Dostupni linkovi

logo-print

Nezavisnost Kosova realna opcija


Dragan ŠTAVLJANIN, Nataša ODALOVIC, Gëzim BAXHAKU

Šef UN misije na Kosovu Soren Jesen Petersen, koji je prvi govorio, rekao je da je značajno da se Kosovski Srbi uključe u rad institucija i upozorio da ih Beograd obeshrabruje u tim naporima:

"Status quo je neodrživ i proces definisanja statusa Kosova ne može značiti produžavanje sadašnjeg stanja. Ubrzavanje rešanja statusa je najbolji način da se osigura politička stabilnost na Kosovu."

Jesen Petersen je dodao da se u reviziji stanja na Kosovu jasno videlo da je do 15. decembra prošle godine došo do usporavanja u primeni standarda, naročito na polju prava manjina, ali da su od tada, nakon kritika koje je uputio UNMIK, usledile pozitivne inicijative da se ubrza primena standarda:

"Standardi, kao politički prioritet, ne mogu biti zamenjeni statusom. Simbolični gestovi, mada jesu važni, nisu dovoljni. Aktivnosti moraju biti suštinske i ozbiljne i, takođe, moraju da traju."

Šef UNMIK-a je rekao da kosovski lideri nemaju alternativu i da se napori na ostvarivanju standarda moraju udvostručiti u narednom mesecu. On je ocenio je da većinski narod na Kosovu ima pravo da očekuje da u pregovorima o statusu Kosova njegove apsiracije budu ispunjene, ali da i manjine imaju pravo da zahtevaju ostvarenje svojih interesa.

Predsednik Srbije Boris Tadić je pozdravio prisustvo premijera Kosova Bajrama Kosumija, ali je rekao da ne bi želeo da to znači prejudiciranje budućeg statusa Kosova. Tadić je rekao da se vlasti u Prištini ponašaju prema Srbima diskriminatorski kada je reč o elektriccnoj energiji, a u poslednje vreme vrše na njih i dodatni pritisak, blokirajući im pristup fiksnoj i mobilnoj mreži srpskog "Telekoma". On je kazao da Beograd za rešenje kosovskog pitanja nudi politički kompromis, bez jednostrane promene međunarodno priznatih granica i političke destabilizacije. Takav pristup Beograda, rekao je predsednik Srbije, omogućava Albancima na Kosovu veoma široku autonomiju, koja će ih u većini pitanja svakodnevnog života učiniti samostalnim u odnosu na Beograd - pod uslovom da takvu istu autonomiju prihvate za srpski entitet u pokrajini:

"Sporazumno rešenje do kojeg bi se dosslo na ovaj način bilo bi međunarodno garantovano i, posle isteka određenog perioda (od, recimo, 20 godina), ono bi se ponovo našlo za pregovaračkim stolom."

Kosovski premijer Bajram Kosumi je nakon sednice izjavio novinarima da je Tadićev predlog neprihvatljiv:

"Sada je pravi trenutak da se reši pitanje statusa Kosova i ne treba da ostavljamo prostor da se ono razmatra u nekom drugom trenutku. Jednostavno, treba da damo priliku narodu Kosova šansu da sami odlučuju o svom životu i žive u slobodi."

Predstavnik Rusije Andrej Denisov ocenio je da na Kosovu nije učinjen napredak u primeni ključnih standarda i naglasio da dogovor o statusu pokrajine mora biti prihvatljiv za sve strane. Osnova za definisanje budućeg statusa Kosova trebalo bi da bude princip "postepenosti", rekao je ruski ambasador i dodao da je potrebno prvo postići sporazum o određenim aspektima procesa određivanja statusa, pa tek onda razgovarati o budućem statusu Kosova. Prema njegovim rečima, Moskva je svesna da će rešenje kosovskog pitanja imati "univerzalni karakter" i da će uticati i na situaciju u drugim konfliktinim podruccjima u svetu. Denisov je dodao da Rusija, međutim, očekuje da to rešenje neće stvoriti negativan presedan u rešavanju međunarodnih kriza.

