RSE: Gospodine Prokopijeviću, kako tumačite prve reakcije iz Srbije na set referendumskih pravila koju je u formi „uzmi ili ostavi“ Brisel ispostavio vlastima i opoziciji u Crnoj Gori. Imamo predsjednika Tadića koji je rekao da će prihvatiti ishod referenduma po ovim pravilima, izjavu Bakareca iz Demokratske stranke Srbije da su zabrinuti, do radikalnog neprihvatanja Tomislava Nikolića i njegovih prijetnji da bi Srbi u okviru Crne Gore mogli formirati drugu državu. Koliko je ponuda Brisela zaista prihvatljiva zvaničnom Beogradu?
PROKOPIJEVIĆ. Po mom mišljenju zvanična Srbija je trebala da se oko ove stvari uzdržava. Da to posmatra kao unutrašnju stvar Crne Gore. Međutim, ovde je kao i u prošlosti bilo stalno nekih dušebrižničkih koncepcija, paternalističkih u najmanju ruku i većina su jedva dočekali dosta oštar uslov koji je ispostavila Evropka unija. Kada se pogleda taj uslov, onda bi moglo ljude iz Evropske unije pitati kako mogu da prihvate referendum u Španiji za evropski Ustav, što je, takođe, jedna fundamentalna stvar, gde je izašlo samo četrdeset odsto španskih birača i koji su sa sedamdeset i nekim procentom odglasali to? Kako mogu da prihvate izbore za Evropski parlament gde je izlaznost bila zadnji put u ovim zemljama istočne Evrope često ispod dvadeset odsto, a to je ipak jedna važna stvar. U svetlu te nekonzistentnosti Evropske unije Crna Gora radi njenog zdravlja bi morala da sama povede računa o sledećoj stvari. Da je referendum i njegov ishod jedna dosta dugoročna odluka i da tu nije mudro ići u nekakve radikalne poteze ukoliko dobijete većinu od pedeset odsto plus jednog. Sama crnogorska vlast bi morala dati malo na znanje da otprilike, ako bi došlo do toga da bude pedeset odsto plus jedan ili nešto blisko tome, time što to nije uradila je na neki način izazvala ove da kažu – Pa to je najmanje pedeset pet odsto od ovih koji su izašli na referendum -, što je prilično oštar uslov i ne znam kako će sad dalje stvari ići. Mislim da će ovo doprineti daljoj politizaciji, burama na sceni, pre svega u Podgorici.
RSE: Ipak bih Vas još jednom na kratko vratila stavu Srbije po pitanju evropskih prijedloga. Da li će i pored opšte poznatog stava i insistiranja na pedeset odsto plus jedan od upisanih u birački spisak zvanična Srbija na kraju prihvatiti ishod referenduma, ukoliko se bude održao po briselskom paketu, jer, između ostalog, njima je data i izvjesna prednost snagama za očuvanje državne zajednice?
PROKOPIJEVIĆ: Naravno da će morati da prihvati. Ovo više shvatam kao nekakvu galamu i pokušaj da se verbalno spreči nešto što se inače ne može sprečiti, ali kada dođe do ishoda, a ja pretpostavljam da će biti za samostalnost, Beogradu ne ostaje ništa drugo kao i svim drugima, nego da to prihvate.
RSE: Gospodine Prokopijeviću, Vi ste jednom na ovu istu temu rekli da Brisel nije Havijer Solana, a set referendumskih pravila uglavnom se pripisuje njemu. Da li mislite da je u periodu koji je ostavljen za prihvatanje ili odbijanje ponude, a ovaj paket će se prema nekim informacijama naći i na razmatranju Savjeta ministara Evropske unije 27. februara, da li mislite da su moguća neka pomijeranja posebno zato što nezadovoljava ni jednu, ni drugu stranu ili je ovo zaista konačna ponuda, odnosno „uzmi ili ostavi“ kako se to ovdje tumači:
PROKOPIJEVIĆ: To ne bih znao da vam kažem, jer političari iz Brisela kao i mnogi drugi nisu anđeli principijelnosti. Nije nemoguće da do toga dođe. Samo kažem da Evropska unija nije anđeo principijelnosti. Samom tim, pogledajte još elementarniju stvar. Crnoj Gori koja je nekad bila nezavisna sad se spori i postavljaju se neki uslovi, a Kosovu koje nikad nije bilo nezavisno se kaže da će biti nezavisno. Tu konzistencije nema ni koliko za malu decu. Prema tome, šta će u ovoj stvari da se desi ja to ne mogu da vam kažem, to odlučuju neki drugi ljudi.
