Dostupni linkovi

logo-print

Niko nije zadovoljan ponudom iz Brisela


Biljana JOVICEVIC, Petar KOMNENIC

Ni vlast, ni opozicija nijesu zadovoljne takozvanom ponudom „Uzmi ili ostavi“, koju je evropski komesar za spoljnu politiku i bezbjednost Havijer Solana preko svog izaslanika Miroslava Lajčaka ispostavio Podgorici. Ipak, najspornije pitanje kvalifikovane većine od pedesetpet odsto koju je predložio Brisel, aktuelnu vlast stavlja u vrlo nezgodan položaj, jer bira između dvije u oba slučaja nepovoljne varijante za projekat nezavisnosti. Prva je da odbiju zahtjev Evropske unije, usvoje Zakon o referendumu u skladu sa preporukama Venecijanske komisije i na njemu utvrde većinu od četredesetjedan odsto upisanih kao maksimum kvalifikovane većine na koju pristaju, i raspišu referendum. U toj varijanti vlast bi se najvjerovatnije suočila sa opozicionim bojkotom što bi značilo da bi suverenističke stranke same na birališta morale da izvedu namjanje polovinu plus jedan od ukupno registrovanih birača, njih oko 233.000. Maksimalan broj suverenističkih glasova na izborima je do sada bio oko 196.000. tako da bi Demokratska partija socijalista, Socijaldemokratska partija i ostale morali da iznađu još oko 35.000. glasača. Uz to, vlast bi ušla u otvoreni sukob sa Evropskom unijom koji bi, nagovještavaju iz Brisela, doveo do toga da ona ne prizna rezultat referenduma.

Druga varijanta je da prihvate ponudu Evropske unije, iako se sa njom brutalno diskriminišu pristalice obnove nezavisnosti Crne Gore. U drugom slučaju prihvatanjem da većina bude pedesetpet odsto od onih koji budu glasali Đukanović, Vujanović i Krivokapić preuzeli bi odgovornost za eventualni neuspjeh referenduma za procenat ili dva. Kada se uzmu u obzir izborni rezultati vladajućim strankama bi, da bi dostigli većinu od 55% i pod pretpostavkom da na referendum izađe 80% birača, trebalo oko 15.000 dodatnih glasova.

Komentarišući bezizlaznu situaciju u koju je zapala crnogorska vlast, analitičar Srđan Vukadinović smatra da je ulazak Evropske unije i specijalnog izaslanika Miroslava Lajčaka u referendumski proces greška, jer je označio izmiještanje procesa van institucija sistema:

„Čim nešto izmiještate izvan institucionalnog okvira, to znači da onda stvar prepuštate iracionalnosti, a kada stvar prepuštate iracionalnosti onda je sve moguće. Tako i u ovom slučaju. Brojka od pedesetpet posto za crnogorsku nezavisnost je proizvoljna i jedna iracionalna brojka koja savršeno ne znači ništa. Ne znam zbog čega je pedesetpet ili pedesetosam ili isto tako sedamdeset posto, jer Crna Gora ima svoj Zakon o referendumu koji jasno kaže kakav procenat treba da bude izlaznosti glasača na referendumu i kakva je većina validna“.

Prema mišljenju Vukadinovića crnogorska vlast će svakako morati da siđe sa političke scene, s toga i nije toliko važno da li će odbiti briselski paket referendumskih pravila:

„Mislim da vlast u Crnoj Gori neće izgubiti mnogo, jer u Briselu postoji određeni stav da vladajuće crnogorske elite, bez obzira kakvi rezultati referenduma bili, pozitivni ili negativni, moraju da napuste političku scenu, jer oni su ostaci onih elita koje su izašle ispod Miloševićevog ideološkog i političkog šinjela“.

Predsjednik Crnogorskog društva nezavisnih knjiženika Milorad Popović na drugoj strani nema dilemu da vlast treba da odbije ponudu i odoli pritiscima Brisela, obrazlažući to ovako:

„Havijer Solana i njegovi saradnici su pogazili osnovno demokratsko pravo na kojem se temelji zapadna demokratija – jedan čovjek, jedan glas. Ovim diskriminirajućim odnosom Crna Gora je pritjerana uza zid i nije ostalo ništa drugo nego da odbije ultimatum:

U međuvremenu, prema riječima Popovića, treba preduzeti sljedeće korake:

„Takođe, treba da naprave jedan memorandum koji će poslati Evropskoj uniji, svim institucijama Evropske unije, vladama, Ujedinjenim Nacijama, Americi, Rusiji, u kojemu će se pokazati ponižavajući odnos prema jednoj istorijskoj zemlji i prema jednom državotvornom pokretu koji je izrastao na protivljenju etničkom nacionalizmu, ratu i genocidu koji je Slobodan Milošević uz plebiscitarnu podršku sprovodio tokom posljednje decenije XX vijeka“.