Ambasador Britanije Adam Tomson izrazio je zabrinutost zbog izostanka značajnijeg napretka na Kosovu u primeni standarda, pozivajući kosovske institucije da zajedno sa lokalnim Srbima i Beogradom rade na stvaranju prosperitne zajednice, prihvatljive za sve njene građane bez obzira na nacionalnost. On je posebno naglasio važnost povratka izbeglica, vladavninu zakona i zaštitu kulturnog i verskog nasleđa. Britanski predstavnik je kazao da je svaki etnički konflikt specifičan i traži tome prilagođena rešenja. Pokušaj stvaranja modela primenjivog na sve situacije je rizičan jer ne bi omogućio ostvarenje ciljeva koje je postavio Savet bezbednosti o uspostavljanju mira i stabilnosti na Kosovu. Po njegovom mišljenju, rešenje bi trebalo doneti tokom 2006 godine:

"Ne mogu se ignorisati aspiracije 90 odsto građana Kosova. Dakle, nezavisnost je realna opcija. Neki smatraju da je to i jedina opcija. Međutim, premijer Kosumi i njegova vlada moraju da konkretno pokažu da su privrženi principima multietničkog Kosova i zaštiti manjina. To rešenje mora doprineti regionalnoj stabilnosti."

Kineski ambasador Vang je istakao da ne treba prejudicirati status Kosova:

"Poštivanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i Crne Gore je od ključne važnosti za razgovore o statusu kao i regionalnu stabilnost."

Predsedavajući, američki ambasador Džon Bolton je kazao da rešenjem statusa Kosova treba da promoviše regionalu stabilnost i evroatlantske integracije Balkana i istovremeno smanji mogućnost budućih etničkih konflikata. On je ukazao i na važnost poštovanja manjinskih prava i decentralizacije:

"Nezavisnost je mogući ishod. No, svako rešenje mora da bude prihvatljivo za narod na Kosovu. Treba da imamo u vidu nasilan raspad bivše Jugoslavije, etničko čišćenje, prisustvo međunarodne zajednice i da je Rezolucojom 1244 Kosovo definisano kao specifično pitanje."

*****

Izlaganje predsednika Srbije Borisa Tadića pred Savetom bezbednosti UN nije izazvalo nikakve neočekivane reakcije. Poznavaoci kosovske problematike ostaju na pozicijama da je politika Tadić/Koštunica o rešavanju Kosovskog problema nešto što neće doneti rezultate. S druge strane, portparol Koštuničine DSS smatra da je Tadić izneo već poznate stavove pregovaračkog tima iza kojih stoji i Vlada Srbije. Većina političkih predstavnika koje smo kontaktirali rekla je da izlaganje Tadića koje je direktno prenosila državna TV nisu pratili. I takav odgovor je u priličnoj meri simptomatičan, s obzirom na deklarativno tvrđenje svih partija da je Kosovo pitanje broj jedan u Srbiji.

Andreja Mladenović, portparol Koštuničine Demokratske stranke Srbije, u izjavi Radiju Slobodna Evropa ocenjuje:

“Predsednik je zastupao stavove pregovaračkog tima i Narodne skupštine, ništa novo. To je ono što je usvojeno kao platforma pregovaračkog tima u skladu sa Rezolucijom koju je usvojila Narodna skupština Republike Srbije.”

Dodajmo ovome da je tokom dana savetnik premijera Srbije Slobodan Samardžić izjavio da bi rezultati pregovora o decentralizaciji koji počinju u Beču trebalo bi da daju Srbima na Kosovu veću samoupravu, bolju međusobnu povezanost opština u kojima čine većinu i njihovu direktnu vezu sa Beogradom. Samardžić je naglasio da Beograd neće prihvatiti politiku svršenog čina i politiku koja je za šest godina isterala i proterala Srbe sa prostora Kosova i Metohije. A savetnik Miroljuba Labusa i visoki funkcioner G 17 Plus Čedomir Antić, za naš radio komentariše:

