Dostupni linkovi

logo-print

Nije ključna Tadićeva ponuda


Nataša ODALOVIC, Gëzim BAXHAKU

Pre iznošenja uslovno novog predloga o kome ovde govorimo, predsednik Srbije Boris Tadić u obraćanju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija rekao je:

“Takođe mi je drago da u delegaciji gospodina Jesen-Petersena vidim i legitimnog predstavnika albanskog naroda sa Kosova i Metohije, uz upozorenje da bi bilo izuzetno opasno ukoliko bi ovakvo prisustvo danas moglo biti protumačeno kao prejudiciranje ishoda pregovora o statusu koji upravo počinju.”

Goran Svilanović, funkcioner Pakta za stabilnost za jugoistočnu Evropu i čovek dobro upućen u proces rešavanja pitanja Kosova, za Radio Slobodna Evropa ističe:

“Ono što je jedino važno tamo je da je Kosumi prvi put bio primljen u Ujedinjenim nacijama. To je događaj, kakve veze ima sve ovo drugo. To mi uopšte nije jasno kako se brkaju prioriteti.”

Kako je glasio predlog Borisa Tadića?

“Politički kompromis koji nudi Beograd omogućava da se poslednji veliki konflikt sa prostora bivše Jugoslavije reši sporazumnim putem. Bez jednostrane promene međunarodno priznatih granica i političke destabilizacije koje ona uvek sobom povlači. Drugo, Albanci na Kosovu i Metohiji dobijaju veoma široku autonomiju koja će ih u većini pitanja svakodnevnog života učiniti samostalnim u odnosu na Beograd, pod uslovom da takvu istu autonomiju prihvate za srpski entitet u pokrajini. Treće, sporazumno rešenje do kojeg bi se došlo na ovaj način bilo bi međunarodno garantovano i posle isteka određenog perioda od recimo 20 godina, ono bi se ponovo našlo za pregovaračkim stolom.”

Svilanović tvrdi da ovaj predlog nije nov, dok Dušan Janjić, takođe dobar poznavalac pregovaračkog prcesa, inače predsednik Foruma za etničke odnose, kaže da je predlog nov. Dušan Janjić:

“To je sastavni deo platforme koja reguliše zapravo pitanje političko-institucionalnih odnosa Srbije i Kosova, Beograda i Prištine, i ono je sada naravno prvi put prestavljeno. U suštini to kaže da onaj mantra više od autonomije, manje od nezavisnoti, i rešenje koje bi se unutar nje našlo i trajalo određeni period. Konkretno u ovom slučaju 20 godina, a da je posle toga podložno preispitivanju ili daljem unapređivanju svejedno, da li u pravcu pojačavanja veza Beograda i Prištine, da li u pravcu slabljenja pa i razdruživanja. Goran Svilanović:

“Kad je Džudi Bat, sa Instituta za bezbednosne studije iz Pariza govorila u Beogradu pre par meseci, i predstavila svoj veoma dobar papir “Pitanje Srbije”, sagovornici na tom panelu bili su savetnik presednika Leon Kojen, i savetnik premijera Aleksandar Simić. I tada je Leon Kojen izgovorio ovo o čemu je sada govorio predsednik, a to je, izgovorio je rečenicu koja je glasila vrlo precizno ‘Kosovo ne može sada da bude nezavisno’, pa je rekao ‘Ponavljam, sada ne može.’ Sada razgovaramo i nadamo se da će doći do nekog statusa koji će trajati neki period, recimo dvadesetak godina, a posle toga moguće je da ponovo sednemo za sto i tada dogovorimo nezavisnost. Prema tome, oni koji se kod nas ozbiljno bave ovom temom nemaju nikakav razlog da budu iznenađeni predlogom predsednika.”

I Janjić i Svilanović slažu se u jednom, da je ovaj predlog kompromis od strane Beograda, ali šta on znači i kakvi su mu efekti naša dva sagovornika ocenjuju dijametralno različito. Dušan Janjić:

“U suštini s tim zahtevom Beograd pokazuje jednu vrstu fleksibilnosti prvo prema zahtevima međunarodne zajednice koja je trenutnu fazu definisala kao fazu definisanja budućeg statusa, znači nečeg tranzicionog. Drugo, pravi jedan otklon prema tvrdom stavu u odnosu na nezavisnost, a Albancima daje neko takozvano vremensko ograničenje tog perioda. Moglo bi se reći da u odnosu na Srpsku platformu i u odnosu na zahtev međunarodne zajednice to predstavlja jedan akt kompromisa.”

