Dostupni linkovi

logo-print

Sahrana u Beogradu


Zoran PRERADOVIC, Nebojša BUGARINOVIC, Žana FILIPOVIC, Mirjana RAKELA, Srdan KUSOVAC

Želja porodice Slobodana Miloševića je da on bude sahranjen u Beogradu uz sve državne počasti koje kao bivši predsednik Srbije i Jugoslavije zaslužuje, izjavio je njegov pravni savetnik Zdenko Tomanović:

„Podneo sam zahtev nadležnim vlastima u Holandiji da omoguće Marku Miloševiću da u toku današnjeg dana ili što je pre to moguće dođe u Holandiju. Takođe sam obavestio Vladu Srbije da u skladu sa postojećim zakonskim propisima ima pravnog osnova da uvaži stav porodice da se Slobodan Milošević sahrani uz najviše državne počasti imajući u vidu da je on bio i predsednik Srbije i predsednik Jugoslavije.“

Okružni sud u Beogadu odbio je zahtev advokata Mirjane Marković, Zdenka Tomanovića, za ukidanje poternice Interpola i povlačenje optužnice protiv nje zbog "zbog nastupanja nove okolnosti", smrću njenog supruga Slobodana Miloševića. Zamenica beogradskog Okružnog javnog tužioca Mira Ilić izjavila je Beti da se to tužilaštvo saglasilo da se Mirjani Marković ukine pritvor. Ova je odluka poslata Krivičnom vanraspravnom veću Okružnog suda na konačnu odluku. Ona je ranije rekla da Tužilaštvo "nema nikakvog zakonskog osnova" da odustane od optužnice protiv Mirjane Marković. Prema njenim rečima, tužilaštvo se nije izjašnjavalo o poternici koja je izdata za Mirjanom Marković.

Okružnom sudu u Beogradu je danas pre podne podnet predlog za ukidanje poternice i povlačenje optužnice protiv Mirjane Marković "zbog nastupanja nove okolnosti", smrti njenog supruga Slobodana Miloševića. Mirjana Marković optužena je za nezakonito posredovanje u dodeljivanju stana dadilji njegog unuka i za njom je raspisana poternica jer se nije pojavljivala na suđenju.

* * * * *

Mnogobrojne kontroverze oko medicinskog tretmana koji je bivši predsednik Srbije i Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milošević imao u Haškom tribunalu, dodatno su umnožene tvrdnjama da je Milošević svesno uzimao antibiotik koji poništava učinke prepisanih lekova protiv visokog krvnog pritiska i s druge strane tvrdnjama njegovih pravnih zastupnika da su mu lekari u Hagu zapravo davali sporni antibiotik koji se koristi u lečenju tuberkuloze i lepre.

Još jedan od mogućih scenarija koji se ovih dana mogao čuti je da Milošević svesno nije uzimao prepisanu terapiju, te da je zbog toga došlo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja, što je na kraju rezultiralo smrtnim ishodom. Direktor zatvorske bolnice Okružnog zatvora u Beogradu, doktor Miodrag Anđelković, o mogućnosti da pritvorenik koji je pod medicinskim tretmanom krišom baca lekove, kaže:

„Postoje mogućnosti da ljudi manipulišu lekovima, ali se, ipak, pokušava da se to ne dešava. Naravno, čovek može da pokuša da ne uzme prepisani lek, da ga baci, da pokuša od nekog drugog da uzme neke druge lekove. To je sve, naravno, moguće.“

Minulih dana se u samom Haškom tribunalu moglo čuti da podvrgavanje samoj medicinskoj terapiji, odnosno mogućnost da pritvorenik odbije lečenje spada u korpus ljudskih prava. Predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva doktor Marko Kontić potvrđuje da dopuna Povelje o ljudskim pravima predviđa da ukoliko zatvorenik ne želi medicinski tretman, zatvorska uprava nema pravo da mu prinudno daje lekove:

„Ovo je sad najnovija konvencija. Svakom bolesniku, ako je pri svesti, znači ako nije nesvestan, nemate pravo da prinudno dajete terapiju.“

Doktor Miodrag Anđelković naglašava da se uzimanje lekova i medicinska terapija uvek u pritvorskim jedinicama odvijaju pod određenim nadzorom:

