Dostupni linkovi

logo-print

Milionski gubici zbog ulaska na ‘watsh’ listu


Legalni distributeri kao i država zbog piraterije godišnje gubi nekoliko desetina miliona evra, upozoravaju u Antipirateriskoj asocijaciji Srbije i Crne Gore, reagujući povodom predloga Međunarodne alijanse za intelektualnu svojinu da Srbiju i Crnu Goru stavi na američku “watsh” listu zbog visokog nivoa piraterije. To može biti ozbiljno upozorenje koje država mora rešiti kroz odlučnu borbu protiv piraterije, kaže predsednik ove asocijacije Milutin Aranđelović.

“I verovatno ćemo ući ove godine na ovu ‘watsh’ listu što znači sledeće: svaki trgovinski ugovor i povlastice koje Srbija ima u trgovini sa Amerikom će biti poništeni. Dakle, šteta u svakom dilu koji se pravi može da bude naneta zbog zaštite autorskih prava, a zna se šta ona znače. Tamo ima 1.900 firmi iz Amerike koja štite svoja prava u svetu i koji su članovi te alijanse, i ukoliko su članovi interesi moraju da se štite. Jedna mala država kao što je Srbija ne sme sebi da to dopusti.”

Uz podatak da se oko 30 miliona evra godišnje ostvari na nelegalnom tržištu, distributeri upozoravaju na pogubnu činjenicu da u Srbiji pozitivno deluje samo nekoliko bioskopa. Zoran Savić iz Milenijum filma:

“Mi smo izneli podatak i on je realan. Znači da država samo od poreza na ime filmske distribucije gubi, kad je bila filmska distrubucija odnosno kinematografija u Srbiji u punom pogonu, oko 30 miliona evra godišnje. Sada sigurno ne dobija ni dvadeseti deo toga. Zašto to ona odbija, meni to nije nikako jasno.”

U Ministarstvu za kulturu i medije koji nisu direktno nadleženi za ovu oblast kažu da primene zakona od carine do policije zavisi i stepen efikasnosti u borbi protiv piraterije, kaže to za naš radio Maja Matija Ristić:

“Znate koliko država gubi od neplaćanja poreza. Nema tu šta puno da se ćuti, suština je sledeća: vi možete da angažujete u krivičnom postupku po službenoj dužnosti policajca da na ulici, čim vidi pirata da mu zapleni tu robu i da mu napiše prijavu. Ali vi ćete u jednom trenutku biti zasuti sudskim predmetima, a nemate dovoljan broj obučenih sudija. Tu je suština problema. Nije problem skloniti ih sa ulice, problem je utužiti ih. Mi živimo u državi gde procesi za mnogo ozbiljnije privredne prestupe i ozbiljne kriminalne radnje traju po deset godina. Znači to je pitanje koje prvo treba da kreće od Ministarstva pravde.”

U potrazi za motivima koji hrane pirateriju na prvom mestu je razlika u ceni ali i loša materijalna situacija, kaže jedan naš sagovornik i vlasnik DVD kluba:

“I kad kažemo odnos cena originala i piratskog izdanja, bez dvoumljenja se svako odlučuje na piratsko izdanje. Razlika je, na primer, u ceni za novu igricu originala od 30 evra do 70, a piratskog izdanja je 350 dinara. Znači, materijalna situacija je kriva za kompletno stanje u zemlji.”

Od filmskih distributera smo potražili odgovor šta se sve može naći na beogradskim ulicama. Marko Čkonjević iz distributerske kuće “Tak.”

“Sve se nalazi na ulici, ceo FEST, svaki film imate da kupite u Knez Mihailovoj za 150 dinara.”

Iako bez prevelike nadležnosti a time i obaveza, Maja Matija Ristić nalazi se na mestu sekretara Komisije za borbu protiv piraterije koje je formiralo Ministarstvo kulture.

“Javi se na taj broj, mi uzmemo podatke, pošaljemo MUP-u i onda MUP izađe na mesto. Ali tako se suštinski ne rešava problem. Vi morate da imate taj frontalni udar na pirate, na glavne pirate, tu mora država da ima jasan stav.”

U Srbiji je u prethodnoj godini zbog piraterije pokrenutno 520 postupaka, izrečeno je 52 presude bez zatvorske kazne, a zaplenjeno je oko 55.000 komada zapisa. U Asocijaciji upozoravaju da je to samo vrh ledenog brega u nelegalnom tržištu piraterije.
XS
SM
MD
LG