Zvaničnik kancelarije UNMIK-a za povratak i zajednice, Kilijan Klajnsmit izjavio je za naš program da je nedostatak finansijskih sredstava jedna od najvećih prepreka u povratku raslejenih lica na Kosovo. Da bi taj proces bio održiv, ocenjuje Klajnsmit, potrebno je izdvojiti desetine miliona evra, ali budžet Vlade Kosova za povratak u ovoj godini iznosi 6,8 miliona evra:
“Problem su finansijska sredstva. U procesu povratka imamo nedostatak od 35-40 miliona evra i taj novac nikada neće doći samo iz donacija, već je potrebno da se ostvari neka vrsta finansijske kombinacije u obliku kredita.”
Zamenik ministra za zajednice u povratak Nazmi Fejza smatra da je usporen ekonomski razvoj jedan od činilaca koji ometa realizaciju povratak:
“Ekonomska pitanja utiču na usporavanje procesa povratka.”
Pored ekonomskog na proces povratka utiče i politički faktor. Zvaničnik UNMIK-a ističe da nereseno pitanje statusa utiče na odluku raseljenih lica da se vrate na Kosovo:
“Ljudi sada čekaju. Ima onih koji odluče da se vrate i kažu da ih ne interesuje sta kažu političari i to je dobro. Mnoge porodice čekaju da im se izgrade kuće i da se vrate. Ipak ljudima je potrebno pružiti izbor da ostanu tamo gde jesu ili da se vrate.”
Klajnsmit ocenjuje da status treba da pruži ljudima jasnu viziju budućnosti. U tom pogledu on ističe kako institucije moraju pomoći raseljenima da lakše donose odluke:
“Razmatramo i radikalnije menjamo politiku povratka. Po prvi put svi glavni učesnici zajedno rade.”
Klajnsmit ističe da se radi na samo na centralnom već i na loklanom nivou i u saradnji sa civilnim društvom. Zvaničnik UNMIK-a nije želeo da govori o broju raseljenih i koliko njih čeka da se vrati:
“Rizično je baviti se ciframa. Ljudi treba da se bave razvojem događaja i donose odluke. Razgovori o o statusu počinju i zato je veoma rizično govoriti o brojkama”, kaže Klajnsmit, ističući kako niko ne očekuje masovan povratak.
Na poslednjoj sednici Savet bezbednosti UN je zatražio od kosovskih vlasti da urade više u procesu povratka, ali najveći izazov sa kojim se suočavaju institucije Kosova je stvaranje uslova za povratak raseljenih lica, posebno Srba.
“Problem su finansijska sredstva. U procesu povratka imamo nedostatak od 35-40 miliona evra i taj novac nikada neće doći samo iz donacija, već je potrebno da se ostvari neka vrsta finansijske kombinacije u obliku kredita.”
Zamenik ministra za zajednice u povratak Nazmi Fejza smatra da je usporen ekonomski razvoj jedan od činilaca koji ometa realizaciju povratak:
“Ekonomska pitanja utiču na usporavanje procesa povratka.”
Pored ekonomskog na proces povratka utiče i politički faktor. Zvaničnik UNMIK-a ističe da nereseno pitanje statusa utiče na odluku raseljenih lica da se vrate na Kosovo:
“Ljudi sada čekaju. Ima onih koji odluče da se vrate i kažu da ih ne interesuje sta kažu političari i to je dobro. Mnoge porodice čekaju da im se izgrade kuće i da se vrate. Ipak ljudima je potrebno pružiti izbor da ostanu tamo gde jesu ili da se vrate.”
Klajnsmit ocenjuje da status treba da pruži ljudima jasnu viziju budućnosti. U tom pogledu on ističe kako institucije moraju pomoći raseljenima da lakše donose odluke:
“Razmatramo i radikalnije menjamo politiku povratka. Po prvi put svi glavni učesnici zajedno rade.”
Klajnsmit ističe da se radi na samo na centralnom već i na loklanom nivou i u saradnji sa civilnim društvom. Zvaničnik UNMIK-a nije želeo da govori o broju raseljenih i koliko njih čeka da se vrati:
“Rizično je baviti se ciframa. Ljudi treba da se bave razvojem događaja i donose odluke. Razgovori o o statusu počinju i zato je veoma rizično govoriti o brojkama”, kaže Klajnsmit, ističući kako niko ne očekuje masovan povratak.
Na poslednjoj sednici Savet bezbednosti UN je zatražio od kosovskih vlasti da urade više u procesu povratka, ali najveći izazov sa kojim se suočavaju institucije Kosova je stvaranje uslova za povratak raseljenih lica, posebno Srba.