“Predsednik Tadić je u Savetu bezbednosti samo ponovio reči premijera Koštunice pre sedam ili osam meseci. On je ukazao na to da Srbija po prvi put posle mnogo godina može da računa na podršku velikih sila za ono što želi. Ali nije rekao da je cena onoga što Srbija želi da Srbija nema državnost, i da Kosovo i Metohija tokom vremena postane neka vrsta hegomona nad Srbijom. Nije rekao da smo mi kao država ponudili Albancima ono što niko na svetu nikada svojoj nacionalnoj manjini nije ponudio, da smo im ponudili potpunu nezavisnost u zakonodavnoj, sudskoj i izvršnoj vlasti, a zauzvrat da se održi forma koja nam omogućava da korumpiramo vođe Srba sa Kosova i Metohije i da zauzvrat ostane ovo nesređeno stanje na Kosovu i Metohiji koje vodi naš narod u propast. Predsednik Tadić nije pogrešio što je to uradio, on je to uradio kao političar koji je to ponudio u svom izvornom programu, ali je za mene porazno što građani Srbije još uvek formu stavljaju iznad suštine, i što još uvek nisu do kraja svesni da političari nisu čudotvorci koji ovećavaju čuda, i da političarima treba verovati samo kada su spremni da teške odluke donose i nepopularne poteze korisne po narod sprovode.”

Jelena Milić iz Foruma za međunarodne odnose, u svom komentaru našem radiju oštro je kritikovala zvaničnu politiku prema Kosovu, a nastup Borisa Tadića pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija ocenila kao “sterilan i već viđen.”

“Dakle, ovim cementiranjem pregovaračke pozicije koja se poziva na striktno poštovanje međunarodnog prava, naš pregovarački tim koji jednostavno oslikava stanje analitike i stanje kadra koje se bavi međunarodnim odnosima pa na kraju krajeva i resursima našeg državnog aparata, sebi je smanjilo prostor da se kocentriše i da u ovim pregovorima izvuče maksimum u oblastima u kojima se može izvući maksim već sada, bez obzira kako će konačni status formalno izgledati pošto se bojim, ne smem ovo naglas reći, postoji konsenzus kako će oni izgledati. Mislim da bi se zaista fokus mogao da se stavi na pitanje svojine lične i društvene svojine Srba na Kosovu i srpskih institucija i jednostavna investicija srpske države u nekim prethodnim periodima i da bi se možda čak pre pred anglosaksonskim pravnim institucijama moglo pozivati na presedane tog tipa i na zaštitu svojine i mislim da je trebalo iskoristiti trenutak da se eksplicitnije stavi do znanja da je ovaj predlog Srspke pravoslavne crkve u deset tačaka u stvari prvi konkretan pregovarački plan sa određenim eksplicitnim zahtevima koji smo mi do sada čuli. Sve ovo drugo što imamo je prilično fluidno i neodređeno, i takođe mislim da su svi zvaničnici morali mnogo eksplicitnije da se odrede o pozivu i predlogu Tomislava Nikolića o potencijalnoj okupaciji.
Dakle, kao što sam već rekla, to je jedna od izjava nizu koja nema nikakvu težinu toliko na zapadu, jer naravo da nikakvog oružanog sukoba neće biti, ali ona ima veliku težinu na našem unutrašnjem političkom planu, iz vrlo prostog razloga. Ako mi, a ta skupština može da ima većinu, proglasimo bilo koju formu okupacije, mi smo proglasili okupaciju od strane tih istih evroatlanskih struktura kojima drugio deo, reforomski deo, proevropski deo Srbije želi da se integriše i time podižemo ručnu kočnicu za nastavak pregovora o stabilizaciji i asocijaciji i za pridruživanje Parnerstvu za mir, što mislim da zaista može imati dugoročne, unutrašnje posledice. To više nisu regionalne posledice, mi više nismo faktor nestabilnosti u regionu i prodavati i jednostavno tražiti zainteresovanost međunardone zajednice za nas na osnovu toga da mi sami sebe predstavimo kao faktor nestabilnosti mislim da nije pametan. Dakle, najnovija izjava Tomislava Nikolića o potrebi proglašenja okupacije i ćutanje Vojislava Koštunice i DSS, su bojim se, znak konsensusa koji između te dve stranke, konzervanističke i izolacionističke postoji da Srbija jednostavno na unutrašnjem planu krena na jednu novu turu samozatvaranja i izolacije koja može da ima nesagledive posledice.”

