Dostupni linkovi

logo-print

Počela glavna rasprava po tužbi BiH protiv SiCG


Lejla SARIC, Gordana SANDIC - HADŽIHASANOVIC, Miloš TEODOROVIC

Zastupnici Bosne i Hercegovine, predvođeni Sakibom Softićem, ustvrdili su danas pred šesnaestočlanim sudskim vijećem Međunarodnog suda pravde u Hagu kako će u toku postupka dokazati da je Jugoslavija izvršila agresiju na BiH, a zatim i genocid nad nesrpskim stanovništvom ove zemlje. Sakib Softić:

„Ovaj predmet nije pitanje pripisivanja krivice svakom Srbinu u našoj zemlji za svaki zločin počinjen nad nesrbima u Bosni i Hercegovini. Mi smo zapravo tu zato što su vlasti u Beogradu svjesno nesrbe u Bosni i Hercegovini poveli na put ka paklu.“

Član pravnog tima BiH, holanski pravnik Fon van den Bizen je ustvrdio da su beogradske vlasti bile politički, finansijski i prije svega vojni pokrovitelj genocida nad narodom BiH. U tome je ključnu ulogu odigrala Jugoslavenska narodna armija, naoružavajući Srbe u BiH, oružjem nekadašnje teritorijalne odbrane. Pravni tim BiH, pokazalo se već na počeku usmene rasprave, mnogo dokaza temeljiće na dokumentaciji i odlukama Haškog tribunala, što je pokazao izvod iz svjedočenja jedne od lidera bosanskih Srba Biljane Plavšić, koji je Van den Bizen citirao danas pred sudskim vijećem:

„Gospođa Plavšić kaže: da se proglase srpske skupštine opština i da se obave pripreme za formiranje opštinskih tijela vlasti i da se mobiliziraju srpske zajednice i snage teritorijalne odbrane Srba i da se podrede komandi Jugoslavenske narodne armije.“

Dok su zastupnici BiH iznosili uvodno izlaganje u Sudu pravde, pred zgradom Suda predstavnici nevladinih organizacija iz BiH okupili su se u znak podrške bosanskohercegovačkoj tužbi. Fadila Memišević iz Udruženja za ugrožene narode:

„Ovdje se nalazi nešto oko 1.000 ljudi. Uglavnom, mi smo došli iz Bosne i Hercegovine, jedan autobus: dva udruženja majki Srebrenice i Udruženje Žene žrtve rata. Ovaj cijeli ambijent okružen je velikim transparentima. Na jednom transparentu. koji je dugačak 60 metara, nalaze se imena 8.160 ubijenih Srebreničana.“

Usmeno izlaganje pravnog tima BiH trajaće do sredine naredne sedmice. Od 8. do 16. marta predviđeno je iznošenje uvodnih argumenata pravnog tima Srbije i Crne Gore, koji predvodi Radoslav Stojanović. Do kraja marta, najavljeno je, obje strane izvodiće pred sudije svoje svjedoke, a u aprilu i maju rasprava će biti okončana završnim riječima. Roka u kojem sudije trebaju donijeti presudu nema.

*****

Tužba BiH protiv Srbije i Crne Gore za genocid, različito se doživljava u dva bh entiteta.

U Federaciji BiH preovladava stav da je tužba prilika da se zadovolji pravda za ogromne žrtve, razaranja i patnje. Halid Genjac, poslanik u državnom Parlamentu kaže:

„Kad je već proceduralno ustanovljeno da nema prepreka da se proces pred sudom vodi. Dakle, kad su otpali proceduralni prigovori, mislim da bi sada svi građani BiH, pa i građani SCG trebali da se okrenu iznošenju argumentacije i ustanovljivanju stvarne istine i stvarnih činjenica. I naravno presude bazirane na tim činjenicama. Dugoročno će to svima koristiti. Kratkoročno, možda bude i gorkih pilula za pojedini subjekat, ali dugoročno će istina bit od koristi svima u regionu.“

Predsjednik Hrvatske stranke prava BiH Zvonko Jurišić:

“Meni je žao što aktuelna politika Hrvata u BiH, prije svega mislim na vladajuću stranku HDZ, nema baš jasan stav oko toga. Ali, genocid i zločin se desio u Bosni i Hercegovini i nad Hrvatima i nad Bošnjacima. I vidim u zadnje vrijeme su izjave različite, tipa stabiliziranja stanja u samoj regiji. Ali, mislim da istinu treba pokazati i dokazati.”

Predstavnici Republike Srpske nisu nikada prihvatili ovu tužbu. U nizu poteza kojim su je željeli osporiti je i inicijativa člana Predsjedništva BiH Borislava Paravca za ocjenu ustavnosti. Raspoloženje u Republici Srpskoj ilustruju riječi Krstana Simića iz rukovodstva Saveza nezavisnih socijaldemokrata:

„Uspjeh jedne ili druge strane može izazvati turbulencije i poremećaje odnosa između te dve države, a kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, poremećaj i unutar same Bosne i Hercegovine. Jer je notorna činjenica da je tužba podnijeta 1993. godine, da je sada već pred Ustavnim sudom BiH pobijanje odluke o podnošenju te tužbe, jer je sasvim evidentno da je ta tužba podnijeta bez saglasnosti jednog od konstitutivnih naroda.“

Milanko Mihaljica, poslanik Radikala u Narodnoj skupštini RS:

„Jedan entitet u Bosni i Hercegovini praktično tu tužbu ne doživljava legalnom i legitimnom, protivi joj se. Pa sama ta činjenica je dovoljno snažnan argument da se ona uopšte ne može zvati tužbom Bosne i Hercegovine, a samim tim ne bi smjela, niti bi mogla, sa pravnog aspekta imati pozitivan ishod. Mi smo uvjereni da je ova tužba u suštini besmislena. Na kraju krajeva, ona ne doprinosi pomirenju. Logično da se ne može očekivati normalizacija odnosa, nego naprotiv pogoršanje odnosa i između država i između naroda.“

Kome bi tužba mnogla štetiti? Osnivač Stranke za BiH Haris Silajdžić ističe:

„Naravno da može naštetiti onima na Balkanu koji su ovo sve započeli. To je režim u Beogradu, u kojem još uvijek sjede ljudi koji zastupaju Miloševićev projekat. Njima može naštetiti. Pravdi i istini ne može nikako.„

Ishod tužbe BiH protiv Srbije i Crne Gore s nestrpljenjem očekuju i porodice žrtava. Hatidža Mehmedović iz Srebrenice kaže:

„Svaki zločin nek izađe na vidjelo, da se sudi kome se treba suditi. Znate da se nebo i zemlja zakleli da se ništa ne može sakriti. Pa, hvala Bogu!“

*****

Prihvatanje tužbe BiH pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu može imati dramatično negativne efekte na buduće odnose na Balkanu, ocenio je potpredsednik srpske Vlade Miroljub Labus. On ide toliko daleko da upozorava i na mogućnost da BiH neće opstati kao jedinstvena država. To je i jedan od retkih komentara u Srbiji povodom početka završne rasprave pred sudom Hagu, a povodom tužbe za genocid koja je protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije pokrenuta još tokom rata, 1993. godine.

“Smatram da tužba za genocid ne bi mogla da opstane s obzirom da je sve to učinjeno u jednom totalitarnom režimu.”

“Plan rata je bio glupost političara koji su uveli narode bivše Jugoslavije u rat.”

“Nije pravično ni pravedno da se pojedinačna krivična odgovornost prebaci na pleća jednog mirnog naroda.”

I ovakvi komentari građana u Srbiji se mogu čuti povodom procesa pred Međunarodnim sudom pravde. Građani se uglavnom slažu sa ocenama koje dolaze i iz vlasti, a što će po rečima prvog u timu odbrane Srbije i Crne Gore Radoslava Stojanovića, biti i osnovni argument:

“Niko ne može dokazati da je postojala namera Srbije i Crne Gore da uništi delom ili u celini bosanski narod. Ako je bilo takvih pojedinaca, onda neka se njima sudi.”

Prvog dana rasprave održani su samo uopšteni govori, izjavio je Stojanović, srpskim novinarima u haškom sudu, uz napomenu da u uvodnoj reči kozastupnika BiH, holandskog advokata Fona van den Bizena, nije bilo “čak ni logičkog obrazloženja genocida, a kamoli teorijskog”. Srpski vicepremijer Miroljub Labus izneo je svoja strahovanja:

“Ja ne vidim kako će Bosna posle toga da opstane.”

Istovermeno on dodaje da ako tužba bude odbačena verovatno će druga strana biti frustrirana, jer ona traži utvrđivanje istine:

“Ali ovde se ne radi o utvrđivanju istine, ovde se takođe radi o sankcijama, jer oni traže naknadu štete od 100 milijardi evra, što nije naknada štete, nego kazna. Mislim da je ovo igranje sa vatrom i da bi bilo mnogo bolje da je bosanska strana prihvatila našu inicijativu da se na diplomatski način reši ovaj problem, ako se sudski putem rešava imaće strašno negativne posledice.”

Glavni zastupnik SiCG Radoslav Stojanović izneo je sličnu ocenu navodeći da bi spor, zarad dobrosusedskih odnosa, trebalo rešiti diplomatskim putem:

“To suđenje jeste po mom mišljenju nastavak rata, ali rečima.”

Argument SiCG je i da u vreme podizanja tužbe tadašnja Jugoslavija nije bila članica Ujedinjenih nacija. Nekadašnji ambasador Dušan Lazić navodi da je šansa Beograda upravo u tome što je sud prihvatio da preispita sopstvenu nadleženost za rešavanje ovog spora, iako je već jednom utvrdio da je jeste nadležan:

“Pri čemu je praksa da sud veoma retko stavove menja. Ako bi se sud oglasio nenadležnim prestao bi dalji postupak. Ukoliko bi se sud oglasio da je nadležan, tada se možemo naći u jednoj vrlo nezgodnoj situaciji jer može da bude izrečena presuda koja će zahtevati naknadu štete.”

Takva mogućnost u Srbiji pritisnutoj teškom ekonomskom situacijom doživljava se kao najstrašnija moguća kazna:

“Biće katastrofa za našu zemlju, jer generacije i generacije imaju da vraćaju te dugove Bosni. Srbija će sve više da propada.”

Stručnjaci podsećaju da Beograd ima i taj argument što je upravo Sud pravde odbio da raspravlja po njegovom zahtevu, a zbog bombardovanja od strane država članica NATO-a u proleće pre sedam godina, zapravo zbog toga što Jugoslavije ni tada nije bilo u Ujedinjenim nacijama. Dušan Lazić odgovara na pitanje zašto to sada nije dovoljan razlog da automatski odustane po ovom pitanju:

“Kad je Sud odbacio našu tužbu prema NATO-um on je time rekao da ono što je preduzeo NATO to nije agresija, već intervencija radi uspostavljanja mira, promena stanja u našoj zemlji. I kada je sud opet prihvatio tužbu BiH, on je ustvari zauzeo stav da već postoji jedno mišljenje u svetskoj javnosti da je naša zemlja napravila određene genocide i da zbog toga treba i da snosi određene finansijske konsenkvence.”
XS
SM
MD
LG