„To se uvek dešava pod određenom kontrolom. Postoji način za manipulaciju lekovima od strane ljudi koji treba da uzimaju te lekove, iz bilo kojih razloga.“

Anđelković, međutim, nije želeo da govori o konkretnim iskustvima iz Okružnog zatvora u Beogradu kada je dolazilo do manipulacije lekovima. Istovremeno, dobro obavešteni izvor u Beogradu, koji je želeo da ostane anoniman, naveo je da su Miloševiću određene lekove u Ševeningen doturali pojedini ljudi iz njegovog pravnog tima. A povodom brojnih spekulacija na temu Miloševićevog medicinskog tretmana, ministar odbrane Srbije i Crne Gore Zoran Stanković kaže:

„Pošto se sada priča o ubijanju, trovanju i ne znam čemu sve ne, potrebno je izvršiti sudsko-medicinsku ekspertizu uzroka i porekla smrti, a to podrazumeva da se prikupi dosadašnja medicinska dokumentacija koja potvrđuje dosadašnju bolest i lečenje Slobodana Miloševića, zatim medicinska dokumentacija iz perioda neposredno uoči suđenja i neposredno pred smrt o tome koje je lekove uzimao, i tek nakon te ekspertize se sa sigurnošću mogu reći uzrok i poreklo smrti Slobodana Miloševića.“

* * * * *

Smrt Slobodana Miloševića dovodi do toga da on ne može biti osuđen za genocid u Bosni i Hercegovini i takva se njegova krivica više de iure ne može utvrditi, kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa profesor međunarodnog prava i pravni savetnik Ministarstva inostranih poslova Srbije i Crne Gore Milan Paunović.

Paunović ističe podatak da nema nikoga ko je osuđen za genocid, a nalazio se na nekoj od vodećih funkcija u Beogradu u vreme kada se vodio rat u Bosni i Hercegovini:



„Smrt Slobodana Miloševića je dovela do toga da on ne može biti osuđen po optužnici koja je podignuta protiv njega, između ostalog za genocid u Bosni i Hercegovini, te u tom smislu takva njegova krivica se više nikada u tom smislu ne može de iure utvrditi i u svakom slučaju će tužba Bosne i Hercegovine dodatno da izgubi na validnosti, mada, naravno, ti sudovi nisu vezani svojim odlukama, niti Međunarodni sud pravde mora da poštuje odluke Tribunala za bivšu Jugoslaviju. U svakom slučaju, presuda predsedniku države koji je optužen za genocid bi bila dio dokaznog materijala, jer tamo je i došlo do genocida. U ovom slučaju, takva stvar se pred sudom pravde više ne može pokrenuti.“

Mislite li da je to mogao da bude najjači argument u rukama bosanske tužbe?

„Jedan od jačih argumenata bi bio taj da je predsednik države osuđen za genocid. Očekivalo se da se do leta presuda protiv Miloševića donese, a presuda Međunarodnog suda pravde 2007. godine, tako da bi to, u svakom slučaju, bio jedan od jačih argumenata.“

Da je od svih optužbi koje su bile podignute protiv Miloševića jedino ona za genocid bila relevantna za spor koji pred Međunarodnim sudom pravde protiv Srbije i Crne Gore vodi Bosna i Hercegovina, smatra i član Pravnog tima Beograda profesor Tibor Varadi:

„Da je Milošević osuđen za genocid, to bi svakako imalo vrlo negativan uticaj. Da je Milošević oslobođen optužbe za genocid, bez obzira da li bi bio oslobođen drugih optužbi, to bi nam jako poboljšalo položaj. E sad, nema više tog oslonca za Međunarodni sud pravde i nema više nikoga iz Srbije ko bi bio optužen za genocid. Tako da to sad znači da će Međunarodni sud pravde morati to pitanje da riješi bez oslonca na neku odluku Tribunala.“

* * * * *

Analitičari u BiH smatraju da Miloševićeva smrt neće imati utjecaja na proces pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi BiH protiv Srbije i Crne Gore, ali postoje i mišljenja da međunarodna tajna diplomatija pokušava naći rješenje koje Srbiju neće staviti pred nekoliko velikih i teških gubitaka.