*****

Predstavnici vlasti i opozicije na Kosovu ocenjuju da je današnja sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija izuzetan događaj za Kosovo i da je dala realnu sliku stanja. Istovremeno se ocenjuje izuzetno značajnim i učešće na sednici premijera Kosova Bajrama Kosumija, kao prvog predstavnika institucija Kosova koji učestvuje u radu sednice Saveta bezbednosti.

Zamenik premijera Kosova Adem Saljihaj je u izjavi za radio Slobodna Ervropa ocenio da je današnja sednica SB UN veoma značajna za proces definisanja statusa Kosova, porces nezavisnosti:

«Jab ih izdvojio diskusije glavnih govornika, zemalja Evropske unije, predstavnika Evropske unije, Engleske, Sjedinjenih Država, koji su vrlo jasno realno kazali kojim pravcem treba da ide Kosovo.“

Saljihaj ocenjuje da je bilo i kritičkih tonova o ostvarivanju standarda, posebno pvratka i manjina, ali znamo, kaže, da su institucije Kosova učinile ozbiljne napore da se proces povratka što brže odvija:

«Nedostatak fondova je ono što je limitiralo ovaj proces, jer nema nikakvog problema u političkom aspektu da se proces ne ostvaruje daleko brže.»

Zamenik premijera Kosova i ističe da su na sednici date jasne poruke da se proces statusa treba okončati tokom ove godine:

«Mi smo svesni da treba odlučno da radimo na ostvarivanju standarda i mi ćemo to ostvariti bez kolebanja.»

Saljihaj ističe da je u tom pravcu potrebna pomoć međunarodne zajednice. Jedan od članova najužeg rukvodstva Demokratske partije Kosova (DPK), Enver Hoxhaj takođe ocenjuje veoma značajnom današnju sednicu SB i raspravu na njoj. Hoxhajn ističe da je govor šefa UNMIK-a Sorena Jesena Petersena na najbolji način predstavio stanje na Kosovu. On je ocenio da je govor predsednika Srbije, Borisa Tadića, bio pristup između ispunjavanja volje građanima Srbije, koja se nažalost zasniva na prošlosti, a ne realnosti koja je na Kosovu i porukama koje su bile upućene međunarodnoj zajednici. Hodzaj je ocenio da su stavovi država glavnih faktora o političkom procesu na Kosovu bili više nego pozitivni i «zvanična Priština takve stavove izuztno ceni jer će ovo biti odlučna godina za budućnost Kosova i mi sada nećemo imati vremena da energiju usmerimo u drugim pravcima».

I Saljiha i Hoxhaj ističu kao veoma značajnu činjenicu da je sednici SB UN prisustvovao i premijer Kosova, Bajram Kosumi. Samo njegovo učešće na sednici je simbolično i pokazuje da je Kosovo prisutno na sednici SB UN. To je značajan korak SB koji stvara uslove za druge korake i mi verujemo da će u vrlo kratkom roku predstavnik Kosova ne samo biti prisutan već imati mogućnost i da govori, kaže Saljihaj. Mi želimo da se tradicija učešća predstavnika isntitucija Kosova na sednicama SB UN nastavi, kaže Hodzaj, ističući veliki značaj učešća premijera Kosova na sednici SB UN, iako ovoga puta nije imao pravo da se obrati SB. Hodžaj kaže kako veruje da će premijer »vrlo ozbiljno shvatitio ono što je čuo u kontaktima koje je imao i ono što je rečeno na sednici SB UN, jer Kosovo treba da nastavi posao na ostvarivanju standarda, jer je zadnjih nedelja bilo dosta kritike na ostvarivanje standarda upravo od strane zvaničnog Nju Jorka.
XS
SM
MD
LG