PROKOPIJEVIĆ. Po mom mišljenju zvanična Srbija je trebala da se oko ove stvari uzdržava. Da to posmatra kao unutrašnju stvar Crne Gore. Međutim, ovde je kao i u prošlosti bilo stalno nekih dušebrižničkih koncepcija, paternalističkih u najmanju ruku i većina su jedva dočekali dosta oštar uslov koji je ispostavila Evropka unija. Kada se pogleda taj uslov, onda bi moglo ljude iz Evropske unije pitati kako mogu da prihvate referendum u Španiji za evropski Ustav, što je, takođe, jedna fundamentalna stvar, gde je izašlo samo četrdeset odsto španskih birača i koji su sa sedamdeset i nekim procentom odglasali to? Kako mogu da prihvate izbore za Evropski parlament gde je izlaznost bila zadnji put u ovim zemljama istočne Evrope često ispod dvadeset odsto, a to je ipak jedna važna stvar. U svetlu te nekonzistentnosti Evropske unije Crna Gora radi njenog zdravlja bi morala da sama povede računa o sledećoj stvari. Da je referendum i njegov ishod jedna dosta dugoročna odluka i da tu nije mudro ići u nekakve radikalne poteze ukoliko dobijete većinu od pedeset odsto plus jednog. Sama crnogorska vlast bi morala dati malo na znanje da otprilike, ako bi došlo do toga da bude pedeset odsto plus jedan ili nešto blisko tome, time što to nije uradila je na neki način izazvala ove da kažu – Pa to je najmanje pedeset pet odsto od ovih koji su izašli na referendum -, što je prilično oštar uslov i ne znam kako će sad dalje stvari ići. Mislim da će ovo doprineti daljoj politizaciji, burama na sceni, pre svega u Podgorici.
RSE: Ipak bih Vas još jednom na kratko vratila stavu Srbije po pitanju evropskih prijedloga. Da li će i pored opšte poznatog stava i insistiranja na pedeset odsto plus jedan od upisanih u birački spisak zvanična Srbija na kraju prihvatiti ishod referenduma, ukoliko se bude održao po briselskom paketu, jer, između ostalog, njima je data i izvjesna prednost snagama za očuvanje državne zajednice?
PROKOPIJEVIĆ: Naravno da će morati da prihvati. Ovo više shvatam kao nekakvu galamu i pokušaj da se verbalno spreči nešto što se inače ne može sprečiti, ali kada dođe do ishoda, a ja pretpostavljam da će biti za samostalnost, Beogradu ne ostaje ništa drugo kao i svim drugima, nego da to prihvate.
RSE: Gospodine Prokopijeviću, Vi ste jednom na ovu istu temu rekli da Brisel nije Havijer Solana, a set referendumskih pravila uglavnom se pripisuje njemu. Da li mislite da je u periodu koji je ostavljen za prihvatanje ili odbijanje ponude, a ovaj paket će se prema nekim informacijama naći i na razmatranju Savjeta ministara Evropske unije 27. februara, da li mislite da su moguća neka pomijeranja posebno zato što nezadovoljava ni jednu, ni drugu stranu ili je ovo zaista konačna ponuda, odnosno „uzmi ili ostavi“ kako se to ovdje tumači:
PROKOPIJEVIĆ: To ne bih znao da vam kažem, jer političari iz Brisela kao i mnogi drugi nisu anđeli principijelnosti. Nije nemoguće da do toga dođe. Samo kažem da Evropska unija nije anđeo principijelnosti. Samom tim, pogledajte još elementarniju stvar. Crnoj Gori koja je nekad bila nezavisna sad se spori i postavljaju se neki uslovi, a Kosovu koje nikad nije bilo nezavisno se kaže da će biti nezavisno. Tu konzistencije nema ni koliko za malu decu. Prema tome, šta će u ovoj stvari da se desi ja to ne mogu da vam kažem, to odlučuju neki drugi ljudi.