Smrt Slobodana Miloševića ne bi trebala imati uticaja na proces koji se trenutno vodi pred Međunarodnim sudom u Hagu po tužbi BiH protiv Srbije i Crne Gore za agresiju i genocid, smatra veći dio bh. javnosti. Miloševićeva smrt i početak rasprave o tužbi protiv Srbije i Crne Gore nemaju neku neposrednu vezu, smatra ministar vanjskih poslova BiH Mladen Ivanić. Veći problem u vezi s ovom tužbom je što iza nje nije stao niko od predstavnika srpskog naroda, tako da teško može imati legitimitet BiH u cjelini, naglašava Ivanić:

„Ta dva događaja, po meni, nemaju neku neposrednu vezu i mislim da daleko veći uticaj će imati osporavanje legitimiteta te tužbe od strane predstavnika srpskog naroda nego sama smrt Slobodana Miloševića. Mislim da povodom tužbe, šta god da se desi, neko će biti nezadovoljan - i to dobar dio stanovnika BiH. Ukoliko tužba dobije pozitivnu ocjenu od strane Suda pravde, sigurno je tada da će srpski narod biti nezadovoljan. Ako dobije negativnu ocjenu, sigurno je da će predstavnici bošnjačkog naroda posebno biti nezadovoljni. I mislim da bi takav jedan ambijent mogao podijeliti bh. društvo, a ja ne mislim uopšte da je to dobro i korisno za prilike u BiH.“

Ovo su dva odvojena procesa i uticaja bi možda bilo da je izrečena presuda Miloševiću prije nego što je počela rasprava o tužbi BiH protiv Srbije i Crne Gore, smatra direktor Informaciono-dokumentacionog centra BiH Mirsad Tokača:

„Prema tome, nema tu nikakvog uticaja aposlutno. Sud će nastaviti svoj rad kako je i započeo. Dokumentacija koja je bila relevantna za Miloševića je ovamo isto tako korištena. Prema tome, apsolutno ne može ni na koji način to dvoje biti povezano. Naravno, trebalo bi da se dese zaista nevjerovatni obrti da BiH izgubi tužbu i to bi samo moglo biti zahvaljući našoj nesposobnosti da tu tužbu dovedemo do kraja. Ne vidim druge uzroke tome.“

Presuda Miloševiću za ratni zločin i genocid učvrstila bi bh. tužbu, a sada je taj snažan i očekivan argument izgubljen, kaže predsjednik Helsinškog odbora RS Branko Todorović:

„Iz same presude Miloševiću moglo bi se crpiti puno pravnih elemenata koji bi tužbu BiH protiv Jugoslavije učinili već velikim dijelom rečenu, ostvarenu i dokumentovanu. Ovako, prekid ovog procesa ostavlja jedan ogroman posao koji je Tribunal uradio nezavršenim i svakako ostavlja jednu prazninu - jedna cigla će nedostajati, dakle, u tom mozaiku koji je trebao da se sklopi da bi tužba BiH protiv Jugoslavije bila zaista potkrijepljena.“

Međutim, kaže Todorović, postoje informacije da u ovom slučaju nije samo riječ o međunarodnom pravu i pravdi, nego da postoji i međunarodna tajna diplomatija koja kontaktira obje strane i pokušava pronaći rješenje:

„Međunarodna zajednica preko određenih političkih uticaja, dakle ne samo preko prava i Međunarodnog suda, neće biti spremna da Srbiju stavi pred nekoliko velikih i teških gubitaka, kao što mogu biti gubitak Kosova, i eventualno čak odvajanje Crne Gore, pa otvaranje pitanja Vojvodine. Ono što mene zapravo zabrinjava je koliki je upliv politike u sam vrh svjetskog pravosuđa, hajde da kažem - svjetske pravde.“

Pojedini analitičari ističu da je Slobodan Milošević i dočekao presudu pred Međunarodnim tribunalom u Hagu, to bi ipak bila presuda za individualnu odgovornost, te da to ne bi značilo ništa u potvrdi ili osporavanju tužbe BiH protiv Srbije i Crne Gore.

* * * * *

Da li je Slobodan Milošević uistinu imao dobre, pa čak i sjajne, odnose sa Moskvom, kako se želi prikazati u dijelu i ruske i srpske javnosti, ili je ipak riječ samo o dobro "njegovanom" mitu i često korištenom propagandnom potezu Miloševićeva režima?