I član Venecijanske komisije Srđan Darmanović koji kaže da više ne treba govoriti „u rukavicama“, jer je cilj Havijera Solane da suverenisti izgube na ovom referendumu i zato je dao prijedlog koji je teško dostižan, smatra da ponudu treba odbiti i prognozira da će ukoliko to vlast odbije i uspješno sprovede referendum, uz većinu od 41% odsto od ukupno upisanih, članice Evropske unije prije ili kasnije priznati crnogorsku nezavisnost. Na drugoj strani, analitičar Dragan Rosandić je uvjeren da će i pored nezadovoljstva i suverenista i unionista, jer ponuda neodgovara nikome na kraju i jedna i druga strana prihvatiti ponudu, budući da znaju rizike odbijanja:

„Neće ovdje biti neke velike dramatike. I jedan i druga strana će vršiti konsultacije i, po meni, na kraju morati da prihvati ponuđeno, jer gospodin Lajčak je neuvijeno rekao – To su naši stavovi. Mi vam preporučujemo da ih prihvatite, uzmete, ako mislite u Evropsku uniju. Onaj koji to ne uradi biće proglašen za krvica, bilo da je vlast, bilo da je opozicija i definitivno će izgubiti sve pozicije na međunarodnom planu i međunarodnoj zajednici i vjerovatno vrlo brzo biti politički marginalizovan i zbrisan sa političke scene“.

*****

Ukoliko Crna Gora odbije paket referendumskih pravila koje je u Podgoricu donio specijalni izaslanik Miroslav Lajčak postavlja se pitanje kakve bi bile posljedice tog poteza i na koji bi put takva odluka odvela Crnu Goru.

Mirjana Kuljak, sa Ekonomskog fakulteta u Podgorici, kaže da ako crnogorska vlast bude odbila prijedlog o referendumskim pravilima iza koga stoji Evropska unija, onda treba postaviti pitanje kojoj se alternativi Crna Gora priklanja:

„Normalno, nije teško razmisliti i znati ko su drugi strateški igrači na svjetskoj političkoj sceni, tako da ostaje da ono što smo skoro mogli da čujemo od američkog ambasadora da je, ustvari jedna vrlo interesantna rečenica, a to je da „Ako vam se sviđaju naši pokloni, sviđaće vam se i naša politika“. Crna Gora, na žalost, zbog takve vlast kakva je, ona je prilično sa velikim tegovima na svojim rukama i nogama, mora da sluša druge. Nije autonomna, nije samostalna. To bi značilo da bi u tom slučaju Crna Gora našla neki alibi za izbor koji će da napravi, za alternativu koju će da napravi, a to je da se okrene od Evropske unije, pod izgovorom da će da razvija jedan sistem više liberalne demokratije, jedan sistem slobodne tržišne ekonomije koji je, oni će vjerovatno pokušati da obrazlože, da argumentuju u suprotnosti sa jednim birokratizovanim sistemom pod navodnicima, pretpostavljam da će tako da kažu, sa jednim birokratizovanim sistemom, administrativnim Evropske unije“.

Kuljak strahuje da bi taj izbor bio samo alibi, a ne stvarna naklonjenost liberalnoj demokratiji i slobodnoj tržišnoj ekonomiji:

„Da bi se zadržali na vlasti i da bi tu sada napravili most, jedan bajpas za jednu novu priču koja bi trebala da ih odvede do novih izbora da bi i dalje sačuvali vlast i da bi i dalje bili isti igrači istih tih strateških kreatora svjetske politike koja je takva kakva je, ali problem nije u kreatorima svjetske politike. Problem je što smo mi u Crnoj Gori dozvolili da imamo vlast koja mora da bude poslušna i ponovo ponavljam ove riječi američkog ambasadora „Kad vam se sviđaju naši pokloni, sviđa će vam se i naša politika“. To smo mi u Crnoj Gori dozvolili da nam se radi“.

Na pitanje, kojim bi putem Crna Gora trebalo da krene u ovom momentu koji je za njenu budućnost svakako odlučujući, Kuljak kaže da su pred državom dva puta, pridruživanje Evropskoj uniji ili udaljavanje od tog koncepta. Oba rješenja mogu biti dobra, smatra Kuljak, ali samo uz posvijećenost konačnom cilju:

„Može da bude dobro riješenje i jedno i drugo. Međutim, rješenje je dobro ako onaj izbor koji napravi je stvarni odraz istinskih težnji onih koji donose te odluke. Znači, ako Crna Gora odluči da ide putem Evropske unije u integracije, ali ako to stvarno želi da ispunjava te standarde onda je to odlično rješenje. S druge strane, ako ne želi Evropsku uniju, ali želi malo drugačiji oblik institucija, tržišnih i demokratskih i to je u redu ako stvarno istinski nastoji da izgrađuje te institucije. Ja sam malo prije rekla da je problem ovdje što u Crnoj Gori vlast čas priča jednu priču, čas drugu priču, ali iskreno, stvarno nema nastojanja da uđe ni u jedan, ni u drugi film. Ni u jednu, ni u drugu priču“.
XS
SM
MD
LG