Dostupni linkovi

logo-print

Američko-indijsko "strateško partnerstvo"


Džordž Buš (George Bush) je drugi predsednik Sjedinjenih Američkih Država, a prvi republikanac-predsednik koji je posetio Indiju od u proteklih 35 godina. Indija, za vreme hladnog rata politički bliža Moskvi nego Vašingtonu, od raspada Sovjetskog saveza okrenula se reformama i ekonomskoj liberalizaciji ali i Sjedinjenim Državama.

Sporazum o civilnoj nuklearnoj saradnji, koji su u četvrtak potpisali predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Džordž Buš (George Bush) i premijer Indije Mahmohan Sing, trebalo bi da omogući Indiji, iza Kine drugoj po brzini rasta privredi u svetu, da reši problem nedostatka energije koji već godinama koči njen napredak. Američko-indijska trgovinska razmena dostigla je već gotovo 27 milijardi dolara godišnje, i uz to raste neverovatnim tempom. Samo prošle godine povećana je za dvadesetak posto, a prema stručnjacima još uvek je ispod mogućnosti dveju ogromnih zemalja.

Veze SAD i Indije nikada nisu bile bliže. Zato predsednik Buš kaže u četvrtak na zajedničkoj konferenciji za medije sa domaćinom, premijerom Singom, da nije reč samo o sporazumu o civilnoj nuklearnoj saradnji:

"Indija i Amerika su izgradile strateško partnerstvo zasnovano na zajedničkim vrednostima. Naši razgovori bili su daleko više od pukog rukovanja", kaže američki predsednik.

„Vol strit džornal" (Wall Street Journal) u evropskom izdanju prenosi izjavu predsednika Buša da "Indija kao najmnogoljudnija svetska demokratija mora biti skinuta sa leda". Oglasili su se munjevito oni koji bi ovakvim sporazumom mogli biti pogođeni. U Islamabadu, gde američki predsednik stiže u petak uveče, odmah je saopšteno da i Pakistan očekuje "jednak američki tretman". Privredi Pakistana potrebno je da iz nuklearnih elektrana u narednih 15-20 godina obezbedi gotovo 9.000 MW električne energije, rekla je Agenciji frans pres (Agence France Presse) portparol pakistanskog Ministarstva inostranih poslova Taslin Aslam.

Kina je jasno saopštila da smatra da američko-indijski sporazum o civilnoj nuklearnoj saradnji mora biti u skladu sa globalnim Sporazumom o neširenju atomskog oružja – sporazumom koji Indija nije potpisala. I tu počinju problemi, pre svega po američkog predsednika. SAD su naime još 1998. uvele Indiji i Pakistanu privremene sankcije nakon što su te dve zemlje, izvele niz atomskih proba. Sankcije su ukinute. Sa Pakistanom je predsednik Buš doveo odnose na najviši nivo pred rat u Afganistanu jer Pakistan je za SAD bio ključna država u ratu protiv terorizma.

Sada američkom predsedniku predstoji da po povratku kući uveri Kongres da ratifikuje sporazum sa Indijom i time omogući vlastima u Nju Delhiju legalan pristup nuklearnoj tehnologiji i materijama. Neki komentatori već navode da bi ratifikacija značila da Indija bude nagrađena za ono za šta bi trebalo da bude kažnjena. Predsednik Buš je već objavio na koju će kartu pucati:

"Kongres mora da shvati da je u našem ekonomskom interesu da Indija ima civilni atomski program i tako smanji pritisak na globalne zahteve za energijom".

Indija je već odvojila civilni od vojnog atomskog programa i smatra da je time učinila dosta za početak, kaže premijer Sing. Najavio je da će 65% nuklearnih potencijala Indije biti stavljeno na civilnu listu što omogućava međunarodne kontrole.

U vezi sa državama regije, čelnici Amerike i Indije su očekivano kritikovali mjanmarske vojne vlasti koje godinama drže u kućnom pritvoru čelnicu opozicije, nobelovku Au San Su Či. Pozvali su još na povratak demokratije u Nepalu gde je kralj Gjanendra pre godinu dana sebi dodelio apsolutnu vlast. U samoj Indiji, drugog dana posete američkog predsednika protestovalo je, za razliku od prvog dana posete, daleko manje ljudi i to pristalica jedne od komunističkih partija.

Pravi problemi mogli bi se dogoditi u Pakistanu gde je u četvrtak, dan uoči dolaska Džordža Buša eksplodirala bomba pred američkim konzulatom u Karačiju. "Teroristi i ubice me neće sprečiti da odem u Pakistan", izjavio je američki predsednik.
XS
SM
MD
LG