Eventulani napredak u razgovorima o decentralizaciji vlasti, koji su završeni u Beču, može pozitivno uticati na odluku političkih predstavnika kosovskih Srba o učesću u institucijama Kosova. Ipak, srpski zvaničnici ne očekuju konkretne rezultate od tih razgovora. To su za Radio Slobodna Evropa izjavili zvaničnici “Srpske liste za Kosovo i Metohiju”, koja, iako ima svoje mandate u Skupštini i rezervisano mesto u Vladi, bojkotuje njihov rad.
Predstavnici međunarodne zajednice gotovo svakodnevno od političkih predstavnika kosovskih Srba traže da se uključe u politički život na Kosovu, uz poruku da se samo tako mogu braniti interesi naroda koji oni predstavljaju. Oliver Ivanović, nosilac Srpske liste, kaže da učešće zavisi od budućih dešavanja:
“Pažljivo pratimo situaciju i sigurno da će važan momenat biti razgovori u Beču, posebno ako se tu postigne pomak”.
Član Srpske liste, Dragisa Krstović, kaže kako je sastanak u Beču odlučujući za povratak Srba u institucije:
“Svakako bilo koji napredak u razgovorima u Beču imaće uticaj na učešće predstavnika Srba u institucijama, jer smo i mi spremni da uđemo u institucije, ali napredak još više pomoći”.
Predstavnici Srba ne učestvuju u radu institucija pošto smatraju da one nisu uradile ništa na unapređenju života srpske zajednice, a nedostajala je i podrška Beograda, koji za sada podržava bojkot. Oliver Ivanović smatra da bi razgovori o decentralizaciji mogli uticati na mišljenje zvaničnika u Beogradu u vezi sa učešćem Srba u organima vlasti. Ipak, Ivanović ocenjuje kako je teško očekivati da se u Beču postigne konkretan dogovor, jer će svaka strana ostati na svojim početnim pozicijama, koje su potpuno različite:
“Jedino što je slično je možda pitanje ovlašćenja novih opština i samo je to elemenat na kome baziram neku svoju nadu da će se nešto i dogoditi”
Dragiša Krstović kaže da je i pored skromnih očekivanja sastanak u Beču dobar korak napred:
“Ne očekujem velike rezultate već samo da razgovori krenu i da posle tog prvog bečkog sastanka dođe do narednih sastanaka”.
Razgovorima o decentralizaciji vlasti počeli su pregovori o budućem statusu Kosova. Proces decentralizacije je određen kao veoma važan jer se njime treba osigurati normalizacija života manjinskih zajednica, posebno Srba. Stoga od budućih rešenja zavisi da li će lideri kosovskih Srba učestvovati ili nastaviti da bojkotuju institucije.
Predstavnici međunarodne zajednice gotovo svakodnevno od političkih predstavnika kosovskih Srba traže da se uključe u politički život na Kosovu, uz poruku da se samo tako mogu braniti interesi naroda koji oni predstavljaju. Oliver Ivanović, nosilac Srpske liste, kaže da učešće zavisi od budućih dešavanja:
“Pažljivo pratimo situaciju i sigurno da će važan momenat biti razgovori u Beču, posebno ako se tu postigne pomak”.
Član Srpske liste, Dragisa Krstović, kaže kako je sastanak u Beču odlučujući za povratak Srba u institucije:
“Svakako bilo koji napredak u razgovorima u Beču imaće uticaj na učešće predstavnika Srba u institucijama, jer smo i mi spremni da uđemo u institucije, ali napredak još više pomoći”.
Predstavnici Srba ne učestvuju u radu institucija pošto smatraju da one nisu uradile ništa na unapređenju života srpske zajednice, a nedostajala je i podrška Beograda, koji za sada podržava bojkot. Oliver Ivanović smatra da bi razgovori o decentralizaciji mogli uticati na mišljenje zvaničnika u Beogradu u vezi sa učešćem Srba u organima vlasti. Ipak, Ivanović ocenjuje kako je teško očekivati da se u Beču postigne konkretan dogovor, jer će svaka strana ostati na svojim početnim pozicijama, koje su potpuno različite:
“Jedino što je slično je možda pitanje ovlašćenja novih opština i samo je to elemenat na kome baziram neku svoju nadu da će se nešto i dogoditi”
Dragiša Krstović kaže da je i pored skromnih očekivanja sastanak u Beču dobar korak napred:
“Ne očekujem velike rezultate već samo da razgovori krenu i da posle tog prvog bečkog sastanka dođe do narednih sastanaka”.
Razgovorima o decentralizaciji vlasti počeli su pregovori o budućem statusu Kosova. Proces decentralizacije je određen kao veoma važan jer se njime treba osigurati normalizacija života manjinskih zajednica, posebno Srba. Stoga od budućih rešenja zavisi da li će lideri kosovskih Srba učestvovati ili nastaviti da bojkotuju institucije.