Mediji u Rusiji i dalje izvještavaju o Miloševićevoj smrti u ćeliji Haškog tribunala, ali i ističu da nije imao privilegirani položaj u odnosu na ruske vlasti. Liberalni dnevnik Komersand, pod ciničnim naslovom "Milošević napustio sud", primjećuje kako je kroz život Milošević njegovao dva mita: jedan o tome da je želio sačuvati Jugoslaviju i jedinstvo srpskog naroda, a drugi da je bio veliki prijatelj Rusije. Novosti upozoravaju na činjenicu kako će srpski nacionalisti ubuduće posebno koristiti tezu o tome kako je Milošević štitio interese prosječnog Srbina i da je Rusija bila vrlo sklona Slobodanu Miloševiću.

Da li su odnosi Moskva-Milošević bili uistinu onakvi kakvih ih pojedinci žele prikazati? Ruski analitičar Arte Mulunjan kaže:

"S jedne strane Moskva je željela imati posebnu poziciju u rješavanju jugoslavenske krize. Željela je ojačati svoj položaj na Balkanskom poluotoku i upravo na tome je insistirao Milošević, ma koliko to bilo paradoksalno. S druge strane, Moskva se željela predstaviti svijetu kao posrednik u razgovorima Milošević-ostatak svijeta i to onaj posrednik koji može utjecati na Slobodana Miloševića. Naravno, i Miloševiću je odgovaralo da se svijetu predstavi kao poseban prijatelj Moskve, a zapravo je Moskvu koristio isključivo u osobne svrhe, kako bi zapadnu javnost i zapadne političare podredio vlastitim političkim ciljevima."

Ruski mediji, poput Novosti, ističu kako Haški sud nije Miloševiću pružio odgovarajuću zdravstvenu njegu, što je u suprotnosti s intencijama UN Tribunala. I liberalna, nezavisna Gazeta također smatra da je Tribunal odgovoran za sve što se događa unutar njegovih zidana, pa čak na naslovnici ističe kako je sud sada prilično kompromitiran, te da je mala šansa da Radovan Karadžić i Ratko Mladić budu izručeni Međunarodnom sudu za ratne zločine.

Od smrti Slobodana Miloševića spekuliralo se da mi mogao biti sahranjen u Moskvi. Arte Mulunjan smatra da je i to bio dio taktičke igre, kako bi to samo pridonijelo nesporazumima između Rusije i međunarodne zajednice:

"Pretpostavljam da je i sprovod postao tema sa kojom se trguje. To nije samo trgovina Moskve i Zapada, već i trgovina Miloševićeve obitelji sa aktualnim srpskim vlastima jer srpske vlasti nisu posebno zainteresirane za revitalizaciju Miloševićevog pitanja u Srbiji. No, obitelj jeste. Oni žele dobiti jednu vrstu isprike, a prvenstveno kako bi se abolirao njihov kriminalni dosje i optužbe za koje ih tereti aktualna vlast."

Sve u svemu, ruski mediji prilično balansirano izvještavaju o Miloševićevoj smrti. Čak i populistički dnevnik Moskvovski Komsomolet naglašava da su sovjetske i ruske vlasti devedesetih provodile politiku kakvu je vodio Milošević, Rusi bi danas živjeli u tmurnoj i nesretnoj zemlji.

* * * * *

Vlastoljubiv, tvrdoglav, bučan i više od svega – lažov. To je ocena svetske štampe o Slobodanu Miloševiću dva dana nakon njegove smrti. Iz mnoštva tekstova prikaz samo najinteresantnijih delova.

"Wall Street Journal European Edition": Beograd - nema nikakvih erupcija osećanja, nema okupljanja ožalošćenih. Mnogi Srbi su indiferentni. Milošević je na kraju ispao srećniji od svojih žrtava – umro je u krevetu od srčanog napada. Američki general Vesli Klark (Wesley Clark) u istoj novini opisuje pregovore u Dejtonu 1995. Isplivali su tada svi njegovi "kvaliteti" – tvrdoglavi, lukavi i bučni nastup, često grandiozni snovi o Srbiji kao jednoj od sedam kapija Evrope, očevidni nedostatak privrženosti njegovim sunarodnicima Srbima i laganje o svemu. Sada će slabe srpske vođe morati da se nose sa još jednom preprekom na prevaspitanju i preorijentaciji svog naroda.

