Vlada RS-a najavila je uvođenje više reda kod finansiranja budžetskih korisnika. Neprihvatljivo je da pojedini budžetski korisnici imaju i po deset puta veće plate od prosječna plate u RS-u, koja je u januaru ove godine iznosila 480 konvertibilnih maraka, smatra premijer Milorad Dodik. Ova pojava, prema riječima Dodika, posebno je izraženo u oblasti visokog obrazovanja:
„Imate situaciju da određeni broj profesor, koji su gostujući profesori na više fakulteta i viših škola koje finansira država, skupe mjesečno i preko 6.000 maraka, kao što je npr. kod gospodina Dragoljuba Mirjanića koji ima 6.090 maraka. Tu je i Zlatko Bundalo koji ima 5.288 maraka, Rade Tanga 4.300 - i mnogi drugi profesori samo radeći na fakultetima koje finansira budžet RS-a, ne računajući privatne fakultete, plus faklutete koji se nalaze u Federaciji ili izvan RS-a - i mi mislimo da se ovdje treba uvesti reda i da je nemoguće da se na ovaj način koriste finansijska sredstva budžeta.“
Zlatko Bundalo, jedan od prozvanih profesora, nam je rekao da je problem oba univerziteta u ovom bh. entitetu nedostatak kadrova, zbog čega se pojedini profesori angažuju na više fakulteta. Za fakultete je skuplje da se angažuju kadrovi iz Srbije i Crne Gore, jer njima, pored honorara, moraju se plaćati i troškovi, pa se angažuju domaći kadrovi, objašnjava profesor Bundalo:
„Pa, onda znate šta se desi - da oni koji izvode su eventualno iz takvih oblasti, takve struke, matematika, fizika, neke oblasti, gdje na više fakulteta ima takvog posla, i ti ljudi su malo više angažovani. I, normalno je. A sve to što urade, urade u skladu s nastavnim planovima i programima, u skladu sa zakonima, održe malo više nastave i imaju malo veći honorar. Ali to nije toliko koliko se priča. Ja sam se našalio, ja sam jednom rekao: Daj Bože da je toliko, ja bih volio da je tako, ne bih se bunio da me pominju.“
Profesor Filozofskog fakulteta u Banjoj Luci Miodrag Živanović smatra da nije problem u tome što pojedini profesori predaju na više fakulteta, jer je to, kaže, uobičajena praksa u svijetu, već u načinu obračuna plata na većini univerziteta u BiH:
„Plaća se po času, a ne po tome da li neko ima kompetencije, da li je stručnjak regionalni, međunarodni itd. za svoju oblast. I događa se zbog toga da su nominalno plate dosta niske, to je sve skupa manje od hiljadu maraka s radnim stažom, kad je riječ o raznim zvanjima profesora, a onda profesori trče i bave se tezgom, kako se to kaže, da bi na neki način povećali ta svoja primanja.“
Profesor sociologije na Sveučilištu u Mostaru Slavo Kukić kaže da redovni profesor na ovom sveučilištu može zaraditi oko 1.450 maraka, te da su primjeri koje je naveo premijer Dodik i za njega bili iznenađenje:
„Moram priznati da me to sve frapiralo. Ni sad ne mogu vjerovati da to može biti zarada. To može biti u nekakvim specijalnim slučajevima - da je po srijedi rektor. Ako idemo sada u ove kalkulacije koliko bi mogao dobiti tezgarenjem, onda, vjerojatno, pod pretpostavkom da predajem još pet predmeta na pet fakulteta, ne bih uspio po tom osnovu ostvariti više od još 1.500 maraka.“
Nije dobro da profesori na univerzitetima u Bosni i Hercegovini tezgare jer se time gubi i kvalitet nastave, ocjenjuje Kukić:
„Ja osobno mislim da nema velike fajde za društvo ako se mene natjera da tezgarim, ali ima fajde za društvo ako se preda me, pored mog nastavnog rada, stave obaveze šta ja trebam učiniti, koju razinu dostići, koje rezultate ostvariti kao sveučilišni nastavnik.“
Profesor Živanović takođe misli da ovo nije dobra praksa ni za društvo, ni za kvalitet nastave:
„Sigurno da to utiče na kvalitet. I, recimo, kod tih tezgi kad se rade - evo uzmimo kao u estradnoj umjetnosti ili bilo kojoj drugoj - događa se to da se posao otaljava, ili se radi maksimalno rutinski. To nije dobro niti za studente, niti za univerzitete, a niti za same profesore koji učestvuju u svemu tome. Prema tome, po mom sudu, treba napraviti jednu reformu, promijeniti taj način vrednovanja profesorskog ili uopšte nastavničkog rada na univerzitetu.“
Rješenje ovog problema, prema mišljenju profesora na Šumarskom fakultetu u Banjoj Luci Predraga Miletića, je u stvaranju integrisnog univerziteta:
„Gdje bi ljudi bili zaposleni, dakle profesori, na univerzitetu, a njihova norma bi bila određena kolika je - i svi bi pokrili određeni broj predmeta, tako da ne bi bile uopšte ovolike plate i honorari.“
„Imate situaciju da određeni broj profesor, koji su gostujući profesori na više fakulteta i viših škola koje finansira država, skupe mjesečno i preko 6.000 maraka, kao što je npr. kod gospodina Dragoljuba Mirjanića koji ima 6.090 maraka. Tu je i Zlatko Bundalo koji ima 5.288 maraka, Rade Tanga 4.300 - i mnogi drugi profesori samo radeći na fakultetima koje finansira budžet RS-a, ne računajući privatne fakultete, plus faklutete koji se nalaze u Federaciji ili izvan RS-a - i mi mislimo da se ovdje treba uvesti reda i da je nemoguće da se na ovaj način koriste finansijska sredstva budžeta.“
Zlatko Bundalo, jedan od prozvanih profesora, nam je rekao da je problem oba univerziteta u ovom bh. entitetu nedostatak kadrova, zbog čega se pojedini profesori angažuju na više fakulteta. Za fakultete je skuplje da se angažuju kadrovi iz Srbije i Crne Gore, jer njima, pored honorara, moraju se plaćati i troškovi, pa se angažuju domaći kadrovi, objašnjava profesor Bundalo:
„Pa, onda znate šta se desi - da oni koji izvode su eventualno iz takvih oblasti, takve struke, matematika, fizika, neke oblasti, gdje na više fakulteta ima takvog posla, i ti ljudi su malo više angažovani. I, normalno je. A sve to što urade, urade u skladu s nastavnim planovima i programima, u skladu sa zakonima, održe malo više nastave i imaju malo veći honorar. Ali to nije toliko koliko se priča. Ja sam se našalio, ja sam jednom rekao: Daj Bože da je toliko, ja bih volio da je tako, ne bih se bunio da me pominju.“
Profesor Filozofskog fakulteta u Banjoj Luci Miodrag Živanović smatra da nije problem u tome što pojedini profesori predaju na više fakulteta, jer je to, kaže, uobičajena praksa u svijetu, već u načinu obračuna plata na većini univerziteta u BiH:
„Plaća se po času, a ne po tome da li neko ima kompetencije, da li je stručnjak regionalni, međunarodni itd. za svoju oblast. I događa se zbog toga da su nominalno plate dosta niske, to je sve skupa manje od hiljadu maraka s radnim stažom, kad je riječ o raznim zvanjima profesora, a onda profesori trče i bave se tezgom, kako se to kaže, da bi na neki način povećali ta svoja primanja.“
Profesor sociologije na Sveučilištu u Mostaru Slavo Kukić kaže da redovni profesor na ovom sveučilištu može zaraditi oko 1.450 maraka, te da su primjeri koje je naveo premijer Dodik i za njega bili iznenađenje:
„Moram priznati da me to sve frapiralo. Ni sad ne mogu vjerovati da to može biti zarada. To može biti u nekakvim specijalnim slučajevima - da je po srijedi rektor. Ako idemo sada u ove kalkulacije koliko bi mogao dobiti tezgarenjem, onda, vjerojatno, pod pretpostavkom da predajem još pet predmeta na pet fakulteta, ne bih uspio po tom osnovu ostvariti više od još 1.500 maraka.“
Nije dobro da profesori na univerzitetima u Bosni i Hercegovini tezgare jer se time gubi i kvalitet nastave, ocjenjuje Kukić:
„Ja osobno mislim da nema velike fajde za društvo ako se mene natjera da tezgarim, ali ima fajde za društvo ako se preda me, pored mog nastavnog rada, stave obaveze šta ja trebam učiniti, koju razinu dostići, koje rezultate ostvariti kao sveučilišni nastavnik.“
Profesor Živanović takođe misli da ovo nije dobra praksa ni za društvo, ni za kvalitet nastave:
„Sigurno da to utiče na kvalitet. I, recimo, kod tih tezgi kad se rade - evo uzmimo kao u estradnoj umjetnosti ili bilo kojoj drugoj - događa se to da se posao otaljava, ili se radi maksimalno rutinski. To nije dobro niti za studente, niti za univerzitete, a niti za same profesore koji učestvuju u svemu tome. Prema tome, po mom sudu, treba napraviti jednu reformu, promijeniti taj način vrednovanja profesorskog ili uopšte nastavničkog rada na univerzitetu.“
Rješenje ovog problema, prema mišljenju profesora na Šumarskom fakultetu u Banjoj Luci Predraga Miletića, je u stvaranju integrisnog univerziteta:
„Gdje bi ljudi bili zaposleni, dakle profesori, na univerzitetu, a njihova norma bi bila određena kolika je - i svi bi pokrili određeni broj predmeta, tako da ne bi bile uopšte ovolike plate i honorari.“
