Slobodan Milošević je bio pred Haškim tribunalom optužen za ratne zločine koji su srpske snage počinile u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, a u BiH i za genocid koji su te snage počinile nad Bošnjacima.
Milošević je rođen 20. avgusta 1941 u Požarevcu.
Maja 1986. je postao predsednik Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, a 1990. je kao kandidat Socijalističke partije Srbije pobedio na predsedničkim izborima i postao predsednik Srbije. Dve godine kasnije ponovo je izabran na tu dužnost.
Krajem osamdesetih i početkom devedesetih je smenjivanjem članova Predsedništva Jugoslavije iz Crne Gore, Vojvodine i sa Kosova i instaliranjem svojih marioneta na te položaje ostvario ključni uticaj na to telo što mu je omogućilo kontrolu Jugoslovenske narodne armije.
9. marta 1991. je naredio izvođenje tenkova na pristalice opozicije koje su protestovale u Beogradu.
Faktički, mada ne i formalno, bio je glavnokomandujući svih srpskih jedinica tokom ratova u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini.
U jesen 1995. je potpisao u Dejtonu mirovni sporazum pri čemu je predstavljao i Crnu Goru i Srbe iz Bosne i Hercegovine.
25. jula 1997. je u Skupštini tadašnje SR Jugoslavije izabran za predsednika te države.
27. maja 1999. Tužilaštvo Međunarodnog krivičnog tribunala za ratne zločine počinjene nakon 1991. na području bivše Jugoslavije optužilo ga je za zločine protiv čovečnosti koje su srpske snage počinile na Kosovu.
6. oktobra 2000. priznao je izborni poraz.
Uhapšen je u noći između 31. marta i 1. aprila 2001. pod optužbom da je zloupotrebio službenu dužnost
Tribunalu ga je izručila Vlada Srbije pok. premijera Zorana Đinđića 28. juna 2001.
9. oktobra 2001. Tužilaštvo tribunala ga je optužilo za zločine protiv čovečnosti koje su srpske snage počinile u Hrvatskoj, a 23. novembra iste godine i za genocid koji su srpske snage počinile nad Bošnjacima u Bosni i Hercegovini.
Nije priznavao Haški tribunal i nije odredio advokata. Branio se sam.
Milošević je rođen 20. avgusta 1941 u Požarevcu.
Maja 1986. je postao predsednik Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, a 1990. je kao kandidat Socijalističke partije Srbije pobedio na predsedničkim izborima i postao predsednik Srbije. Dve godine kasnije ponovo je izabran na tu dužnost.
Krajem osamdesetih i početkom devedesetih je smenjivanjem članova Predsedništva Jugoslavije iz Crne Gore, Vojvodine i sa Kosova i instaliranjem svojih marioneta na te položaje ostvario ključni uticaj na to telo što mu je omogućilo kontrolu Jugoslovenske narodne armije.
9. marta 1991. je naredio izvođenje tenkova na pristalice opozicije koje su protestovale u Beogradu.
Faktički, mada ne i formalno, bio je glavnokomandujući svih srpskih jedinica tokom ratova u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini.
U jesen 1995. je potpisao u Dejtonu mirovni sporazum pri čemu je predstavljao i Crnu Goru i Srbe iz Bosne i Hercegovine.
25. jula 1997. je u Skupštini tadašnje SR Jugoslavije izabran za predsednika te države.
27. maja 1999. Tužilaštvo Međunarodnog krivičnog tribunala za ratne zločine počinjene nakon 1991. na području bivše Jugoslavije optužilo ga je za zločine protiv čovečnosti koje su srpske snage počinile na Kosovu.
6. oktobra 2000. priznao je izborni poraz.
Uhapšen je u noći između 31. marta i 1. aprila 2001. pod optužbom da je zloupotrebio službenu dužnost
Tribunalu ga je izručila Vlada Srbije pok. premijera Zorana Đinđića 28. juna 2001.
9. oktobra 2001. Tužilaštvo tribunala ga je optužilo za zločine protiv čovečnosti koje su srpske snage počinile u Hrvatskoj, a 23. novembra iste godine i za genocid koji su srpske snage počinile nad Bošnjacima u Bosni i Hercegovini.
Nije priznavao Haški tribunal i nije odredio advokata. Branio se sam.
