiji su ljudi, otvorenog duha, tolerantni i proevrospki orijentisani. Zato nije iznenađujuće što je na istraživanje javnog mnjenja u decembru pokazalo da je više od trećine ljudi koji podržavaju opozicionog kandidata Aleksandra Milinkeviča mlađe od trideset godina. Belorusija je veoma mlado društvo i mnogi od tih ljudi glasaju sada prvi put. A 77% mladih ljudi ne veruje da će izbori biti pošteni. Ali kao i u svim pomenutim slučajevima gde su diktatori svrgavani, mnogi u Belorusiji čuvaju ono malo ekonomske i socijalne sigurnosti i nisu spremni na bunu.
Svetlana Aleksijevič, književnica i komentatorka beloruskih društvenih događaja kaže da strahuje zbog toga što je Lukašenkin režim spreman na sve:

„Plašim se da mi nemamo unutrašnje snage da prevladamo takvu situaciju. Prvenstveno je to tako jer je vlast jaka i prekaljena u tome. Bivšu ukrajinski predsednik Leonid Kučma nije pucao u svoj sopstveni narod. Uzbekistanski predsednik Karimov jeste. Razmislimo kakvu mi vlast imamo. Kako sam shvatila rekli su da će u slučaju velikih okupljanja poslati trupe sa automatskim oružjem da brane vladu. Faktički oni govore o odbrani samo jedne osobe."

U međuvremenu, glavni opozicioni kandidat Aleksandar Milinkevič pozvao je pristalice da mu se, po scenarijima viđenim u Beogradu, Kijevu, Tbilisiju i Jerevanu pridruže čim birališta budu zatvorena. Moramo da odbranimo pobedu, kaže on.

Slovački premijer Mikulaš Dzurinda piše u ponedeljak u "Vošington postu" (The Washington Post) da je u njegovoj zemlji narod pre 18 godina palio sveće na centralnom trgu glavnog grada hrabreći se tako i šaljući poruku vlastima da je vreme da odu. Te sveće sada gore u stanovima Minska i kućama u unutrašnjosti Belorusije. Kada je narandžasta postala boja ukrajinske revolucije, u Belorusiju se odmah prenela ta moda, a vlasti su počele da se brinu kada je počela ogromna potražnja za svećama. Demokratska Belorusija bila bi dobar sused i Evropi i Rusiji kaže premijer Dzurinda. Ali upravo to bi mogao biti glavni neprijatelj beloruske opozicije. Ako nešto radi protiv nje to je beloruski ekonomski rast (prema MMF-u od 5%) zasnovan na jeftinoj ruskoj energiji. A energija je jeftina jer Rusiji treba tampon zona.
XS
SM
MD
LG