Goran Svilanović:

“Tačno je da to donosi nešto što je načelno u skladu sa onim o čemu govori Kontakt grupa da se sad ne razgovara o konačnom statusu nego se razgovara o budućem statusu. U suštini razgovara se o jednom procesu. Taj proces traje. On traje dugo i trajaće narednih nekoliko godina svakako. Taj proces, međutim, vodi ka nezavisnosti. Dakle, ako sam počeo od suvereniteta, suverenitet iz godine u godinu erodira, sve ga je manje. U tom smislu i neki naredni status Kosova ako bude sporazuma, pa i neki naredni status Kosova ako sporazuma ne bude između nas i Prištine ali ga bude unutar Kontakt grupe, biće status koji će za albansku stranu biti povoljniji od onoga što je danas situacija.”

*****

Jučerasnja sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija je još jedan korak napred u predstavljanju koji će biti politički status Kosova, smatraju politički analitičari na Kosovu i istovremeno ocenjuju da institucije Kosova konkretno i na delu treba da dokazu da su opredeljene za ravnopravan položaj manjina i ostvarivanje standarda.

Politički analitičar iz Prištine, Shkelzen Maliqi ističe da su velike sile, posebno Sjedinjene Države i Engleska bile u prilog nezavisnosti Kosova:

«Velike sile, posebno Sjedinjene Države i Engleska sada su još otvorenije rekle da nezavisnost treba da bude budući status Kosova, naravno uz neka uslovljavanja kako bi se obezbedio polozaj manjina.»

Maliqi ističe kako je sada na institucijama Kosova da dokažu i u pregovorima i u praksi da su spremne da daju određene koncesije i da se nađe kompromis oko ovih pitanja koja su i tako deo razgovora. Direktor Instituta za istraživanje politika i analitičar, Lulzim Peci, takođe smatra da su SAD i Engleska prednjačile u izjašnjavanju o politčkom statusu Kosova:

«Pojašnjen je stav Sjedinjenih Država i Engleske oko političkog statusa, dok su ostale zemlje stalne članice ostale na svojim pozicijama.»

Peci ocenjuje kako su protiv nezavisnosti Kosova bili samo Srbija i Kina. Maliqi ocenjuje da je predlog predsednika Tadića da se pitanje statusa odloži za 20 godina izraz razočaravajućeg položaja Beograda:

«To pokazuje da je zvanična Srbija u razočaravajućem položaju i traži rešenje da u najmanju ruku prolongira rešavanje statusa, ali to prema mom mišljenju nije niti dobra niti realna opcija, kako za međunarodnu zajednicu takođe i za region.»

Maliqi dodaje da bi to značilo dvadeset godina kašnjenja u svim procesima i za samu Srbiju:

«Za dvadeset godina mi ćemo biti u Evropi, a ne da čekamo 20 godina da se reši status Kosova.»

Peci, pak, taj zahtev Srbije procenjuje kao rezultat nerealnog odnosa vlasti u Srbiji prema problemu statusa Kosova:

«To istovremeno pokazuje da je sadašnja politika u Srbiji u opštem haosu i da nisu u stanju da se suoče ni sa realnošću rešavanja statusa Kosova niti dobro mogu da shvataju pritisak koji vrši međunarodna zajednica.»

Maliqi istovremeno ističe kako se Sjedinjene Države, Engleska i druge zemlje zalažu da se slučaj Kosova reši kao specifičan i da on ne bude univerzalan princip, zbog razloga o kojima je na Savetu bezbednosti govorio predstavnik SAD. Peci procenjuje kako će Kontakt grupa biti jedinstvena kao i do sada oko pitanja budućnosti Kosova i da će se i oko konkrentog predloga postići konsenzus, s tim što procenjuje da bi Kina u slučaju glasanja na sendici Saveta bezbednosti Kina bila uzdržana. Govoreći o nepovoljnim ocenama koje su izrečene na račun aktivnosti institucija Kosova u izveštaju generalnog sekretara UN, Maliqi smatra kako je Kosovo jedno duže vreme bilo u situaciji kada je bolest predsednika Ibrahima Rugove uticala na politička kretanja na Kosovu:

«Verujem da sada nema takvih prepreka, novi predsednik se pokazuje veoma koperativnim, prvi koraci govore o mobilizaciji predsednika i Vlade i ako bude potrebno vrlo brzo može doći do rekonstrukcije vlade Kosova, ali to prema mom mišljenju neće blokirati ili štetiti procesu.»
XS
SM
MD
LG