Dostupni linkovi

logo-print

Nigdje bez viza


Državljanima BiH potrebne su vize za ulazak u čak 173 zemlje svijeta. Za 18 zemalja vize nisu potrebne, od kojih su, pored susjednih, samo dvije evropske - Rusija i Turska. Ostale su rajske, egzotične zemlje, poput Samoe, Santa Lusije, Gvatemale, Sejšela, čijim se gostoprimstvom, nažalost, može pohvaliti zanemarljiv broj Bosanaca i Hercegovaca. S druge strane, građani gotovo najsiromašnije zemlje u Evropi, sa 42 posto nezaposlenih, su prošle godine na vize, uz veliku količinu živaca, potrošili i 50 miliona konvertibilnih maraka.

Međutim, prema najavama ovdašnjih političara, uskoro se može očekivati liberalizacija viznog režima za određene kategorije. Frane Maroević, portparol Evropske komisije:

„Prvenstveno to su kategorije: studenti, poslovni ljudi, biznismeni, koji bi lakše dolazili do viza i njihove vize bi trajale duže. A za obične građane se gleda da se nađe način da vize budu jedinstveno izdate od svih ambasada, znači da je isti tretman - u koju god ambasadu zemalja Evropske unije dođu da će biti tretirani na isti način.“

Za obične građane će sve ostati manje-više isto, izuzev, možda, dugih redova ispred ambasada. No, oni ionako rijetko putuju, uz izuzetak državnih službenika.

RSE: Koliko često putujete u inostranstvo?

„Slabo, slabo. Nema mogućnosti. Vizni režim. To nas upropasti.“

„Nisam nijednom dosad putovao.“

RSE: Zbog čega?

„Pa, nisam imao potrebe.“

„Prošle godine sam bio jednom. Bio sam par dana u Njemačkoj.“

RSE: Jeste li zadovoljni kako Bosanci i Hercegovci dobijaju vize?“

„Kako ću biti zadovoljan? Jedva dobio vizu za Njemačku. Još službeno tražio.“

„Rijetko, vrlo rijetko.“

RSE: Zbog čega?

„Pa, eto upravo zato što su problem te vize.“

„Ne apliciram pošto sam u specifičnoj situaciji. Radim u državnim institucijama, u Agenciji za promociju stranih investicija, pa sam u nekom olašanom položaju. Živim blizu dosta ambasada i uočavam jednu situaciju u kojoj su naši građani izloženi velikim zahtjevima stranih ambasada za dobijanje viza.“

Ublažavanje viznog režima prema BiH priča je koja se iz godine u godinu ponavlja bez konkretnih pomaka. Iako je uspostavljen CIPS sistem izdavanja ličnih dokumenata, te formirana Državna granična služba, osnovni problem koji koči BiH nije riješen. Radi se o 1200 državljanstava i pasoša izdatih licima za koje se sumnja da su teroristi. Zlatko Lagumdžija, poslanik u Parlamentu BiH:

„Pređašnje vlasti, umjesto da 1996., u skladu s Dejtonskim sporazumom, razriješe taj problem u roku od 60 dana, oni su praktično godinama nakon toga generisali nova državljanstva i dovodili u pravnu zabludu i ljude kojima su to davali i rezultat toga je bio da zbog nekoliko stotina lažnih državljana BiH, građani ove zemlje - koji se smatraju poniženim kad ih neko stavi ustranu na graničnom prelazu i smatraju se poniženim kad ih neko stavi da čekaju danima za vizu pred ambasadama - su svi taoci. Mi smo svi taoci neodgovorne politike koja je vođena od 1996. do 2000., kad su davana lažna državljanstva.“

Preporuke koje je Evropska komisija dala su pozitivne, no Vijeće ministara Evropske unije tek treba da se oglasi. U međuvremenu, susjedi se bliže ulasku u evropsku porodicu, a s njima se širi i broj zemalja u koje bh. građani ne mogu bez vize. Voditeljica Konzularnog odjela Republike Hrvatske u Sarajevu Romana Franulović - Bušić:

„Kada Republika Hrvatska bude pristupila Evropskoj uniji tada će morati biti potpuno usklađeni popisi zemlja, navedeni u dodatku 1. i 2. uredbe Vijeća Evrope, a koji sadrži dvije skupine država: države čiji državljani moraju imati vize da bi prešli granice Evropske unije, odnosno državljane onih država koje tu obvezu neće morati izvršiti. Danom pristupanja Hrvatske Evropskoj uniji, Hrvatska će se morati pridržavati svih tih odredaba.“

Podrška ublažavanju viznog režima dolazi i od Austrije, zemlje predsjedavajuće Evropskom unijom, u kojoj su bh. studenti odavno povlaštena kategorija. Upućenima je poznato da su poslovni ljudi odranije imali olakšice za dobijanje viza. Uz garantno pismo mogli su, uglavnom, bez problema putovati u bilo koju zemlju.

Komisija za reviziju državljanstava je počela sa radom. No, konkretnih imena i rezultata koji bi ukazali da se ozbiljno bavimo ovim pitanjem još nema. Također, treba uskladiti domaće zakonodavstvo s evropskim, te formirati institucije koje će ih provoditi. No, praksa i tempo kojim se vitalni zakoni bez intervencija Visokog predstavnika u BiH donose - ne obećavaju isto što i političari.
  • 16x9 Image

    Dženana Halimović

    Bavi se istraživačkim novinarstvom, temama ratnog zločina, organizovanog kriminala i korupcije. Dobitnica nagrada 'Global Human Rights Award' i Unije novinara BiH 2003. godine.

XS
SM
MD
LG