Londonski "Independent": Milošević je vreme pada Berlinskog zida isplivao kao "džoker iz rukava", podržala ga je inteligencija. I komunizam i nacionalizam bili su mu samo sredstva. Ubrzo je postao glavna pretnja i najopasnija figura posthladnoratovske Evrope, legat – 200.000 mrtvih i milion raseljenih ili izbeglih, pobio političke protivnike. Evropa nije bila svesna kada se pojavio kao "politički tumor na njenom tkivu". Najjača osobina – sklonost laganju. Srbiji će trebati generacije da se oporavi od njega.

"Financial Times": Umro je onako kako je živeo – predstavljajući centar žučnih rasprava. Mogao je iskoristiti moć Srbije kao najveće jugoslovenske republike da spreči sukob. Umesto toga biće upamćeno da je izazvao tri rata. Doprineli su tome i drugi – Tuđman, Karadžić, Mladić, ali Milošević snosi najveću odgovornost. Sve postjugoslovenske države se integrišu u Evropsku uniju. Slovenija je već članica. Ali ostatak je na dugom putu, posebno Srbija koja će plaćati cenu Miloševićevih zločina dugo pošto on bude pokopan.

Moskovski "Komerasnt": Bio je glavni grobar Jugoslavije, a sopstvenom narodu - Srbima – prouzrokovao je velike nesreće i patnju vrativši ga decenijama unatrag. Pokušavao je da sukobi Rusiju sa Zapadom za svoje ciljeve.

Roger Cohen u "New York Timesu": Za Miloševića istina je uvek bila roba kojom se moglo manipulisati sa ciljem težnji za vlašću. Milošević je uništio osetljivu ravnotežu u Jugoslaviji tvrdeći da je štiti, a onda je izrazio začuđenost nasilnim razaranjima. "Ko, je l' ja?", činilo se da uvek pita. Uništio je sav nameštaj, a onda je krivio svakog drugog što više neće da sedi sa njim.

Ruske "Vremja Novosti": Još dugo će u sećanju Srba i njihovih suseda u regiji postojati dva suprotna mita – Milošević kao mučenik i zaštitnik običnih Srba i sa druge strane Milošević - "balkanski kasapin".

"International Herald Tribune: Tokom karijere verovao je samo jednoj osobi – svojoj supruzi.

Londonski "Times": Raspirio je vatre srpskog nacionalizma. Ratovi nisu mogli da budu delo samo jednog čoveka. Privođenje Mladića i Karadžića u Hag ostaje prioritet, ali naivno bi bilo verovati da će nekoliko presuda zalečiti rane na Balkanu. Martil Bel (Bell) u istom listu piše: Na zidu još uvek imam novčanicu od 500.000.000.000 dinara koja je vredela 5$ u vreme kada je inflacija u Srbiji bila 1% na sat. To je simbol ruševine i bankrotstva ne samo finansijskog koje je Milošević doneo svojoj zemlji.

"Irish Times": Izgubio je kredibilitet među većinom Srba još 2000. nakon intervencije NATO-a, ali je zadržao sposobnost da sebe predstavi kao žrtvu međunarodnih mahinacija. Njegova smrt, mesec dana nakon odlaska Ibrahima Rugove izgleda kao okretanje lista istorije Balkana. Ali rano je za ocenu da li će okrenuta stranica biti bolja od prethodne.

"Guardian": Njegova nemilosrdna ambicija donela je patnje milionima, Njegovo nasleđe potpuno je suprotno od onog kojem se nadao. Većina masovnih ubica izbegla je kaznu. Idi Amin Dada živi komforno u Saudijskoj Arabiji, Pol Pot i Papa Doc umrli su u posteljama, general Franko je čak bio ugledan u desničarskim krugovima Evrope kao i general Pinoče. Izgleda mnogo korisnije razmotriti načine za sprečavanje osoba poput Miloševića da ubijaju ljude nego suditi im posle za to što su učinili.

"Times": Suđenje tiranima nikada nije opšti lek Čak i uspešne optužnice nikada ne mogu biti potpuno zadovoljavajuće.
XS
SM
MD
LG